Borite se sa moždanom maglom? Četiri saveta kako da je pobedite.

Kada život postane užurban i nivo stresa poraste, nije neuobičajeno da uđete u sobu i zaboravite zašto ste tamo ušli, izgubite tok misli usred rečenice ili se mučite da ostanete usredsređeni na jednostavne zadatke.

Posebno posle vikenda može biti teško vratiti se u radni ili ritam učenja.

Ovo mentalno stanje se zove moždana magla i odnosi se na skup kognitivnih simptoma kao što su teškoće sa koncentracijom, zaboravnost i mentalna usporenost.

Moždana magla nije medicinsko stanje.

Uobičajeni uzroci mogu biti menopauza ili perimenopauza, ali može se javiti i kada imate previše stvari na umu.

Doktor medicine i psihijatar Taraka Gunaratne ima četiri saveta i kratki vodič koji će vam pomoći da se rešite ili ublažite moždanu maglu.

1. Budite nežni prema sebi

Moždana magla se može dogoditi svakome i ne predstavlja lični nedostatak ili znak da ne možete da se nosite sa situacijom.

Često je to jednostavno način na koji vaš mozak kaže da je umoran, pod stresom ili preopterećen.

Kada se dogodi, podsetite sebe da je magla u mozgu u većini slučajeva privremena i da je u redu usporiti, delegirati zadatke ili zatražiti pomoć kada vam je potrebna.

Ako ste zabrinuti, trebalo bi da kontaktirate svog lekara opšte prakse.

2. Napravite rutinu

Smanjite zamor od odlučivanja tako što ćete uspostaviti utvrđeni ritam svojih dana – predvidljiva struktura može smanjiti pritisak na vašu radnu memoriju.

Znanje šta sledi sprečava vaš mozak da stalno pita: „Šta radim danas?“

Vredi stvoriti jutarnju i večernju rutinu.

Čak i nešto jednostavno, poput raspoređivanja odeće ili pripreme doručka, unapred oslobađa vaš um od stalnog donošenja odluka.

3. Pravite pauze

Lako je popuniti dnevnik uzastopnim obavezama – sastancima, društvenim događajima, obavezama i svakodnevnim zadacima – bez ostavljanja prostora za disanje.

Međutim, stalno skakanje sa jedne stvari na drugu može ostaviti vašem mozgu vremena za resetovanje, što povećava verovatnoću moždane magle.

Pokušajte namerno da zakažete kratke pauze između aktivnosti, čak i samo 5-10 minuta za istezanje, piće, izlazak napolje ili mirno sedenje.

Zamislite ove pauze kao mentalne odmore: one daju vašem umu priliku da obradi ono što ste upravo uradili, oslobodi se preostalog stresa i pripremi se za ono što sledi.

4. Koristite kalendare i podsetnike

Pokušaj da svaki sastanak, zadatak i podsetnik zadržite u glavi može brzo dovesti do mentalnog nereda i zaboravnosti.

Dozvolite tehnologiji da pamti umesto vas – koristite kalendare i podsetnike da biste oslobodili mentalni prostor.

Zakažite ponavljajuće zadatke tako da se dešavaju automatski – na primer, obeležite ručak u kalendaru svakog dana ili podesite nedeljne podsetnike za račune i kućne poslove.

To znači da ne razmišljate stalno: „Šta treba sledeće da zapamtim?“

Kratki saveti za oštriji um

Uz ove praktične svakodnevne strategije, Taraka Gunaratne takođe preporučuje korišćenje saveta koje je nazvao „Swans“, skraćenicu za početna slova najvažnijih pojmova na engleskom jeziku, za podršku zdravlju mozga i oštrenje fokusa.

Svako slovo predstavlja ključnu naviku koja može pomoći u razjašnjavanju mentalne magle i održavanju vašeg uma u ​​najboljem izdanju:

• San: Oko sna se ne raspravlja – on daje vašem mozgu vreme za odmor i sređivanje sećanja. Pokušajte da spavate sedam do devet sati svaku noć.

• Voda: Naša tela imaju oko 60 odsto vode pa i najblaža dehidracija može da dovede do gubitka fokusa, zato držite vodu blizu i pijuckajte pomalo stalno.

• Aktivnost: Kretanje vašeg tela pojačava protok krvi u mozgu i dotok oksigena, što vam pomaže da mislite razgovetnije. Pođite u kratku šetnju, lagani džoging ili se redovno istežite.

• Ishrana: Hranite svoj mozak svežom umesto prerađenom hranom. Holin je hranljiva materija neophodna za zdravlje mozga, tako da konzumiranje hrane bogate njime, poput jaja, ribe i orašastih plodova, može poboljšati koncentraciju.

• Stres: Hronični stres preplavljuje telo kortizolom – hormonom koji pomaže u regulisanju reakcije vašeg tela na stres – a to može pomutiti vaše razmišljanje. Pronađite načine da smanjite stres vežbama disanja, pažnjom i hobijima.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta je „moždana magla” i zašto biste mogli da je doživite mnogo pre menopauze
• Moždanu maglu posle kovida izazivaju krvni ugrušci, pokazalo istraživanje
• Zašto je zaboravnost dobra za pamćenje
• Menopauza – promena u životu svake žene
• Šta je sindrom sagorevanja i kako da na vreme prepoznate simptome
• Zašto je zaboravnost dobra za pamćenje