Zastava Nedićeve Srbije na izložbi u Nišu – Arhiv kaže da je istorijski kontekst

Na izložbi „Nit kroz vreme“, koju je pripremio i otvorio Istorijski arhiv u Nišu povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, prikazana je i zastava Nedićeve Srbije koja je delovala pod nemačkom okupacijom među zastavama koje „prikazuju našu zastavu kroz vekove“. „To nikad nije bila zastava Srbije, to je bila zastava jednog zločinačkog i kvinsliškog režima“, kaže istoričar Milivoj Bešlin koji dodaje da se ona „nikako ne bi mogla smatrati zastavom Srbije“. Iz Arhiva kažu da je cilj izložbe „predstavljanje kontinuiteta razvoja zastave od 1835. godine do današnjih dana“.

Vlast Vlade narodnog spasa na čelu sa Milanom Nedićem bila je kolaboracionistička i podređena nemačkoj vojnoj upravi, uspostavljena nakon sloma Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Zastava iz ovog teškog i zločinačkog perioda naše istorije nalazi se na izložbi sa zastavama koje su se vijorile na državnim institucijama ili u bojevima ovog naroda.

Milivoj Bešlin, istoričar i viši naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, kaže da to nikad nije bila zastava Srbije već „zastava jednog zločinačkog i kvinsliškog režima“.

Ona nikako ne bi mogla da se smatra zastavom Srbije i da se stavlja u isti rang sa legalnim zastavama koje su različite vlasti u kraljevini ili kasnije republici imali. Okupacioni simboli, pod kojim je sproveden holokaust u okupiranoj Srbiji, ne mogu biti simboli Republike Srbije danas ili istorijski simboli Srbije. Tim pre, to je skandalozno ako imamo u vidu da u toj hiperprodukciji praznika, koje danas imamo i koje vlast nameće, nijedan dan ili događaj ne obeležava antifaštističke tradicije Srbije. Srbija ima bogatu antifaštističku tradiciju, ali ništa se u prazničnoj infrastrukturi ne obeležava. Sa druge strane, imate zastavu jednog okupacionog režima – kaže Bešlin.

Tako se šalje loša poruka jer nemamo nijedan praznik koji treba da memoriše i obeležava deo antifaštističke tradicije, dodaje Bešlin, ali imamo da su okupacioni simobli smatraju zastavom Srbije.

Srbija tada nije postojala, ona je bila okupirana. Jedini legalni simboli tokom Drugog svetskog rata bili su simboli Kraljevine Jugoslavije koja je bila raskomadana, a imala Vladu u Londonu. Nema govora da su to nekakvi simboli i tradicija Srbije – dodaje istoričar.

Zastava je na panou sa drugim zastavama ove države, a u opisu piše: „Po izbijanju Drugog svetskog rata, za vreme vlade Nacionalnog spasa Milana Nedića (1941-1944) zastava je bila crvena-plava-bela sa dvoglavim belim orlom u sredini“.

Iz Istorijskog arhiva kažu da je cilj izložbe „predstavljanje kontinuiteta razvoja zastave od 1835. godine do današnjih dana“.

U skladu sa tim, nije izostavljen nijedan period, niti jedan deo nacionalne istorije. Zastava Vlade Nacionalnog spasa prikazana je isključivo u istorijskom kontekstu. Prikaz ove, kao i svih ostalih zastava na izložbi, ni na koji način ne znači podršku, opravdavanje niti veličanje bilo kog režima, politike, postupaka ili ideologije. Smatramo da se istorija mora predstavljati celokupno, sa svim njenim slojevima – kažu iz Arhiva.

Autorski tim izložbe čine Bojana Dašić, Nina Stojanović i Nataša Radenković, a na otvaranju ispred Istorijskog arhiva Nina Stojanović je rekla da „su se potrudili da kroz osam panoa izdvoje po jednu zastavu za svaki period, kako bi posetioci mogli da osete duh vremena“.

Hiperprodukcija praznika

Milivoj Bešlin dodaje da je prvenstveno sporna „hiperprodukcija nacionalnih razlika koje je ova vlast uvela“.

Činjenica je da mi imamo jedan državni praznik, to je Sretenje, koji je dvostruko dobro odabran jer je pitanje slobode od spoljnog uticaja i kao pitanje unutrašnjeg pitanja zbog prvog ustava koji je trebalo da ograniči jednu autoritarnu vlast. Ovaj režim nije zadovoljan porukama koje treba da pošalje Sretenje i činjenicu što je ono kao praznik odabrano i uvedeno u vreme petooktobarske republike – ističe.

U želji da konstruiše novi srpski identitet, dodaje Bešlin, ovaj režim pokušava da ga poistoveti sa ultradesnom ideologijom radikalne partije.

Kako god da se zove stranka, to je stara radikalna partija, oni su napravili niz hiperprodukcije praznika koji se nisu primili kod većine. Praznici su doživljavani kao upotreba ili zloupotreba istorije. Tome treba da služi taj praznik nacionalne zastave koji je prekopirani praznik koji postoji u albanskoj nacionalnoj ideologiji, 28. novembar. U tom smislu je nacionalistička vlast Srbije kopirala susedne nacionalizme u tom pokušaju konstrukcije novog srpskog identiteta koji bi bio radikalniji ili više desno orjentisan – dodaje Bešlin.

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave obeležava se od 2020. godine u znak sećanja na 15. septembar 1918. godine, kada je srpska vojska probila Solunski front, što je dovelo do raspada saveza Centralnih sila i okončanja Prvog svetskog rata.