Od kljova mamuta koji je tokom ledenog doba naseljavao današnju Srbiju do korala starih 38 miliona godina na izložbi u Nišu

U četvrtak, 25. septembra, u 19 sati, galerija Sinagoga u Nišu otvara svoja vrata za izložbu „Fosili kao odrazi prošlosti“, koja će posetiocima pružiti priliku da zavire u daleku prošlost Zemlje. Kroz postavku autora Biljane Mitrović, Sanje Alaburić i Branka Radulovića, javnost će moći da se upozna sa originalnim kljovama i vilicama mamuta koji su nekada živeli na teritoriji Srbije, kao i sa replikama čuvene „Lusi“ i neandertalca, uz brojne druge fosilne primerke stare milionima godina. 

Izložba je koncipirana kroz nekoliko celina koje obuhvataju period od pre čak 56 miliona godina, pa sve do pre 11.700 godina. 

Posetioci će imati priliku da vide odabrane primerke iz bogatih paleontoloških zbirki, uključujući 66 vrsta originalnih fosilnih beskičmenjaka – školjki, puževa, korala i ježeva, sa preko 150 primeraka. 

Pored toga, biće izloženo i sedam originalnih fosilnih primeraka krupnih sisara, među kojima se ističu kljova mamuta, dve donje vilice mamuta i četiri zuba fosilnih surlaša.

Među ukupno 78 izloženih fosilnih vrsta, posebnu pažnju privlače najstariji korali, stari neverovatnih 38 miliona godina, retki gastropodi iz perioda pre 23 do 33 miliona godina, kao i brojni mekušci Panonskog mora. 

Izložba takođe predstavlja i endemičnu fosilnu faunu sa Kosova i Metohije, pružajući uvid u bogatstvo života na ovim prostorima kroz geološku istoriju.

Jedan od najatraktivnijih segmenata izložbe posvećen je originalnim kljovama i vilicama dve vrste mamuta, koji su tokom ledenog doba naseljavali teritoriju današnje Srbije.

Posebno mesto zauzima replika lobanje i rekonstrukcija izgleda „Lusi“, najpoznatijeg fosilizovanog skeleta Australopitekusa. 

Posetioci će takođe moći da vide repliku lobanje neandertalskog čoveka, kao i lobanje izumrlih životinja poput makrohenije, južnoameričkog kopitara sa surlom koji je živeo do pre 10.000 godina, sabljozubog tigra i džinovske hijene, znatno veće od današnje, koja je živela pre 5 do 7 miliona godina.

Poruka izložbe je edukacija kroz muzeologiju i paleontologiju. Nimalo nije bilo lako među 500.000 primeraka izdvojiti jednu grupu koja se pažljivo i dugo analizirala da bi vam bila predstavljena, a druge ostaviti za sledeći put. Svaka od 78 izloženih fosilnih vrsta, nosi sa sobom poruku: najstariji (korali eocena od pre 38 miliona godina), najređi (oligocenski gastropodi), najbrojniji (mekušci Panonskog mora), endemična fosilna fauna Kosova i Metohije i dr. Na ovaj način želeli bi smo da proširimo saznanja o fosilima koji čine osnovu za sagledavanje evolucije živog sveta i prostora koji nas okružuju – navode autori.

Izložba takođe predstavlja omaž autoritetima geoloških nauka iz prošlosti, poput Petra Pavlovića, Jovana Žujovića i Jovana Cvijića, koji su dali nemerljiv doprinos razumevanju fosilne faune kenozoika na ovim prostorima.