Prenamena Sigurne kuće u Vranju rizik po žene i decu, upozoravaju stručnjaci

Novim pravilnikom koje je usvojilo Gradsko veće, prostor Sigurne kuću u Vranju moći će da koriste i žrtve trgovine ljudima i druge kategorije, a ne samo žene i decu žrtve nasilja. Prenamena ovog objekta, kako piše portal Slobodna reč, ne bi smela da se dogodi iz bezbednosnih razloga, a osim toga nije dobijena ni saglasnost Fondacije B92 koja je zaslužna za osnivanje Sigurne kuće.

Dok nadležni tvrde za Slobodnu reč da će sve biti u redu i da će pronaći adekvatna rešenja kako bi se svi korisnici osećali bezbedno, oni koji stoje iza nacionalnog projekta „Sigurna kuća“, ali i predstavnici organizacija za zaštitu žena upozoravaju da će ovakva odluka dodatno ugroziti sve žrtve.

Za postojanje vranjske „Sigurne kuće“ otvorene 2015. godine, zaslužni su Fond B92, čiji je ovo nacionalni projekat, Sjedinjene Američke Države, čija je Evropska komanda vojske preko kancelarije Ambasade SAD u Srbiji izdvojila 213.000 dolara za izgradnju objekta, kao i Grad Vranje koji je obezbedio lokaciju, sve potrebne priključke i zaposlene.

Upravitelj Fonda B92 Veran Matić za Slobodnu reč ističe kako je ugovorom bilo precizirano da se prenamena objekta ne može vršiti bez pismene saglasnosti Fonda B92, da se on mora koristiti isključivo kao sklonište za žene i decu žrtve porodičnog nasilja, kao i da to nije u redu ne samo iz formalnih već i iz bezbedonosnih razloga:

Reč je o objektu čija veličina ne omogućava da se različite kategorije žrtava razdvoje. Svaka od ovih grupa ima različite potrebe i traume. Tu je i problem bezbednosti korisnica i dece. Objekat će svakako biti dodatno ugrožen ako bude služio i za smeštaj žrtava trgovine ljudima – ističe Matić.

Kako dodaje, od Fonda B92 nije zatražena dozvola za prenamenu Sigurne kuće.

Da novi pravnilnik može doneti više štete nego koristi smatra direktorka Odbora za ljudska prava u Vranju Suzana Antić Ristić.

Uz svo razumevanje da u društvu i našoj okolini postoje i druge kritične kategorije ljudi kojima je neophodan hitan smeštaj, Sigurna kuća je namenjena isključivo ženama i deci i ne može niko drugi to da koristi. Grad Vranje ima obavezu da zbrinjavanje ostalih ugroženih grupa organizuje kroz druge programe – ističe ona.

Smatra da sa tim „nema igranja“ i da se ceo proces mora pažljivo ispratiti kako ne bi došlo do nesporazuma, jer nadležna Javna ustanova ima još jedinica za smeštaj.

Većnica: Ništa nismo uradili ako se ljudi ne osećaju bezbedno

Većnica čiji su resor zdravstvena i socijalna pitanja i lokalna samouprava Danijela Milosavljević, objasnila je da je dosadašnjim pravilnikom regulisan smeštaj za žene i decu žrtve porodičnog nasilja, a da se novim pravilnikom ovo ne odnosi samo na žene, već su dodate i ostale grupe korisnika koje mogu biti smeštene.

Ona je napomenula da se JU „Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite“ u skladu sa svojim kapacitetima „administrativno snalazio“ kada je u pitanju smeštaj ugroženih kategorija.

Najbitnije je da Centar u okviru svojih kapaciteta može da zbrine ugrožene kategorije, ništa nismo uradili ako se ljudi ne osećaju bezbedno – rekla je ona.

Prema njenim rečima, retki slučajevi gde je muškarac žrtva porodičnog nasilja i bio mu je potreban smeštaj, rešavani su zbrinjavanjem u drugu smeštajnu jedinicu koju ima Centar, odnosno Prihvatilište za odrasla i stara lica.

Inače, novim Pravilnikom o uslovima za ostvarivanje prava, načinu pružanja i okončanja usluga smeštaja korisnika u Prihvatilištu za žrtve nasilja – Sigurna kuća, usluge ove kuće biće dostupne žrtvama nasilja u porodici, žrtvama zlostavljanja, deci žrtvama zlostavljanja i osobama pod sumnjom da su žrtve trgovine ljudima.

Osnovni kriterijum za prijem korisnika je porodično nasilje, zlostavljanje, zanemarivanje dece i sumnja na trgovinu ljudima – stoji u novom pravilniku.

Sigurna kuća u Vranju zbrinjavala je žene i decu žrtve nasilja iz celog Pčinjskog okruga – Vranja, Vranjske Banje, Trgovišta, Vladičinog Hana, Surdulice, Bosilegrada, Preševa i Bujanovca.

Kada je otvorena u martu 2015. godine, saopšteno je da može da primi do 25 osoba. U novom pravilniku stoji da je kapacitet Prihvatilišta za žrtve nasilja u porodici – Sigurna kuća 10 korisnika, što je bila praksa i u proteklom periodu.