„Jeftina kopija Đakometija bez poruke“ – niški istoričar umetnosti o spomeniku nenasilju koji je „morala da bira struka“

Dok gradska komisija predlaže uklanjanje spomenika nenasilju zbog tehničkih propusta, istoričar umetnosti dr Miša Rakocija tvrdi da je ključni promašaj napravljen mnogo ranije – izborom rešenja od strane komisije bez ijednog stručnjaka za umetnost. On ocenjuje da je Niš, umesto simbola mira, dobio neoriginalno i nerazumljivo delo koje podseća na „kavez za uspaničene ptice“, a za sve krivi ignorisanje struke.

„Teško mi je da zamislim operaciju bez hirurga“, započinje svoju analizu niški istroričar umetnosti Miša Rakocija, povlačeći oštru paralelu sa činjenicom da u komisiji za izbor spomenika nije bilo istoričara umetnosti ili likovnih kritičara. 

On ističe da je upravo to ključni razlog zašto je Niš dobio rešenje koje je, prema njegovom mišljenju, umetnički promašaj.

Rakocija objašnjava da izvedena konstrukcija tima sa Građevinsko-arhitektonskog fakulteta snažno asocira na konstruktivizam – umetnički pravac koji se, kako navodi, bavi prostorom i tehnologijom, ali ne i čovekom.

Konstuktivizam u svojoj teoriji nije imao interesovanje za čoveka, već za prostor i vreme. Za ovaj pokret vajar je graditelj i treba da poznaje statiku i tehnologiju i da od toga gradi formu i da artikuliše prostor, što vidimo i na niškoj konstrukciji. Očito je da su autori imali pred očima, primera radi, delo vajara Albertija Đakometija, i preuzeli su dosta od njegovog dela pod imenom „Palata u pola četiri ujutro“, načinjeno od žice. Sada znam i da je formirana Komisija bez istoriča umetnosti – kaže Rakocija.

Ovakvu “trodimenzionalnu tvorevinu od žica”, Rakocija kaže da je teško bliže likovno sagledati a da se ne “zaluta u nesvesno i nadrealno”, te da je time još teže razumeti poruku upućenu prosečnom posmatraču dok gleda “spomenik nenasilju”.

Ovo je još jedna opomena, pored onog spomenika Milanskom ediktu na keju ispred Gradske kuće, da je neophodno u budućnosti da se u ovakvim i sličnim projektima koji se tiču istorije umetnosti konsultuje i struka. Posle svakog, od verujem stručne komisije, izabranog spomenika ili nekog drugog likovnog rešenja, neophodno je da komisija stručno i argumentovano obrazloži svoj izbor i o tome, pre realizacije, obavesti javnost stručnom argumentacijom zašto su se odlučili za nju. Istorija umetnosti i likovna kritika su važna discipline za pravilno sagledavanje i vrednovanje umetničkog dela koje treba vratiti u Niš – kaže Rakocija.

Kao rešenje za budućnost, on predlaže sistemski pristup, te zaključljučuje da u svim oblastima neophodno je da se pita struka, od medicine preko elektronike do likovne umetnosti.

Podsetimo, spomenik nenasilju “Polet” u Nišu treba ukloniti i izgraditi novi, zaključak je Komisije koja je početkom godine formirana da utvrdi sve činjenice i okolnosti u vezi sa njegovom izgradnjom, nakon što je njegov izgled izazvao brojne negativne reakcije javnosti. Spomenik je, inače, izgrađen krajem prošle godine i koštao je preko 24.000 evra.

Inače, autorke idejnog rešenja spomenika nenasilju su svršene studentkinje Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu, a iz te ustanove su nakon njegove izgradnje saopštili da se one odriču autorskih prava nad spomenikom “jer je njihov koncept zanemaren” i “jer su pojedini elementi žrtvovani da bi spomenik bio jeftiniji i jednostavniji”.

Komisija je formirana nakon toga, na predlog gradonačelnika Dragoslava Pavlovića, rešenjem Gradskog veća.

Predlog da Niš dobije spomenik nenasilju dala je majka Vuka Stojiljkovića, mladića ubijenog 2014. u parku Svetog Save. Njena ideja je da spomenik bude posvećen svim mladim žrtvama verbalnog i fizičkog nasilja.