„Kultura najveći neprijatelj vlasti“ – zaključak panela u Nišu

Nezavisni prostori kulture u Nišu i Srbiji su ključne tačke okupljanja, mesta gde se rađaju nove ideje, podstiče društveni aktivizam i stvaraju nove generacije umetnika i aktivista, ali su na „klimavim nogama“ i ugroženi zbog sistemske centralizacije i netransparentnog finansiranja kulture. Novca u budžetu ima, ali se troši na „predatorske organizacije“ bliske vlasti, dok Niš posebno pati od nedostatka samostalnosti i adekvatne podrške, zaključak je panel diskusije „Prostori slobode“ održane u Deli prostoru. Poručili su i to da je „kultura najveći neprijatelj vlasti“, ali da su alternativni kulturni centri na liniji odbrane, kako kulture, tako i društva.

Panel diskusija „Prostori slobode“, okupila je umetnike, aktiviste i predstavnike nezavisne kulturne scene iz više gradova Srbije – Predraga Cvetičanina, vanrednog profesora na Fakultetu umetnosti u Nišu, Aleksandra Mijalkovića iz pirotskog, a nekada i niškog AKC Fuzz, Uroša Kostića iz udruženja MedD i Ozrena Lazića iz novogsadskog CK13.

Ozren Lazić iz novosadskog CK13, jednog od retkih nezavisnih kulturnih centara u Srbiji, istakao je da je tema opstanka ovih prostora „aktuelnija više nego ikad“. 

On je naglasio da nezavisni centri nastaju organski, iz potrebe zajednice, i da se u njima rađaju nove ideje, što ih čini ključnim tačkama okupljanja. Lazić je objasnio da ovi prostori, osim što pružaju fizičko utočište za umetnost i aktivizam, nose i važnu političku vrednost, te da su preduslov za šire društvene promene.

Osim fizičkog prostora, važna je politička vrednost koju zastupaju. Značajni su za društvenu marginu, a preduslov su za promene – rekao je Lazić.

Profesor Predrag Cvetičanin je u svojoj analizi oštro kritikovao sistemsko urušavanje kulture, ističući raspad državnog sistema finansiranja i naglašenu centralizaciju.

Izneo je i podatke o budžetu Ministarstva kulture za 2025. godinu, koji iznosi samo 0,66% ukupnog budžeta Srbije, i činjenicu da 65% tog novca ide za 27 republičkih institucija, od kojih je čak 24  u Beogradu, dok je za nezavisni civilni sektor namenjeno samo 2,8 miliona evra.

Cvetičanin je naglasio da najveći problem leži u netransparentnom trošenju novca, gde se na konkursima favorizuju organizacije bliske vlasti. On je izneo podatak da je diskreciono pravo ministra postalo mehanizam, gde je pod izgovorom „elementarnih nepogoda“ u 2022. i 2023. godini za 28 projekata dodeljeno 280 miliona dinara.

Od 2022. do 2024. godine na konkursima organizacijama nastalim nekoliko dana pre konkursa, organizacijama koje nisu iz kulture, nepostojećim organizacijama dato je 325.644.000 dinara. Predatorske organizacije, bliske sa vladajućim krugovima, uvek dobijaju više od polovine grantova. Nije tačno da nema novca, moglo bi da se podrži ono što vredi u kulturi, ali tendencija je bila da daju njihovim klijentima, a ostalima ako ostane. A taj deo ako ostane je nestao – rekao je Cvetičanin.

Zaključio je da su kultura i obrazovanje direktni neprijatelji ove vlasti, a da je dodatni problem što niška nema ni truknu samostalnosti, već sva pitanja o vođenju grada donosi Beograd koji naređuje šta da rade.

Do političke promene neće biti nikakve podrške. Onda će biti neophodno da se postave zahtevi u odnosu na novu gradsku vlast. Nemaju namere da gradske prostore daju organizacijama iz kulture, jer se pokazalo da su ove vlasti neprijatelji kulture. Kultura i obrazovanje su njihovi direktni neprijatelji. Oni su predsednici i premijeri. Kada se režim promeni, moraćemo da tražimo fondove i prostore, a oni pridaju građanima. Kada ima prostora, prosveta i scena – rekao je profesor.

Aleksandar Mijalković podelio je model samoodržavanja nezavisnih kulturnih prostora, ističući da je to trenutno jedini način da se zadrži nezavisnost od političkih uticaja. 

Mijalković je naglasio da su upravo ovakvi prostori ključni za stvaranje novih generacija aktivista i umetnika, kao i za odbranu društvenih vrednosti.

Alternativni kulturni centri Srbije su trenutno jedina mesta koja su na liniji odbrane kulture i društva. Ne zavisimo od budžetiranja, politike i društva, već sami od sebe, to je snaga naših prostora – istakao je Mijalković.

Govoreći o gašenju niškog Fuzz-a, objasnio je da je to bio prostor koji je funkcionisao kao „slobodna teritorija, za sve, bez obzira na rasu, nacionalnost ili uverenja, stvarajući društveni mehur gde su svi isti“.

Uroš Kostić iz udruženja MedD, koje je organizovalo Ei Letnji klub potvrdio je da je Nišu neophodna takva scena, s obzirom na nedostatak koncertnih prostora tokom letnjeg perioda u Nišu, što je za grad ove veličine, tvrdi sramotno.

Kostić je objasnio da su finansiranje obezbeđivali iz ličnih budžeta i donacijama niških kompanija, jer je pokušaj dobijanja sredstava na konkursima bio uzaludan i frustrirajući.

Naše je da u okviru Elektronske industijr ponudimo slobodne prostore da bendovi rade. To su simbolične cene za iznajmljivanje, a značajno je jer imaju tokom celog dana prostor da stvaraju ideje, povezuju se, što je i najbitnije, vide starije kolege, pitaju, pozjame. Nadam se da ćemo EI letnji klub nastaviti sledeće godine i da će biti sluha, barem kod naših prijatelja koji nam pomažu. Razmatrali smo gradski konkurs za kulturu, to je suludo, kod Sokoja smo konkurisali za grantove, to je isto gubljenje vremena – kaže Kostić.

On je zaključio da MedD funkcioniše kao neprofitno udruženje, bez pretenzija za zaradom, ali da je postojanje takvog prosora, kao i AKC Fuzz-a od esencijalne bitnosti za niš.

Reditelj Vladimir Đorđević iz Niša uključio se u panel diskusiju i oštro kritikovao postojeće institucije kulture u Nišu, koje su, kako kaže, ostale zarobljene u vakuumu.

Postojeće institucije kulture u Nišu nisu u stanju ni sa ovom vlašću niti bilo kojom drugom da u potpunosti zadovolje potrebe novih generacija. Pre svega ne podmlađuju svoj kadar i programe i ostali su u vakuumu zarobljeni koji ne služi ničemu i ne daje novu vrednost – kaže Đorđević.

Ipak, optimizam je prisutan, jer kako je Vlada zaključio, u Nišu i dalje postoji „zajedništvo, energija, solidarnost, zdrava antifašistička poruka kroz muziku”, što je, kako kaže, pokazao poslednji Undergrond fest.

Iako se kulturna dešavanja ne mogu očekivati u velikim institucijama poput Niškog kulturnog centra , on veruje da „ima snage, energije i kreativnosti koja može da donese nešto novo”, jer gradskim institucijama neće pomoći “ni podmlađivanje kadra”.