Kada se od glasa živi iako nisi pevač – Slaviša Repac oživljava likove iz crtaća, igrica i „otvara kase“ u Lidlu

Da se od glasa može živeti, iako nisi estradni umetnik, pokazuje jedan od srpskih glasovnih glumaca Slaviša Repac koji više od decenije daje glasove na srpskom i engleskom jeziku za reklame, video igre i animirane filmove. Kako je rekao u emisiji „15 minuta“, ostvario je svoj dečački san, ali poručuje i da svako može raditi što i on, ukoliko puno vežba i savlada veštinu da emociju prenese samo glasom.

Njegov glas može se čuti kod brojnih brendova, a možda najprepoznatljiviji je kao „Glas iz Lidla“. Često ga, kaže, ljudi pitaju kako zna koja se kasa kada otvara u ovoj trgovini, jer ne shvataju da je to nasnimljeno za sve prodavnice u Srbiji.

Ali glas Slaviše Repca čuje se i mnogo drugih reklama, filmova i igrica. Samo je taj glas potpuno drugačiji jer ga on transformiše i menja. U nekim situacijama u igrici ili animiranom filmu „glumi“ i više likova.

Doći do toga da tranfsormišem glas od recimo malog brzog šaljivdžije u nekog možda malo krupnijeg i tupavijeg, lakše je što ste duže u ovome. Tolko ste u praksi da vam je to kao da uparkiravate auto – objašnjava Repac.

Ističe da glasovni glumci, baš kao i svi glumci, prenose emociju lika koji postoji, ali da oni to ne mogu učiniti gestom tela ili lica, već samo glasom.

Znati da preneseš emociju koja nije tvoja je jedan od najvećih izazova glasovnih glumaca, jer mi nemamo privilegiju da nas publika vidi. Ne može da vidi naš tužan izraz lica, već moramo da kažemo nešto tužnim glasom. Ali kako izvesti to da se čuje da je glas tužan? E, tu je ta veština – ističe on.

Do glasovne glume došao je čudnim putem – nakon vojne škole, Fakulteta bezbednosti, poslova poput kurira i statiste, ali napominje da je to oduvek bio njegov san.

Definitivno dečački san koji se ostvario i još uvek mi je na momente teško da poverujem. Od malih nogu je bilo – Optimus Prajm, Himen, a sada eto radim za crtaće i igrice. Naravno, ne radim samo to, ima tu dosta i korporativne naracije, ali svaki put kada imam priliku da odem u kabinu i snimam glasove za crtane filmove i video igre to je sreća – objašnjava ovaj glasovni glumac.

Kaže da je za njega učenje glasovne glume bio težak i dug proces jer nije imao od koga da uči, te da je zato nedavno i pokrenuo školu glasa u saradnji sa Drama studiom u Beogradu.

To je mnogo mnogo treninga. Ništa drugo ne sprečava bilo koga ko ima funkcionalni govorni aparat da radi ono što ja radim. Samo trening. Da se vežba dikcija, da se vežba gluma, da se mnogo radi sa mikrofonom. Da se sluša input starijih i iskusnijih ljudi – ističe Repac.

Da li veštačka inteligencija može zameniti glasovne glumce, koliko sluh ima veze sa „vežbanjem“ glasa i zašto je glas moćno oruđe, neke su od tema o kojima je Repac govorio u emisiji „15 minuta“.