Niški odbornik nije prijavio firmu koja dobija poslove iz budžeta, najviše od Vodovoda

Odbornik vladajuće koalicije Aleksandar Stojanović, zamenik šefa kluba radikala u niškoj Skupštini, predmet je Agencije za borbu protiv korupcije, jer su utvrdili da nije prijavio da je istovremeno i privatni preduzetnik. Dok Agencija po službenoj dužnosti proverava da li je prekršio Zakon o sprečavanju korupcije, njegova firma Elit Cop kao deo konzorcijuma dobija milionske ugovore na tenderima, najviše od niškog Vodovoda. Stojanović tvrdi da od stupanja na mesto odbornika nije sklapao ugovore sa Gradom, te da zbog toga firmu nije prijavio, ali da će grešku ispraviti. Inače, firma njegovog oca dobila je posao uređenja međublokovskog zelenila u Nišu.

Agencija je potvrdila da je Aleksandar Stojanović, koji je odbornik Skupštine Grada Niša od oktobra 2024. godine, istovremeno i vlasnik preduzetničke radnje Elit Cop za građevinske radove, transport i trgovinu, koju vodi još od 2015. godine.

Prema članu 45. Zakona o sprečavanju korupcije, jasno se nalaže da javni funkcioner koji obavlja funkciju u lokalnoj samoupravi i istovremeno obavlja delatnost preduzetnika, mora o tome da obavesti Agenciju u roku od 30 dana od stupanja na funkciju. Ova prijava je ključna kako bi Agencija mogla da proveri da li postoji sukob interesa.

Međutim, Agencija je utvrdila da Stojanović to nije učinio dok je istovremeno jedan od troje odbornika koji čine klub Srpske radikalne stranke.

Aleksandar Stojanović nije obavestio Agenciju da obavlja delatnost preduzetnika u trenutku stupanja na navedenu javnu funkciju, te da će Agencija po službenoj dužnosti protiv njega pokrenuti postupak provere ispunjenosti uslova za odlučivanje o tome da li je povredio odredbu člana 45. Zakona – naveli su iz Agencije.

Dok Agencija proverava da li je Stojanović prekršio Zakon o sprečavanju korupcije, njegova firma Elit Cop uveliko dobija ugovore na javnim tenderima širom Srbije, pokazuju podaci Portala javnih nabavki, a najviše poslova dobijao je od niških javnih preduzeća.

Zbog toga što od stupanja na funkciju, kako odbornik Stojanović kaže, nije sklapao poslove sa Gradom ili preduzećima čiji je osnivač, smatrao je da ne mora da Agenciji za borbu protiv korupcije prijavi da je istovremeno i privatnik, te da to nije učionio da bi zbog funkcije nastavio da dobija poslove, već da bi prijavio kada prvi put samostalno dobije posao.

Moja firma nije radila sa Gradom otkako sam stupio na funkciju odbornika. Da sam radio neke poslove ili ih imao u planu, prijavio bih sigurno. Kao glavni izvođač radova nisam nigde bio od kada sam odbornik, možda kao deo konzorcijuma, ali imamo nula odsto učešća u izvođenju radova. Ne postoji nikakva fakutra prema bilo kom niškom preduzeću od trenutka kada sam stupio na funkciju. Kontaktiraću Agenciju za sprečavanje korupcije i prijaviti sve što je potrebno. Nenamernu grešku ću ispraviti – kaže Stojanović.

Ipak, Stojanovićeva firma, uglavnom kao deo konzorcijuma često je među pobednicima tendera, naročito kada je reč o niškom Vodovodu.

Od ukupno 43 miliona, preko 38 miliona dinara, odnosno oko 325.000 evra, ugovori su samo za usluge iznajmljivanja mehanizacije, opreme i alata u periodu od 30. oktobra 2021. do 14. oktobra 2025. godine.

Najveći ugovori sa Vodovodom potpisani su u oktobru i februaru 2024. godine, vredni skoro 15 miliona i 10 miliona dinara, a značajne sume, poput 7,3 i 2,5 miliona, ugovorene su i tokom 2022. godine. 

Poslovi sa Vodovodom su bili su sklapani i u 2021. godini, kada je firma dobila više ugovora za iste usluge u ukupnoj vrednosti od oko 5.8 miliona dinara.

Pored Vodovoda, Stojanovićeva firma je dobijala poslove i od drugih niških preduzeća.

Od JKP Mediana je samo u septembru 2024. godine dobila 7,5 miliona dinara za najam mehanizacije, a u maju 2023. još 6 miliona dinara za iste usluge. 

Od Gradske Toplane je u novembru 2024. dobili su 4.4 miliona dinara za izradu završnog asfalta.

Firma Elit Cop posluje i van Niša, sklapajući ugovore sa lokalnim samoupravama i javnim preduzećima u regionu. 

Jedan od najvećih ugovora, vredan čak 187 miliona dinara, dobijen je u Prokuplju u januaru 2024. godine za rekonstrukciju i uređenje ulica Čarnojevića i Milana Jovanovića. 

Međutim, taj posao je pratio niz problema, uključujući probijene rokove i žalbe građana na kvalitet radova, o čemu su Južne vesti ranije pisale, kada je voda izbijala iz asfalta. 

U Aleksincu je u periodu od 2022. do 2025. godine sklopljeno je sedam poslova, ukupno preko 97,5 miliona dinara.

Značajne sume dolaze i iz Sokobanje, gde je za dostavljanje asfalta i usluge transporta od 2021. do 2023. godine potpisani ugovori preko 37,7 miliona dinara, uz dodatni ugovor od 21,7 miliona dinara za rekonstrukciju ulica. 

Poslovi su obuhvatali i Leskovac, gde su dobili ugovor od 4,1 milion dinara za nabavku dečijeg mobilijara, 7,4 miliona dinara od JP Urbanizam za rehabilitaciju kolovoza, te 10,1 milion dinara za teretanu na otvorenom. 

„Manji“ ugovori, poput onog od 5,1 milion dinara za asfaltiranje ulice, dobijeni su i u Merošini.

Činjenica je da za većinu ugovora koje je odbornikova firma sklapala, bila deo konzorcijuma koji je uvek činilo po nekoliko firmi, među kojima se često pominje i firma njegovog oca AMB Putogradnja, koja je takođe često ime na Portalu javnih nabavki.

Među poslednjim je svakako i uređenje međublokovskog prostora u Nišu, što ga čini prvim privatnikom koji je dobio taj posao umesto JKP Mediana koja je to činila do sada.

Nakon što ih je izabrao na tenderu i odlučio da im dodeli posao uređivanja međublokovskih prostora, Grad Niš će privatnim firmama ABM Putogradnja iz Mramora i Kubiktrans plus doo iz Pirota dodeliti i prvi ugovor, vredan više od 13,7 miliona dinara. 

Sa njima je sklopljen okvirni sporazum vredan preko 263 miliona dinara, što je oko 2,2 miliona evra.

Na osnovu tog sporazuma, te dve firme sada sa Upravom za lokalni ekonomski razvoj i investicije za početak potpisuju pojedinačni ugovor vredan 13.766.040 dinara.

Inače, uređenje međublokovskih prostora u Nišu do sada je bio posao javnih gradskih preduzeća, ali je on prepušten privatnim firmama.

Po članu 70. Zakona o sprečavanju korupije, odbornici, članovi opštinskih i gradskih veća, članovi opštinskih i gradskih izbornih komisija, članovi organa javnih preduzeća, privrednih društava ili drugih organizacija čiji je osnivač ili član grad ili opština, nisu u obavezi da Agenciji za sprečavanje korupcije redovno ili vanredno prijavljuju svoju imovinu.

Iz Agencije kažu da su, ipak, u obavezi da po stupanju na javnu funkciju prijave svoja privatna preduzeća kako se potencijalni sukobi interesa i zloupotreba javnih funkcija za lično bogaćenje ne bi dovodili u pitanje.