Profesor o zagađenju vazduha u Nišu: Posledice opasne, gradska vlast ćuti o brojkama

Osim vazduha, Nišlije svakodnevno dišu razne štetne čestice koje mogu izazvati niz zdravstvenih problema i čije vrednosti su često i po nekoliko desetina puta veće nego što je dozvoljeno, kaže profesor Fakulteta zaštite na radu u Nišu Slobodan Milutinović. On je u emisiji “15 minuta” govorio i o nedovoljnom angažovanju vlasti u rešavanju ovog problema, o nimalo ohrabrujućim brojkama, kao i o potencijalnim rešenjima.

I ove grejne sezone ima dana kada se Niš može “pohvaliti” da je u samom vrhu tabele zagađenih gradova. Niški vazduh više nije bez mirisa i nije nevidljiv, kosa i odeća svakodnevno upijaju miris čađi, ali što je mnogo opasnije, naša pluća upijaju brojne štetne supstance.

Najopasnije su, kaže profesor Milutinović, čvrste suspendovane čestice, koje se u niškom vazduhu nalaze u enormnim količinama. 

PM10 i PM2,5 su čvrste čestice vrlo malog promera. To je, otprilike, 30. deo ljudske dlake. Vrlo lako prave suspenziju sa aerosolima i drugim zagađujućim materijama i zbog malog promera lako prodiru u naše disajne puteve. PM10 dopiru u gornje disajne puteve i stvaraju probleme kod disanja – astmu, upalu bronhija itd. Ove manje, PM2,5, mnogo su opasnije, jer zbog male veličine mogu da prodiru kroz alveole i čak u krvotok, noseći sa sobom sve one opasne materije koje se za njih vezuju. Kada dođu do krvotoka, mogu uticati na srčane i neurološke probleme – navodi on.

Napominje da su vrednosti tih čestica često 20 puta veće od dozvoljenih – ne za 20%, već 20 puta, kao i da je prošle godine Niš imao čak 116 dana sa prekomernim zagađenjem vazduha, dok je granica koje se toleriše 35 dana.

U takvim okolnostima, međutim, Niš i dalje nema Plan kvaliteta vazduha, koji po Zakonu o zaštiti vazduha, mora da ima.

Po tom Zakonu, Niš se klasifikuje kao grad sa enormnim zagađenjem vazduha i lokalna samouprava je obavezna da razvije Plan kvaliteta vazduha. Ta obaveza nam stoji već 7-8 godina, od donošenja Zakona. Koliko znam, Niš je pripremio Plan kvaliteta vazduha. Po Zakonu, on ide na odobrenje u Ministarstvo zaštite životne sredine. Ako se ne varam, od 2020. godine on stoji bez odobrenja Ministarstva. Nezvanično, zato što je procenjeno da Niš nema para da ga sprovede – ističe Milutinović.

Građanima poručuje da nošenje zaštitnih maski ne pomaže skoro uopšte, jer sitne štetne čestice prodiru kroz njihove otvore.

Prema njegovim rečima, 68% zagađenja u Nišu dolazi iz malih ložišta, a 8% od ekonomskih aktivnosti – pečenjara, pekara i slično.

Imamo izraženo energetsko siromaštvo. To je situacija kada vi, zato što morate da zagrejete svoj životni prostor, koristite neefikasne uređaje, smederevce koji su energetski neefikasni i imaju visok nivo zagađenja, ali i kada koristite materijale koji se ne smeju koristiti jer stvaraju opasne i toksične supstance. Spaljuje se bukvalno sve i svašta – kaže profesor.

Potencijalno rešenje bila bi gasifikacija, ali se u Nišu građani čak odjavljuju sa Gradske toplane usled poskupljenja. Važne su i subvencije, ali one u Nišu, opet, nisu dobro osmišljene, smatra Milutinović, jer ih uglavnom dobijaju građani koji bi već imali novca da zamene ložišta, fasadu i stolariju, dok oni siromašniji opet ostaju “nevidljivi”.

Jedna dobra mera se na taj način diskredituje. Nemamo prave kriterijume za davanje subvencija, a možemo da ih imamo, jer imamo socijalne karte i načine da procenimo ko je u mogućnosti, a ko stvarno nije da sebi obezbedi novo ložište i slično – ističe Milutinović.

Dodaje da Niš ima pet mernih stanica u državnoj mreži i niz onih koje nisu uključene u tu mrežu, ali da gradska vlast ne objavljuje podatke transparentno. 

Da li ste i kada poslednji put videli obaveštenje gradske vlasti o tome koliko nam je vazduh zagađen? U poslednje tri godine to nije publikovano, a podaci postoje. Gradska uprava smatra da su to podaci koji služe njima, da sa njima ne znam šta rade, a da to nisu podaci od javnog značaja, iako u poslednjem dokumentu koji je usvojen, a to je Program kontrole kvaliteta vazduha, piše da je Grad u obavezi da o kvalitetu vazduha redovno obaveštava javnost putem elektronskih i štampanih medija, odnosno putem interneta, u skladu sa zakonom – objašnjava profesor.

Nedovoljno je, kaže, u Nišu i zelenih površina. U međuvremenu, zagađenje vazduha je, napominje, zaslužno za povećanje broja srčanih udara za 37, kao i za povećanje broja moždanih udara za 12%. To znači da Niš na godišnjem nivou ima oko 1.200 Nišlija na bolničkom lečenju više nego inače, zbog aerozagađenja.