vladimir zelenski i delegacija SAD i Evrope — Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski sa evropskim liderima i delegacijom SAD

Diplomatski proces koji su pokrenule Sjedinjene Države o okončanju rata u Ukrajini nastavlja da dobija na zamahu.

Od početka decembra, izaslanici američkog predsednika Donalda Trampa užurbano pregovaraju o mirovnom planu razgovaraju sa ruskim i ukrajinskim predstavnicima, kao i sa evropskim liderima.

Bela kuća veruje da je postigla proboj u razgovorima sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, koji su održani u Berlinu 14. i 15. decembra.

„Približavamo se rešenju, imamo ogromnu podršku evropskih lidera koji takođe žele da se ovo završi“, rekao je Tramp novinarima u Beloj kući.

„Rusija i Ukrajina u ovom trenutku žele da okončaju rat, ali postoji mogućnost da se predomisle zato treba da ih nateramo na dogovor“, dodao je.

Navodno su Amerikanci dali bezbednosne garancije Ukrajini za vreme posle rata, ali su sporenja i dalje oko teritorije.

Brojni sastanci još nisu odgovorili na pitanje kada bi mir mogao da dođe i, što je najvažnije, kako će izgledati.

Kako sada izgleda mirovni plan SAD?

Pre oko mesec dana, pojavila se vest da su SAD sastavile sporazum o okončanju rusko-ukrajinskog rata u 28 tačaka.

Od tada, Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Džared Kušner, Trampov zet, pregovaraju sa Rusima i Ukrajincima.

Posle svih razgovora sa Ukrajincima, obe strane su objavljivale da je dokument izmenjen.

Posle posete Vitkofa i Kušnera Moskvi, Jurij Ušakov, pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina, objavio je plan koji se sastoji ne od 28, već od 27 tačaka, i četiri dokumenta koje je predala američka strana.

Sadržaj tih dokumenata nije poznat.

Ukrajina, njeni evropski saveznici i SAD trenutno razgovaraju o dokumentu od 20 tačaka i određenim aneksima.

Tramp je govorio o „četiri ili pet ključnih tačaka“.

Dvojica američkih zvaničnika su, govoreći pod uslovom anonimnosti, izložili iste stvari na brifingu posle višesatnih razgovora Vitkofa i Kušnera sa Zelenskim i brojnim zvaničnicima EU u Berlinu 14. i 15. decembra.

Nije jasno da li je ovo i dalje isti originalni predlog sporazuma ili Vašington, Moskva i Kijev, zajedno sa evropskim saveznicima, trenutno rade na različitim predlozima.

Uz to, nemoguće sa sigurnošću reći zašto je sedam tačaka izostavljeno iz prve verzije i koje.

U diplomatiji je uobičajeno da se predlozi dorađuju, menjaju, dopunjuju tokom pregovora.

Međutim, u slučaju pregovora o Ukrajini, nije jasno koliko brzo strane saznaju za ove amandmane i kako na njih reaguju.

Prošle nedelje, Zelenski je jasno rekao da nema direktnih pregovora Kijeva i Moskve.

Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov indirektno je odgovorio na ovo pitanje.

„Ako bude bilo kakvih relevantnih amandmana, imaćemo veoma snažne primedbe.

„Malo je verovatno da će u tome biti nečeg dobrog“, rekao je.

Na koje kompromise su spremni Kijev i Moskva i na koje nisu?

Američki zvaničnici su više puta govorili da će za okončanje rata biti potrebni kompromisi obe strane.

Ali Moskva je mnogo ređe od Kijeva izražavala spremnost da ih napravi.

U poslednjim nedeljama, Putin je nekoliko puta izjavio:

Rusija pristaje da učestvuje u pregovorima, ali je spremna i da ciljeve ostvari vojno
Ključni prioritet Moskve je uspostavljanje kontrole nad Donbasom (velikim regionom na istoku Ukrajine)
Protivljenje želji Ukrajine da se pridruži NATO-u
Smanjenje ukrajinske vojske

Nakon što su se nacrti prvobitnog američkog plana pojavili u medijima, mnogi posmatrači su ocenili da jenapisan po željama Moskve.

U mnogim tačkama, podudarao se sa ciljevima Rusije, ali u nekim drugim su bile u suprotnosti sa onim što je Moskva usmeno pokušavala da postigne.

Moskva je imala primedbe i na prvobitni američki plan.

Prema analizi američkog Instituta za proučavanje rata (ISR), šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je odbacio najmanje sedam od 28 tačaka prvobitnog plana, među kojima i bezbednosne garancije za Ukrajinu.

Međutim, taj dokument je izmenjen posle pregovora Ukrajinaca u Evropi i Sjedinjenim Državama – i nova verzija je verovatno manje povoljna za Moskvu.

Kremlj insistira da je spreman da razgovara o mirovnom planu samo u kontekstu „sporazuma“ koji su Trampa i Putina postigli na susretu na Aljasci u avgustu 2025.

Šta tačno taj sporazum podrazumevaju nije jasno: Amerikanci su bili razočarani tim sastankom i on nije uspeo da donese mir Ukrajini.

Bela kuća i Kremlj su davali izjave i saopštenja u kojima nije bilo jasno navedeno kakvi su bili rezultati tog susreta.

Putin i Tramp na Aljasci u avgustu 2025.

Ali na istim tim pregovorima, kako je izvestio Rojters, Putin je navodno rekao da je ruska strana spremna da ostane na liniji fronta u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti i da ne očekuje da će imati potpunu kontrolu nad ovim regionima (to je izvestilo i tursko Ministarstvo spoljnih poslova).

Drugim rečima, da stanje na frontu bude zamrznuto, a obe vojske ostanu na pozicijama u trenutku postizanja mirovnog sporazuma.

Ovo je verovatno jedini pravi „ustupak“ koji je Kremlj trenutno spreman da napravi.

Prema Trampovom planu, od Rusije se zahteva da ustupi teritorije koje je osvojila u Harkovskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti.

Ruska vojna komanda je poslednjih nedelja nekoliko puta javno obaveštavala Putina o uspesima u ovim oblastima, što se može protumačiti kao signal da Moskva nije spremna da se jednostavno odrekne ovih teritorija.

Poslednjih nedelja, mediji su se uglavnom usredsredili na kompromise koje SAD očekuju od ukrajinskih vlasti.

Posle razgovora u Berlinu, Bela kuća je signalizirala napredak: dva američka zvaničnika su novinarima rekli da je postigno „rešenje za 90 odsto problema koji ometaju mir“.

Zelenski je 14. decembra dao izjavu koju su mnogi mediji protumačili kao spremnost da se napusti ideja o članstvu u NATO-u (iako je taj put zapisan u Ustavu Ukrajine).

„Neki partneri iz SAD i Evrope nisu podržali ovo [pristupanje Ukrajine NATO-u]“, rekao je ukrajinski predsednik.

Prema njegovim rečima, kompromis bi mogle da budu „bilateralne bezbednosne garancije Ukrajine i Sjedinjenih Država, garancije slične Članu 5 statuta NATO-a koje su nam pružile Sjedinjene Države, kao i bezbednosne garancije od evropskih kolega i drugih zemalja – Kanade, Japana“.

Za Kijev je pitanje bezbednosnih garancija ključno: ukrajinski zvaničnici su više puta ponavljali da bez njih ne može da bude postignut trajni mir.

Posle sastanka u Berlinu, postalo je jasno kako bi takve garancije mogle da izgledaju.

Na brifingu za medije , američki zvaničnici su opisali bezbednosni paket kao „platinasti standard“ za takve sporazume.

Naglasili su da su u njihovom razvoju uzeli u obzir iskustvo prethodnih takvih sporazuma (Kijev je više puta izjavio da bi želeo da izbegne ponavljanje Budimpeštanskog memoranduma iz 1994. godine).

Štaviše, SAD su spremne da usvoje dokument kroz Senat, čineći garancije pravno obavezujućim.

Prema rečima jednog od sagovornika, te garancije su „u suštini slične Članu 5“ Povelje NATO-a, a u njemu piše da se napad na jednu članicu alijanse doživljava kao napad na sve odjednom.

Dodatni detalji pojavili su se posle zajedničkog saopštenja evropskih lidera.

U njemu je naznačeno da su na sastanku strane podržale stvaranje „multinacionalnih snaga za Ukrajinu“ pod vođstvom Evrope, a uz podršku SAD.

Ove snage će olakšati obnavljanje ukrajinskih oružanih snaga i osigurati bezbednost vazdušnog prostora zemlje, „kao i kroz aktivnosti na ukrajinskoj teritoriji“.

Pored toga, strane, predvođene Vašingtonom, žele da razviju mehanizme za „praćenje prekida vatre“ i „utvrđivanje odgovornosti i reagovanje na sva kršenja“.

Šta to znači u praksi i da li će zemlje NATO-a direktno ući u sukob ako mirovni sporazum bude prekršen, ostaje nejasno.

Ali čak i ove, još nejasne formulacije, protivreče zvaničnom stavu Moskve.

„Garancije [o kojima razgovaraju Ukrajina i Evropa], sudeći po informacijama koje cure u medijima, pružaju se na takav način da se pripremi još jedan napad na Rusku Federaciju“, prokomentarisao je nedavno Sergej Lavrov.

Kremlj je do sada nedvosmisleno odbacivao svaku ideju o raspoređivanju stranih vojnih snaga na ukrajinskoj teritoriji, pogotovo ako njih čine zemlje članice NATO-a.

Stoga je malo verovatno da će se predlog o „multinacionalnim snagama“ dopasti Moskvi.

Možda najosetljivije pitanje tiče se teritorija Donbasa na koje Rusija polaže pravo.

Moskva zahteva da se ukrajinske oružane snage jednostavno povuku sa teritorija Donjecke i Luganske oblasti – zajedno čine veliki region Donbasa – a koje ruska vojska još nije uspela da zauzme.

Rusi trenutno kontrolišu gotovo ceo Lugansk i velike delove Donjeske oblasti.

Zelenski otvoreno izjavljuje da ga američka administracija pritiska da pristane na to, barem u nekom obliku.

Posle sastanaka u Berlinu, rekao je da Vašington i Kijev imaju različite stavove o ovom pitanju.

Američki zvaničnici su izjavili da je to pitanje detaljno razmatrano tokom pregovora.

Uvereni su da će Ukrajina doneti odluku o sudbini Donbasa bez pritiska Trampa.

Bela kuća smatra teritorijalno pitanje ključnim za Kremlj i veruje da će teritorijalni sporazum moći da zaustavi rat.

„Razgovarali smo o širokom spektru opcija za pristup teritorijalnom pitanju.

„Konkretno, razgovarali smo o slobodnoj ekonomskoj zoni i mnogo vremena smo potrošili pokušavajući da shvatimo šta bi to tačno značilo i kako bi takav model mogao da funkcioniše“, rekao je američki zvaničnik novinarima posle razgovora u Berlinu.

Kremlj se još nije oglasio povodom ove ideje, ali je predložio da Rusija alternativno rasporedi Nacionalnu gardu i policiju u Donbas.

S obzirom da je Nacionalna garda od samog početka aktivno učestvovala u invaziji na Ukrajinu, malo je verovatno da će ovo biti prihvatljivo za Kijev.

„Naš stav je da je fer da stojimo tamo gde stojimo, odnosno na liniji razdvajanja (na frontu)“, rekao je Zelenski.

„Bez obzira na ishod, ova teritorija je teritorija Ruske Federacije“, odgovorio je Putinov pomoćnik Jurij Ušakov.

Pitanje veličine ukrajinske vojske

Još jedna važan deo razgovora je veličina ukrajinske vojske posle rata.

U proleće 2022. godine, Rusija je zahtevala smanjenje broja pripadnika Oružanih snaga Ukrajine na 85.000.

Prema američkom ranijem predlogu, predviđao je ograničenje na 600.000.

Zelenski kaže da taj broj sada iznosi 800.000 vojnika (to su potvrdili i evropski lideri posle berlinskih pregovora), i da se to odnosi na vojsku u mirnodopskom periodu.

Štaviše, sudeći po izjavama lidera EU, ovo ograničenje će se odnositi samo na ukrajinske oružane snage, a ne na sve bezbednosne agencije, koje uključuju, na primer, Službu bezbednosti i Nacionalnu gardu.

Teško je zamisliti da će Rusija na ovo pristati.

Kakva je pozicija Evrope?

Američki diplomatski napori doveli su evropske zemlje u težak položaj.

S jedne strane, Brisel želi da učestvuje u razgovorima o bezbednosnoj arhitekturi kontinenta ravnopravno sa SAD i Ukrajinom, iako Moskva na to gleda sa skepticizmom.

S druge strane, evropski lideri pokušavaju da podrže Ukrajinu ne samo za pregovaračkim stolom već i na bojnom polju.

Treće, evropski lideri teže da izgrade konstruktivne odnose sa SAD, ali je taj proces otežan povratkom Donalda Trampa u Belu kuću.

U nedavnom intervjuu Politiku, Tramp je izjavio da Evropa „ide u lošem pravcu“.

Nova američka nacionalna bezbednosna strategija, koja kritikuje političku putanju Evrope, takođe nije donela optimizam Evropljanima.

S druge strane, u junu ove godine, na Trampov podsticaj, evropske zemlje su pristale da povećaju izdatke za odbranu u okviru NATO-a, što je odobrovoljilo američkog predsednika.

Mesec dana kasnije, EU i SAD su postigle trgovinski (carinski) sporazum, koji ide potpuno na vodenicu Amerike.

Najhitnije pitanje na evropskoj agendi je zamrznuta imovina Rusije koja se nalazi u Belgiji (oko 200 milijardi dolara).

Njihova sudbina biće odlučena na samitu EU 18. i 19. decembra.

Neke zemlje EU žele da iskoriste značajan deo ovih sredstava kako bi Kijevu obezbedile zajam za obnovu zemlje (koji će se, između ostalog, koristiti za kupovinu oružja).

Dodeljivanje te sume poslalo bi snažan politički signal o njihovoj spremnosti da podrže Ukrajinu i pruže Kijevu tampon zonu, čemu se Moskva, naravno, protivi.

Ali u Evropi ne postoji konsenzus.

Belgija se dosledno protivi predlogu, navodeći finansijske i pravne rizike, a sa tim su saglasne, prema izveštajima medija, i druge zemlje, poput Italije, Malte i Bugarske.

Sjedinjene Države se takođe protive ovom planu vrha EU, prema Blumbergu.

Američki zvaničnici su uvereni da bi oduzimanje imovine Rusiji i davanje Ukrajini, ugroziti mirovni sporazum, dodaje ovaj medij.

Prema onome što je dostupno iz američkog mirovnog plana, Vašington ima sopstvene planove o novcu.

Sjedinjene Države predlažu odmrzavanje ruske imovine i ulaganje dela u obnovu Ukrajine, dok će ostatak biti uložen u zajednički rusko-američki fond.

Ovaj plan je kritikovala Nemačka.

Ispostavlja se da ako se ruska imovina ne zapleni, Evropa će morati da pronađe alternativne izvore finansiranja pomoći Ukrajini.

Štaviše, ovo će poslati signal i Moskvi i Vašingtonu o neodlučnosti Brisela.

A konfiskacija ovih sredstava će razljutiti i Trampa i Putina.

Sankcije i direktna vojna podrška Ukrajini ostaju druge poluge pritiska na Rusiju, ali to očigledno nije dovoljno da ubedi Moskvu da okonča rat ili da sasluša stav Evrope.

Ko će biti označen kao krivac ako pregovori ne uspeju?

Uprkos tvrdnjama Bele kuće o napretku u pregovorima, ne čini se da Rusija i Ukrajina očekuju skori kraj rata.

Ali postupci i izjave Moskve i Kijeva jasno pokazuju da nijedna strana ne želi da naljuti američkog predsednika.

Odnosi Zelenskog i Donalda Trampa prošli su kroz različite periode u poslednjih 10 meseci.

Skandal u Ovalnom kabinetu Bele kuće izazvao je opravdanu zabrinutost da će SAD potpuno odustati od pomoći Ukrajini.

To se nije desilo, iako Evropa sada plaća američko oružje.

Nedavni sastanci ukrajinskog i američkog predsednika bili su mnogo srdačniji.

Zelenski redovno zahvaljuje SAD na pomoći i počeo je da nosi odelo za sastanke (ležerna odeća ukrajinskog predsednika razljutila je Belu kuću u februaru), ali najvažnije je da Kijev nije odbio nijedan američki predlog.

Samo u poslednjih nekoliko nedelja, Zelenski je javno izjavio da je spreman da razgovara o održavanju predsedničkih izbora u Ukrajini, odustajanju od članstva u NATO-u, pa čak i kompromisu po pitanju Donbasa.

„Frenetična diplomatija izgleda da je više usmerena na smirivanje američkog predsednika i izbegavanje optužbi za prekid pregovora nego na bilo šta drugo“, ocenjuje Politiko postupke Kijeva.

Pogledajte video: ‘Putin želi da sklopi dogovor zbog mene’, rekao Tramp Makronu

Ali slično bi moglo da se napiše i o Kremlju.

Putin takođe redovno javno hvali Trampa zbog njegove „iskrene želje“ da okonča sukob.

Kremlj je naznačio spremnost da razgovara o planu koji su predložile SAD, uprkos činjenici da Moskva sumnjičavo gleda na nekoliko njegovih tačaka.

Istovremeno, ruski zvaničnici optužuju Ukrajinu i Evropu da pokušavaju da osujete mirovnu inicijativu američkog predsednika.

Putin je direktno nazvao evropske lidere „ratnim huškačima“.

Teško je reći čije argumente Tramp trenutno smatra ubedljivijim.

Američki predsednik je nedavno rekao da je „malo razočaran“ Zelenskim jer navodno nije dovoljno pažnje posvetio njegovom planu.

Ali pre samo mesec dana, američki predsednik je otvoreno izrazio razočaranje Putinom, a na jesen je odobrio sankcije protiv najvećih ruskih naftnih kompanija, Rosnjefta i Lukoila, što bi Rusiju moglo skupo da košta.

Mnogo će zavisiti i od toga kako Sjedinjene Države doživljavaju događaje na bojnom polju.

Sudeći po Trampovim poslednjim izjavama, Bela kuća je sada uverena da Ukrajina gubi rat.

Kremlj očigledno pokušava da pojača ovaj utisak: poslednjih nedelja, Putin se češće nego ranije sastaje sa komandom vojske i u uniformi sluša izveštaje o uspesima na frontu.

Nije slučajno da je pre važnih pregovora sa Amerikancima u Berlinu, Zelenski posetio Kupjansk, iako je Putin više piuta govorio da ga je ruska vojska zauzela.

Kijev tako pokušava da ubedi Trampa da ne treba da veruje ruskim tvrdnjama o vojnim dostignućima.

Evropski lideri takođe često podsećaju na ogromne gubitke koje je pretrpela ruska vojska, i da zato beleži sporo napredovanje na frontu.

Šta će SAD učiniti ako pregovori propadnu, nije jasno.

Početkom decembra, sin američkog predsednika, Donald Tramp Mlađi, nagovestio je da bi njegov otac mogao da se povuče iz mirovnog procesa i potpuno prekine podršku Ukrajini.

Tramp je nekoliko puta rekao da razmatra mogućnost da pusti Rusiju i Ukrajinu da se sami „izbore“ (fight off – na engleskom).

Dodatno izveštavanje: Svjatoslav Homenko

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk