Nastavljena zaštita nalazišta Medijane – završena konzervacija najvećih antičkih termi u Srbiji, na red dolaze i crkve

Završena je druga faza konzervacije zidova na najvećim antičkim termama u Srbiji, na arheološkom nalazištu Medijana, a uporedo sa tim radovima koji su otkrili i do sada nepoznatu salu za odmor i splet vodenih kanala, privodi se kraju i zaštita vrednih podnih mozaika na ulazu u vilu. Stručnjaci kažu da je cilj potpuna zaštita svih zidova termi, dok kao prioritet za narednu godinu najavljuju izradu projekta za obnovu ranohrišćanskih crkava, koje su poslednji put istraživane pre četvrt veka.

Arheološki institut priveo je kraju drugu fazu radova čiji je cilj bio da se, nakon više decenija, zaustavi propadanje i osigura stabilnost zidova u nekoliko prostorija i bazena unutar monumentalnih termi.

Muzejski savetnik i arheolog Vesna Crnoglavac objašnjava da su terme, prvi put delimično zaštićene 60-ih i 70-ih godina, od tada bile konstantno izložene vremenskim uslovima, zbog čega su ove intervencije bile prioritetne.

Istraživanja koja su nastavljena 2019. godine donela su i nova saznanja, potvrdivši da su terme znatno veće nego što se prvobitno mislilo.

Mi smo otkrili ove prostorije koje se nalaze na zapadnoj strani. To je velika prostorija za koju smatramo da je bila za odmor i relaksaciju. Možda su tu obavljali i masaže. Ono što smo otkrili je čitav splet cevi i kanala koji su služili za dovod i odvod vode. To nam pokazuje da se cela infrastruktura termi širi na zapadu i severu. Ovo su najveće terme na prostoru Srbije iz antičkog periodu. Ono što je do 2019. godine kada smo nastavili istraživanja, mislili smo da su manje površine oko 400 kvadrata, ali je mnogo više – objašnjava ona.

Prema njenim rečima, tek kada istraživanja budu u potpunosti završena, moći će da se donese odluka o daljoj prezentaciji, što bi moglo uključivati i izgradnju nadstrešnice.

Luksuzni karakter ovog dela carske vile, kako dodaje, potvrđuju i ostaci mozaičkih podova i fresaka. Terme su bile sastavni deo kompleksa, smeštene uz dvoranu za prijeme, a služile su kao mesto za pripremu i druženje gostiju pre glavnog događaja – večere.

Pojedine prostorije su imale i mozaičke podove i freske na zidovima, to govori da je ovo bio luksuzan deo kompletne vile, što je logično s obzirom na to da su terme bile sastavni deo vile, da su koristile gostima koji su ovde boravili. Znamo da se nalaze u severo-zapadnom uglu, odmah do dvorane za prijeme i dve manje sale za gozbe. Znamo da po nekoj prirodi kako je to funkcionisalo, gosti bi prvo otišli u terme, tu bi se pripremili za obedovanje koje bi usledilo u tim salama.  Svako istraživanje donese neke nove podatke, definisali smo toaletne prostorije i veliku salu za koju razmatramo šta je sve moglo da bude. U sklopu termi imali su i biblioteke jer su to bile prostorije ne samo za održavanje higijene, nego i za održavanje nekih socijalnih druženja i za jedan ugodan borakav, relaksaciju koja bi bila priprema jednog glavnog događaja, što je bila večere – rekla je Crnoglavac.

Paralelno sa radovima na termama, u jugoistočnom delu peristila, odnosno na ulazu u centralni deo nalazišta, završava se i zahtevna konzervacija mozaika. Za ovaj posao, koji je bio neophodan jer su mozaici decenijama bili prekriveni peskom i izloženi oštećenjima, Narodni muzej Niš opredelio je 5 miliona dinara.

Kada je reč o budućim planovima, izvesno je da se fokus premešta na druge objekte unutar kompleksa.

 Prema rečima Vesne Crnoglavac, postoje i drugi objekti kojima treba posvetiti pažnju, a sledeće na redu biće ranohrišćanske crkve na Medijani. Plan je da se za njih, nakon 25 godina od poslednjih istraživanja, započne izrada projekta konzervacije i prezentacije.