Žena se osmehuje dok grli malog psa sa isplaženim jezikom — Veruje se da su psi prve životinje koje su ljudi pripitomili

Možda je teško poverovati, ali svi psi, pa čak i čivave, potiču od vukova.

Njihovi drevni preci odavno su izumrli, a najbliži živi srodnik današnjem psu jeste sivi vuk – moćni grabljivac koji i danas luta divljinom.

Ali kada tačno su vukovi počeli da žive blizu nas, i zbog čega toliko mnogo ljudi širom sveta obožava pse?

Kako smo stigli do današnjih pasa?

Veruje se da su psi prve životinje koje je čovek pripitomio.

Istraživanje DNK drevnih pasa sprovedeno 2017. godine otkrilo je da su se najverovatnije razvili od vukova na samo jednom mestu u Evropi, pre 20.000 do 40.000 godina.

Ranije se verovalo da su psi pripitomljeni iz dve populacije vukova koje su bile udaljene hiljadama kilometara.

Ali priča o tome kako su prvi psi zapravo postali pitomi potomci vukova i dalje se istražuje.

Sivi vuk gleda u kameru dok hoda po snegu — Sivi vuk je najbliži živi srodnik domaćih pasa

Postoji mnogo teorija.

Na primer, jedna poznata teorija ukazuje da su ljudi pripitomili vukove tako što su hvatali i odgajali vučiće, a zatim tokom generacija ukrštali jedinke koje su bile manje agresivne da bi im pomagale u lovu.

Prema drugoj poznatoj teoriji, vukovi su se praktično sami pripitomili.

Vukovi koji su se najmanje plašili su se približavali ljudskim naseljima u potrazi za hranom, i u nekom trenutku ljudi su shvatili da ta veza može da im bude korisna.

Hrabriji vukovi su imali veće šanse da prežive i da se razmnožavaju, a te osobine „pitomosti“ su se prenosile generacijama zbog prirodne selekcije.

Pogledajte video: Naučno objašnjenje o ljubavi ljudi prema psima

Greger Larson, genetičar i profesor genomike na Univerzitetu u Oksfordu, veruje da je to bilo slučajno, u trenutku kada smo shvatili da možemo da pomognemo jedni drugima.

„Ako kažemo da smo mi pripitomili vukove to podrazumeva izvesnu nameru koju većina odnosa u našem životu jednostavno nema.

„I zato zvuči kao da smo znali šta radimo, da smo imali plan i bili pametni u tom smislu“, objašnjava profesor Larson.

On kaže da su na početku odnosa postojale obostrane koristi, poput delotvornijeg lova.

„Mislim da smo verovatno imali koristi, jer ako su nas ti vukovi doživljavali kao svoje, ponašali su se kao stražari, zbog čega je sve bilo malo bezbednije.

„A za vukove je to moglo da znači redovniji izvor hrane“, dodaje on.

Tokom hiljada godina, ljudi su počeli selektivno da uzgajaju pse zbog određenih osobina za određene potrebe, kao što su lov i čuvanje stoke.

A njihove mogućnosti i primena su se drastično promenile od dana kada su samo čuvali pećine.

Danas imaju brojne uloge – od vodiča slabovidih, tragača u spasilačkim službama do njuškala sumnjivih paketa na aerodromima.

Ovaj ljudski uticaj na prirodnu selekciju je razlog što danas postoji na stotine različitih rasa pasa.

policijski pas na aerodromu njuška torbe — Način na koji ljudi koriste pse evoluirao je od vremena čuvanja pećina, a danas se koriste i kao ‘detektivi’

Psi imaju i veći raspon veličine od bilo koje druge vrste sisara, naglašava Džon Bredšo koji proučava interakcije između ljudi i životinja.

U nekom trenutku, uloga psa se promenila od običnog pomagača do člana porodice.

Analiza nadgrobnih spomenika na javnim grobljima za kućne ljubimce u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK), koju je sproveo Univerzitet u Njukaslu 2020. godine, otkrila je velike promene u našem odnosu prema kućnim ljubimcima od 1881. godine, kada je otvoreno prvo ovakvo groblje.

Prema istraživanju, u viktorijanskom dobu (od 1837. do 1901. godine), kućni ljubimci su se na nadgrobnim spomenicima češće opisivali kao saputnici ili prijatelji, dok kasniji natpisi pokazuju da su ih vlasnicia smatrali članovima porodice.

Primećeno je i da se broj natpisa u kojima se životinje pominju kao članovi porodice povećao posle Drugog svetskog rata.

Istraživanje je takođe dokumentovalo sve izraženije verovanje u zagrobni život kućnih ljubimaca do sredine 20. veka.

Neodoljivo slatki

francuski buldog drži lopticu u ustima na travnatom području po sunčanom danu — Studija sprovedena u Ujedinjenom Kraljevstvu otkrila je da se stav prema psima promenio početkom 20. veka

Idealno je da štenci ostanu sa majkom i braćom i sestrama između osam i 12 nedelja, navodi Veterinarski koledž Univerziteta Kornela u Sjedinjenim Državama (SAD).

To je ključni period za njihovu socijalizaciju i razvoj.

A studija Državnog univerziteta Arizone iz 2018. godine ukazuje da su otprilike u tom uzrastu psi najslađi.

„Upravo u tom ključnom periodu, kada su štenci najranjiviji, kada im je potrebna majka i kada su potpuno nesposobni da prežive sama, tada su i najslađi ljudima, koji će najverovatnije da ih uzmu, odnesu kući i počnu da ih hrane“, kaže profesor Larson.

Takođe, istraživanje iz 2019. godine pokazalo je da su psi razvili mišiće oko očiju, koji im omogućavaju da prave izraze koji su posebno privlačni ljudima, poput onog čuvenog „tužnog pogleda šteneta“.

Studija navodi da je upravo to pomoglo pripitomljenim psima da se bolje povežu sa ljudima.

„Kada štene jednom nauči da su ljudi prijateljski nastrojeni prema njemu, njegovi instinkti mu govore da mu je najbolja šansa za opstanak da se veže za nekog čoveka“, objašnjava Bredšo.

Većina ljudi je uverena da ih njihovi psi vole, a naučnici sada imaju dokaze da je upravo privrženost ljudima ono što pokreće mnoga ponašanja pasa.

Gregori Berns, neuronaučnik i profesor psihologije na Univerzitetu Emoriju u SAD-u, proučava odnos između pasa i ljudi.

Obučio je pse da mirno sede tokom funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) da bi mogao da posmatra njihov mozak.

Njegovo istraživanje je otkrilo da se deo mozga koji je povezan sa pozitivnim očekivanjima uglavnom aktivira kada psi osete miris njima poznatog čoveka.

Dakle, možda mi ne možemo da ih ne volimo, ali se čini da je to osećanje obostrano.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk