Haiti: ‘Najgore mesto na svetu da budete žena’
Upozorenje: Ovaj članak sadrži svedočanstvo o silovanjima i drugom nasilju koja bi mogla da uznemire neke čitaoce
Helena* je imala 17 godina kad je banda napala njenu četvrt u haićanskoj prestonici Port o Prensu.
Ona miluje bebu, koja joj spava u naručju, dok opisuje kako su je naoružani ljudi oteli kad je pokušala da pobegne i držali je u zatočeništvu više od dva meseca.
„Silovali su me i tukli svaki dan. Nekoliko različitih muškaraca. Nisam im čak znala ni imena, bili su maskirani“, kaže ova mlada žena.
„Neke od stvari koje su mi radili suviše su bolne da bih ih podelila sa vama.
„Zatrudnela sam, uporno su mi govorili da moram da abortiram, ali sam to odbijala. Ova beba bi mogla da bude jedina koju ću imati.“
Helena je uspela da pobegne dok je banda bila zauzeta borbama za zadržavanje teritorije.
Provela je proteklu godinu odgajajući ćerku u sigurnoj kući u predgrađu.
To je dom za još najmanje 30 devojaka i mladih žena, koje spavaju na krevetima na sprat u živopisno okrečenim sobama.
Helena je najstarija od onih koje su preživele silovanje, najmlađa ima samo 12 godina.
Dok se igra i pleše na balkonu u plavoj haljini na tačkice, izgleda mnogo mlađe od njenog pravog uzrasta, pateći od neuhranjenosti u prošlosti.
Osoblje nam kaže da je bila silovana više puta.
Silovanje i drugo seksualno nasilje na Haitiju je u porastu, dok oružane bande šire kontrolu nad Port o Prensom i izvan njega.
Ova karipska ostrvska zemlja zahvaćena je talasom nasilja bandi od atentata 2021. godine na tadašnjeg predsednika Žovenela Moiza.
Teško je izmeriti razmere seksualnog nasilja.
Medicinska dobrotvorna ustanova Lekari bez granica (MSF) vodi kliniku u centu Port o Prensa za žene koje su doživele seksualno zlostavljanje.
Podaci koje je podelila sa BBC-jem pokazuju da se broj pacijenata maltene utrostručio od 2021. godine.
Bande su poznate po upadima u četvrti i ubijanju na desetine ljudi.
MSF tvrdi da su brojna silovanja žena i devojaka često sastavni deo ovih masovnih napada.
Na osnovu svedočanstava preživelih, jasno je da grupe koriste silovanje za terorisanje i potčinjavanje čitavih zajednica.
BBC je suočio vođe bandi sa svedočanstvima o ubistvima i silovanjima.
Jedan nam je prethodno rekao da oni ne kontrolišu dela vlastitih članova i da veruju da je njihova „dužnost“ da se bore protiv države.
„Kad se borimo, mi smo posednuti – više nismo ljudi“, ispričao je drugi.
- Kako su Haitijem zavladale bande
- Haiti: Kako izgleda prestonica koja je postala talac brutalnih bandi
- Obračuni bandi na Haitiju: Više stotina hrabre dece izbeglo najgore
„Pacijenti su počeli da dele sa nama veoma, veoma teške priče od 2021. godine“, kaže Dijana Manila Arojo, šefica misije dobrotvorne organizacije na Haitiju.
„Preživeli govore o dvojici, ili četvorici, ili sedmorici, ili čak dvadesetorici agresora“, kaže ona
Više žena sada priča kako su im pretili oružjem ili su ih onesvešćivale, a sve češće prijavljuju i da su njihovi napadači mlađi od 18 godina, dodaje ona.
U centru za pomoć u drugom delu grada, četiri žene – čija je starost varirala od kasnih 20-ih do 70 godina – opisuju da su bile napadnute pred vlastitom decom i muževima.
„Bila je napadnuta čitava naša četvrt, a ja sam se vratila kući na to da su moja majka, moj otac i moja sestra bili ubijeni.
„Ubili su ih, a potom su spalili kuću dok su oni bili unutra“, kaže jedna žena.
Nakon što je pregledala sopstvenu uništenu kuću, spremala se da napusti četvrt kad je naletela na članove bandi.
„Silovali su me – moja šestogodišnja ćerka je bila sa mnom i nju su silovali.
„Potom su ubili mog mlađeg brata na naše oči.
„Kad god me moja ćerka pogleda, tužna je i plače“, kaže ova žena.
Druge žene prepričavaju napade koji su pratili sličan obrazac – ubistvo, silovanje i podmetanje požara.
Seksualno nasilje je samo jedan elemenat krize koja je zahvatila Haiti.
Agencije Ujedinjenih nacija kažu da je više od desetine populacije – 1,3 miliona ljudi – pobeglo iz domova, a da se polovina stanovništva suočava sa akutnom gladi.
Haiti nema izabrano vođstvo od atentata na Moiza.
Prelazni predsednički savet i niz premijera koje je ovo telo imenovalo, dobio je zadatak da vodi zemlju i organizuje izbore.
Rivalske bande su oformile savez, uperivši oružje u haićansku državu, umesto jedne u druge.
Poslednji put bili smo ih posetili u decembru.
Situacija se u međuvremenu pogoršala – stotine hiljada ljudi je raseljeno.
Više od 4.000 ljudi ubijeno je u prvoj polovini 2025. godine, za razliku od 5.400 u čitavoj godini pre, prema UN.
Procenjuje se da su bande povećale kontrolu sa 85 na 90 odsto glavnog grada, zauzevši ključne četvrti, trgovinske puteve i javnu infrastrukturu, uprkos naporima snaga bezbednosti pod vođstvom Kenije koje su podržale UN.
Pridružili smo se međunarodnim snagama dok su patrolirale krajem koji kontrolišu bande, ali u roku od nekoliko minuta, jedna od guma na njihovim oklopnom vozilu bila je probušena hicem i operacija je odmah bila okončana.
Pripadnici međunarodnih snaga retko napuštaju oklopna vozila.
Stručnjaci kažu da bande nastavljaju da nabavljaju moćna oružja i da održavaju nadmoć.
Poslednjih meseci su haićanske vlasti angažovale plaćenike da im pomognu da povrate kontrolu.
Privatne vojne kompanije, među kojima je i jedna iz SAD, operišu na terenu, i koriste dronove da napadaju vođe bandi, rekao je za BBC izvor iz haićanskih snaga bezbednosti.
On nam je pokazao video napravljen dronom za koji kaže da je snimak jednog od vođe bande, Tija Lapija, pogođenog u eksploziji.
Ti Lapli je prema njegovim rečima u kritičnom stanju, ali BBC nije uspeo to da potvrdi.
Ali širom grada i dalje vlada strah od bandi.
U mnogim četvrtima, osvetničke grupe preuzimaju održavanje bezbednosti u vlastite ruke, dodatno povećavajući broj mladih ljudi sa oružjem na ulicama.
„Nećemo dozvoliti bandama da samo dođu i ubiju nas – da ukradu sve što imamo, spale kola, kuće, ubiju decu“, kaže čovek koji se predstavio kao „Majk“.
On radi sa grupom u Kroa-de-Prezu, živom pijačnom kraju blizu teritorije koju kontrolišu bande.
Dok puščana vatra odjekuje u daljini, niko ni ne trepće.
Ljudi su ovde navikli na to.
Majk kaže da bande plaćaju mladim dečacima da im se pridruže i postavljaju kontrolne punktove na kojima traže novac od stanovnika koji prolaze.
„Naravno da se svi plaše.
„Osećamo se usamljeno dok pokušavamo da zaštitimo žene i decu. Dok se bande šire, znamo da bi naša oblast mogla biti sledeća“, priča nam.
Humanitarne agencije kažu da se situacija pogoršava i da su žene među najteže pogođenima, a mnoge među njima se suočavaju sa dvostrukom traumom seksualnog nasilja i raseljenja.
Port o Prens je „najgore mesto na svetu da budete žena“, kaže Lola Kastro, regionalna direktorka Svetskog programa za hranu UN-a.
Žene su ovde sklone da osećaju posledice prekida programa humanitarne pomoći, dodaje ona.
Haiti je odavno jedan od najvećih primalaca finansija Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), koju je predsednik Donald Tramp ukinuo, proglasivši je „rasipničkom“.
- Haiti se suočava sa humanitarnom katastrofom, kažu iz UN
- „Nisi sama“: Žene koje su preživele silovanja uz Žizel Peliko
- Indijka optužila 64 muškarca za višegodišnje silovanje
Kad smo bili u poseti u junu, Kastro je rekla da Svetski program za hranu deli poslednje zalihe pomoći u hrani koju finansiraju SAD.
Raspodela pomoći štiti žene, objasnila je ona, zato što ih spašava od izlaska na ulice i prošnje ili traženje hrane.
Strahuju i humanitarni radnici – boje se da bi ova rezanja mogla uskoro da utiču na pomoć žrtvama nasilja na mestima kao što su sigurne kuće u kojima živi Helena.
Smanjena je i pomoć u kontracepciji, dodaje Manila Arojo iz Lekara bez granica.
„Mnoge naše pacijentkinje već imaju decu. Mnoge od njih su maloletne sa decom.
„Rizik od trudnoće donosi mnogo, mnogo novih izazova za njih“, ukazuje doktorka.
Helena i druge žene u sigurnim kućama često sede i ćaskaju zajedno na balkonu koji gleda na Port o Prens.
Međutim, mnoge od njih se suviše plaše da napuste sigurnost njihovih zidina.
Ona ne zna kako će izdržavati malu ćerku dok ova bude odrastala.
„Oduvek sam sanjala o tome da idem u školu, učim i napravim nešto od sebe.
„Oduvek sam znala da ću imati decu, samo nisam znala da ću je imati ovako mlada“, kaže ova 19-godišnjakinja.
*Ime sagovornice je promenjeno iz bezbednosnih razloga
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
