Muškarac savija poster crvene boje na kojem je lik Aljbina Kurtija

Pun krug.

Kosovo 2025. godinu ispraća kako ju je i započelo – održavanjem parlamentarnih izbora.

Partija Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, premijera u tehničkom mandatu, uprkos najvećem broju osvojenih glasova u februaru, nije mogla samostalno da formira vladu.

Usledila je višemesečna institucionalna blokada i naposletku su raspisani novi izbori za poslanike za 28. decembar.

Dok se čeka razrešenje ove političke jednačine, stanovnike brine druga računica – hoće li u novčaniku biti dovoljno novca.

Cene i troškovi života su za više od 50 odsto ljudi u najmlađoj evropskoj državi glavni problemi, pokazuje istraživanje Međunarodnog republikanskog instituta, objavljeno u leto 2025.

„Kada je vlada loša, onda je i sve ostalo loše“, kaže ogorčeno 40-godišnji Armend.

Šta je toliko loše, pitam ga na okićenom šetalištu u Prištini.

„Pa sve… mladi odlaze, mesecima nemamo institucije, privreda tone“, odgovara mi.

„Ništa se neće promeniti ni 28. decembra i sve je odvratno“, dodaje.

Kada napustite širi centar praznično ‘odevene’ Prištine, u kojem su kafići dupke puni, prizor je upadljivo drugačiji.

Smenjuju se prizori oronulih zgrada sivih fasada, sumornih poput jutra, ispunjenog maglom i smogom od kojeg se jedva diše.

Nadomak pijace vrzma se dečak koji u promrzlim rukama drži plastičnu čašu sa prikupljenim kovanicama.

Na pijačnim tezgama nema baš izdašnih ponuda, slabo ko zastane da nešto kupi, ali se u daljini naziru desetine građevinskih mašina i kranova.

Ove godine, stiče se utisak, koliko se gradi toliko se i glasa.

Pogledajte video o kosovskim izborima – treći put na glasanje u 2025: Izveštava BBC novinarka Dejana Vukadinović

Između dva izborna ciklusa, sredinom oktobra, birao se i sastav lokalnih skupština.

Najavljeni parlamentarni izbori se održavaju u polarizovanoj atmosferi, čemu je doprinelo i vladajuće Samoopredeljenje, iako se trudi da smanji žestinu poruka, ukazuje Iljir Deda, politički savetnik.

„Ne vidi se veliki optimizam za 2026. i sve zavisi od rezultata izbora, koje niko ne može da predvidi“, dodaje za BBC na srpskom.

Podelu najbolje ilustruju to što je predsednik skupštine izabran iz rekordnog 57. puta i nemogućnost Kurtija da nađe koalicionog partnera da formira vladu.

Više od dva miliona ljudi sa pravom glasa biraće između 24 političke opcije.

Pored Samoopredeljenja učestvuju i drugi poznati akteri – Demokratski savez Kosova (LDK), stranka koju je osnovao Ibrahim Rugova, Demokratska partija Kosova (PDK), Memljija Krasnićija (nekada ju je vodio Hašim Tači, koji pred Haškim sudom odgovara za ratne zločine).

Na listiću je i Alijansa za budućnost Kosova (AAK) Ramuša Haradinaja, bivšeg premijera, koji je takođe bio osumnjičen za ratne zločine pred sudom u Hagu kao jedan od komandanata Oslobodilačke vojske Kosova.

Njihov bivši koalicioni partner Socijaldemokratska inicijativa (Nisma) Fatmira Ljimaja sada izlazi samostalno.

Za 10 mesta garantovanih srpskoj zajednici bore se – Srpska lista, koja ima podršku zvaničnog Beograda, stranka „Za slobodu, pravdu i opstanak“ Nenada Rašića, bivšeg ministra za povratak u Kurtijevoj vladi i nedavno osnovani Kosovski savez.

Odnos snaga će verovatno ponovo biti sličan kao zimus, veruje Iljir Deda.

„Samoopredeljenje će biti prvo, PDK drugi, slediće ih LDK, AAK će biti četvrti, a Srpska lista peta.

„Ne znamo koliko poslaničkih mesta će dobiti, a od toga će zavisiti da li će moći da se konstituiše novi saziv vlade“, dodaje.

Jelka u centru Prištine uoči predstojećih praznika

Veće plate i jača vojska

Aljbin Kurti najavljuje povećanje plata na više od hiljadu evra, a obećava i jačanje vojske i otvaranje fabrike municije.

Ministarstvo odbrane je već nabavilo nemački protivtenkovski raketni sistem, a u oktobru su stigle „hiljade“ vojnih dronova-kamikaza iz Turske.

Ekonomski boljitak obećavaju i opozicione PDK i LDK u predizbornim porukama, ali poručuju da neće u koaliciju sa Kurtijem.

„Podele su velike, Kurti nije figura koja je ponašanjem zavredila da opozicione partije pređu preko nekih stvari.

„Posle februarskih izbora niko od njih nije hteo da sarađuje sa Kurtijem i sumnjam da će se taj stav promeniti“, smatra politikolog Aleksandar Šljuka za BBC na srpskom.

Na fasadi zgrade politički poster na kojem je slika Aljbina Kurtija i poruka - Ne odustaj na albanskom — Na fasadi zgrade je predizborni poster stranke Aljbina Kurtija i poruka: ‘Ne odustaj’

Taksista koji me vozi do 10 kilometara udaljene opštine Gračanica, tvrdi da se „mnogo dobro živi“.

Mišljenje potkrepljuje upravo zgradama u nastajanju pored kojih prolazimo.

„Ima para, ima posla, gradi se“, dodaje.

Kurti će, ubeđen je ovaj vojni penzioner, imati dovoljno glasova da samostalno formira vladu.

Kako ste tako sigurni, pitam ga.

„Došli su ljudi koji žive preko, oni su njegovi glasači“, objašnjava, ne želeći da se predstavi.

Od administrativnog prelaza Merdare do Prištine, mahom sam i uočavala strane tablice – švajcarske, holandske i po koju nemačku.

„Kurti računa na brojnu dijasporu, ali je pitanje koliko mogu da mu pomognu da ostvari takav rezultat da mu nisu potrebni koalicioni partneri“, ukazuje Šljuka.

Na kosovskim izborima u inostranstvu glasa više od 19.000 ljudi.

Automobili na ulici u daljini nekoliko stambenih zgrada

Obećanje ludom radovanje

Kod neformalnog taksi stajališta u Gračanici, gde su Srbi gotovo polovina stanovnika, srećem Nedžata Sulejmanija iz Prištine.

„Politika nije dobra – ni za mlade ni za stare, pogotovo ne za penzionere, a oni su radeći prethodnih godina punili budžet“, kaže ovaj 83-godišnjak.

„Uvek glasam i svako treba da glasa za one za koje veruje da će doneti nešto bolje, samo što to bolje nikako da dođe“, dodaje za BBC na srpskom.

Razočaran je i Rami, 68-godišnji prodavac voća i povrća kraj glavnog blatnjavog puta.

„Uvek se nadaš da će biti dobro, ali ništa se ne menja.

„Obećavaju, obećavaju, a ja i dalje nemam penziju, ni socijalno – snalazim se kako mogu“, kaže za BBC na srpskom.

Politički bilbord na kojem je ćiriličnim slovima ispisano - Jedino Srpska lista — Zadatak je da se izađe u što većem broju izađemo na izbore i pokaže jedinstvo, slogu i snagu srpskog naroda, poručio je Zlatan Elek, lider Srpske liste

Preko puta je veliki bilbord na kojem piše Jedino – Srpska lista.

Najveća stranka predstavnika srpske zajednice na Kosovu, uz snažnu podršku zvaničnika u Beogradu, posle dvogodišnjeg bojkota vratila se u političku utakmicu.

Učestvovala je na februarskim parlamentarnim, a potom i na lokalnim izborima, pobedivši u svih deset opština sa većinski srpskim stanovništvom.

Jovica Vasić godinama glasa za njih, ali je sada ogorčen.

„Zapošljavaju se kumovi, prijatelji, isti ljudi dobijaju donacije, a moja snaja sa četvoro male dece ne radi, iako se svake godine prijavi na konkurs.

„Umesto da otvaraju radna mesta za mlade, oni zapošljavaju rodbinu“, priča besno za BBC na srpskom.

Godinama je u penziji koju je stekao radeći u Domu zdravlja u Prištini, grad koji i dalje redovno posećuje.

„Niko nas ne dira, mi se međusobno poštujemo, ali politika…“, ne završava rečenicu i odmahuje rukom.

Preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju Srbija isplaćuje socijalnu pomoć i zapošljava Srbe na Kosovu, a u toku je konkurs za 350 radnih mesta u zdravstvenim ustanovama.

Dok opozicija ovo tumači kao zloupotrebe i kupovinu glasova, predstavnici Srpske liste uzvraćaju istim kontraoptužbama.

Bilbord sa likom Nenada Rašića na jednoj od zgrada u Gračanici — Nenad Rašić, lider Za slobodu, pravdu i opstanak koji je u februaru osvojio jedno poslaničko mesto

Srpska lista će, pretpostavlja Iljir Deda, dobiti većinu, ali je važnije kakve će političke poruke slati.

„Oni nisu autonomni igrač i to otežava političku komunikaciju sa ostalim strankama, a ono što nedostaje jeste zdravija komunikacija sa Srbima na Kosovu“, dodaje.

Srpska lista ima novo rukovodstvo, ali se suštinski nije reformisala i to je njihova greška, jer nije pokazala da je spremna da sarađuje sa albanskim, ukazuje politikolog Šljuka.

„Ako oni osvoje svih deset mesta može da se javi novi problem, jer neko od njih mora da bude potpredsednik skupštine.

„Ukoliko Rašić dobije jedan mandat onda njega mogu opet da izaberu, ali je pitanje i koliko će on glasova dobiti“, dodaje.

Red kritika, red pohvala

Pored turbulencija na unutrašnjem planu, Kosovo je zapljusnuo i talas kritika međunarodne zajednice.

Sjedinjene Američke Države su zamrzle strateški dijalog sa Prištinom na neodređeno zbog „postupaka tehničke vlade (Aljbina Kurtija) kojima su povećane napetosti i nestabilnost“.

„Na Kosovu nikada nije bilo i neće biti antiameričke vlade.

„Narod Kosova je najviše proamerički narod na svetu, i svaka kosovska vlada dolazi upravo iz tog naroda“, poručila je Vjosa Osmani, predsednica Kosova, uoči sastanka sa članovima Kongresa SAD o produbljivanju saradnje.

Tokom višemesečne političke krize, Nemačka je više puta ukazivala da je Kosovu hitno potrebna vlada kako bi funkcionisala na unutrašnjem i spoljašnjem planu.

Dobre vesti iz Evropske unije (EU) stigle su početkom decembra da će do kraja januara 2026. godine ukinuti sve kaznene mere prethodno uvedene zbog napetosti na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.

Priština će moći da koristi finansijsku pomoć u vrednosti od milion evra, a odluka je doneta posle mirnog prenosa vlasti u lokalnim sredinama na severu, objasnila je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

„Sreo sam se sa mnogim Srbima i na severu i svuda po Kosovu.

„Nema nijednog premijera Kosova koji se sastao sa više Srba nego ja, niti je bilo ko osim mene više govorio na srpskom jeziku“, poručio je Kurti tokom otvaranja pešačkog mosta preko Ibra, koji spaja Severnu i Južnu Mitrovicu.

Ipak, nema snimaka koji to potvrđuju.

Srbi ne žele da se objavi jer ih Bezbednosno-informativna agencija (BIA) iz Beograda odmah poziva i pita: ‘Zašto pričaš sa premijerom Kosova?’, dodao je Kurti.

Dva predizborna postera iznad kojih je Donald Tramp, a na zgradi pored je bilbord posvećen Bilu Klintonu, bišvem američkom predsedniku, gde je postavljena i njegova statuta

Kosovu treba vlada koja će partnerski raditi sa EU i SAD, uspeti da privuče ozbiljnije investicije za privatni sektor i napraviti okvir za izgradnju poverenja sa Srbima na Kosovu, naročito na severu, ukazuje Iljir Deda.

„Mnogo je domaćih zadataka za novu vladu, ali sve zavisi ko će je činiti.

„Opozicione stranke poručuju da bi najviše želele da međusobno naprave postizbornu koaliciju – ali je lako reći, teže uraditi“, dodaje.

Zbog političke blokade, Kosovo nije usvojilo budžet za 2026. što će biti jedno od ključnih pitanja posle decembarskih izbora, ukazuje politikolog Šljuka.

„Kurti će možda odigrati na tu kartu da ga neko podrži kako bi se budžet izglasao“, dodaje.

Do marta 2026. treba da bude izabran i novi predsednik koji se bira u skupštini, za šta je potrebna dvotrećinska većina poslanika – u suprotnom sledi novi izborni ciklus, ukazuje Deda.

„Ako stranke imaju volje mogu da se usaglase oko predsednika, ali se opet vraćamo na to da sve zavisi od raspodela snaga u skupštini.

„A kakav će biti, to je sada teško naslutiti“, zaključuje.

Pogledajte video o otvaranju mosta preko Ibra

Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk