Trudnička hiperemeza, iscrpljujuće stanje koje trudnoću pretvara u borbu za život
„Molila sam se za ovu bebu, ali u najtežim trenucima sam samo želela da se sve završi”.
Kada je Kristabel Ngvube iz Ontarija u Kanadi saznala da je trudna, bila je presrećna.
Tridesetogodišnja Kristabel se godinama molila da dobije dete.
Ali, njena radost se ubrzo pretvorila u očaj.
U roku od nekoliko nedelja, uzbuđenje zbog trudnoće pretvorilo se u iscrpljujuću borbu za zdravlje.
Kristabel je počela da ima jake mučnine i da prekomerno povraća.
Čak joj i miris hrane izazivao mučninu.
Ubrzo ju je bilo strah čak i popije gutljaj vode, jer je neprekidno povraćala.
Njeni simptomi nisu bili samo jutarnja mučnina, koju mnoge žene očekuju tokom prvih nedelja trudnoće, najčešće između šeste i četrnaeste nedelje, kada dolazi do naglog porasta hormona kao što su humani horionski gonadotropin (hCG) i estrogen.
Kristabelino stanje je bilo daleko ozbiljnije.
Na kraju joj je dijagnostikovana trudnička hiperemeza (HG), iscrpljujuće stanje koje može da traje tokom cele trudnoće, svih 39 nedelja, i da dovede do dehidratacije i pothranjenosti.
Trudnička hiperemeza je poslednjih godina postala poznatija javnosti, delimično zahvaljujući poznatim ličnostima, među kojima je Kejt Midlton, koja je javno govorila o sopstvenim iskustvima tokom sve tri trudnoće.
Prema procenama britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS), od ovog stanja pati između jedne i tri žene na 100 trudnica u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).
Međutim, stručnjaci veruju da se trudnička hiperemeza često ne dijagnostikuju i ne prijavljuje, što otežava procenu stvarnog broja ovih slučajeva u svetu.
„Umirala sam od gladi, bila sam u bolovima, ali nisam mogla da jedem”, kaže Kristabel.
„Nisam mogla ni da pijem vodu jer sam bila prestrašena da ću povraćati”.
Kaže da je psihički bila potpuno slomljena, da se osećala izolovano i neshvaćeno.
- „Nosim zdravo dete, a nisam srećna“ – žene u Srbiji o depresiji tokom trudnoće
- „Posle porođaja sam izgubila sluh – to mi je promenilo život“
- „Činilo mi se da tonem“ – žene u Srbiji o postporođajnoj depresiji
Dijagnoza se teško postavlja
U mnogim delovima sveta, ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti znači da se trudnička hiperemeza često ne dijagnostikuje.
Pojedine žene se suočavaju sa društvenim stigmama, jer se teški simptomi ovog stanja često tumače kao preterivanje ili znak slabosti.
Hiljadama kilometara dalje, u Abudži, prestonici Nigerije, prvorotkinja Nenje takođe je bila zatečena ozbiljnošću njenih simptoma.
Očekivala je da će imati mučninu i da će biti umorna, ali umesto toga neprekidno je povraćala, bila je teško dehidrirana i često je odlazila u bolnicu.
Na kraju je morala da prima infuziju da nadoknadi izgubljenu tečnost.
„Nikada ranije nisam čula za trudničku hiperemezu”, kaže Nenje.
Kao i mnoge druge prvorotkinje, u početku nije shvatala šta joj se dešava.
Čak i kada su se simptomi pogoršali, mnogo vremena je prošlo pre nego što su zdravstveni radnici reagovali.
„Specijalista je to protumačio kao ‘samo jutarnju mučninu’”, priseća se Nenje.
Ali Nenje je znala da njeno stanje nije normalno.
Čak i u petom mesecu trudnoće je stalno povraćala.
Kaže da je medicinski tim reagovao tek kada je počela da povraća krv.
Stručnjaci ističu da je trudničku hiperemezu posebno teško dijagnostikovati, jer se simptomi često preklapaju sa uobičajenim iskustvima u trudnoći.
Doktorka Nkiruka Uče-Nvidagu, specijalistkinja akušerstva i ginekologije u Nacionalnom akušerskom centru u nigerijeskoj državi Ebonjiju, upozorava da HG ne treba olako shvatati, jer posledice mogu da budu ozbiljne.
„Jutarnja mučnina može da izazove povraćanje, ali većina trudnica i dalje može da obavlja svakodnevne aktivnosti i da se normalno hrani”, objašnjava dr Uče-Nvidagu.
„S druge strane, HG je stanje koje onesposobljava – žena je toliko iscrpljena da ne može da obavlja ni osnovne radnje.
„[HG] može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, među kojima je poremećaj elektrolita, što na prvi pogled ne deluje alarmantno, ali može ozbiljno da ugrozi funkciju organa”, upozorava ona.
Adeniji Akiseku, akušerka i ginekološkinja u Londonu, ističe da trudnička hiperemeza može da ima posledice i po plod.
„Ukoliko se majka ne leči na vreme, zbog nedostatka hranljivih materija beba može da ima malu porođajnu težinu, novorođenče može da bude maleno za gestacijsku dob, a čak može da dođe do prevremenog porođaja”, kaže Akiseku.
Da li je HG nasledan?
Iako istraživanja nisu pokazala neposrednu vezu između trudničke hiperemeze i urođenih anomalija kod beba, postoje snažni pokazatelji da bi HG mogao da ima element genetske povezanosti.
Doktorka Marlena Fejzo, istraživačica na Univerzitetu Južne Kalifornije u Americi, kaže da postoje jaki dokazi da porodični obrasci kod trudničke hiperemeze ukazuju na mogući nasledni faktor.
„Otkrili smo da je rizik od trudničke hiperemeze čak 17 puta veći ako je ima, na primer vaša sestra, što govori o genetskoj povezanost”, kaže Fejzo.
Dodaje i da žene koje pate od trudničke hiperemeze tokom trudnoće imaju povišen nivo hormona GDF15, hormona koji učestvuje u regulaciji upalnih procesa, metabolizma i rasta ćelija.
Ove žene takođe imaju genetsku predispoziciju za niže nivoe tog hormona pre trudnoće.
„Otkrili smo da ova promena u nivou hormona izaziva preosetljivost na nagli porast tokom trudnoće, što pokreće hiperemezu”, objašnjava Fejzo.
Mogućnosti lečenja
Postoje lekove koji ublažavaju simptome trudničke hiperemeze i mogu da se uzimaju tokom trudnoće, čak i u prvih 12 nedelja.
To su antiemetici (lekove protiv mučnine i povraćanja) i steroidi ili njihova kombinacija.
Međutim, ukoliko povraćanje ne može da se kontroliše, žene koje pate od trudničke hiperemeze često moraju da legnu u bolnicu radi hidratacije i nutritivne podrške, koja se najčešće daje intravenski.
Medicinski stručnjaci sa kojima je BBC razgovarao kažu da je u takvim slučajevima neophodno stalno praćenje pacijentkinja da bi se na vreme uočile komplikacije poput poremećaja elektrolita.
Jednako važna je i podrška mentalnom zdravlju.
Psihološke posledice trudničke hiperemeze mogu da potraju dugo nakon porođaja.
Dr Akiseku kaže da u ekstremnim slučajevima HG može da dovede do dugotrajnih psihičkih posledica kao što su anksioznost i depresija.
Nenje kaže da je mesecima patila fizički i emocionalno, a da je posledice osećala i nakon porođaja.
„Nisam ličila na sebe”, objašnjava ona.
„Ljudi su me stalno pitali zašto sam tako bleda.
„HG me je potpuno iscrpela.
„Mislim da je upravo ta izolacija doprinela postporođajnoj depresiji koju sam kasnije imala”, dodaje ona.
Kod teških slučajeva ponekad su potrebne dodatne terapije i psihološka podrška trudnicama da bi mogle da se izbore sa psihičkim problemima koje uzrokuje HG.
Doktorka Uče-Nvidagu naglašava da je izuzetno važno podići svest ljudi o ovom oboljenju, jer se simptomi trudničke hiperemeze često ne prepoznaju, pa mnoge žene pate u tišini.
Pravovremena intervencija je ključna za upravljanje ovim stanjem i sprečavanje ozbiljnih zdravstvenih rizika, kako za majku, tako i za bebu, jer ne samo što može da ublaži patnju trudnica, već i da spasi život.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
