Šire se protesti i nemiri u Iranu, bes zbog rasta troškova života

Inflacija i devalvacija valute bili su okidač za proteste na ulicama Irana, koji se šire iz dana u dan.

Najmanje šest ljudi poginulo je do sada u nemirima koji su počeli 28. decembra zbog lošeg ekonomskog stanja i prelili su se sa glavnog grada Teherana i na druge širom države.

Iranska novinska agencija Fars i Hengav, grupa za ljudska prava, izvestile su da je dvoje ljudi ubijeno u sukobima demonstranata i snaga bezbednosti u gradu Lordegan, na jugozapadu Irana.

Još troje ljudi je ubijeno u Azni, a još jedna u Kudhaštu, takođe na zapadu zemlje, izvestio je Fars.

U izveštajima nije precizirano da li su ubijeni demonstranti ili pripadnici snaga bezbednosti.

Grupa za ljudska prava Hengav saopštila je da je dvoje ubijenih u Lordeganu bili demonstranti.

BBC persijski servis ne može nezavisno da potvrdi informacije o smrtnim slučajevima.

Državni mediji su javili da je pripadnik snaga bezbednosti povezan sa Iranskom revolucionarnom gardom (IRGC) ubijen u sukobima sa demonstrantima 31. januara uveče u gradu Kuhdašt, u zapadnoj provinciji Lorestan.

Mnogi demonstranti traže okončanje vladavine vrhovnog vođe zemlje, ajatolaha Alija Hamneija, u čijim je rukama skoncetrisana najveća moć.

Neki demonstranti pozivaju na povratak monarhije.

Škole, univerziteti i javne institucije zatvorene su širom zemlje nakon što su vlasti proglasile državni praznik u očiglednom pokušaju da smire nemire.

Navodno je odluka doneta da bi se uštedela energija zbog hladnog vremena, iako su je mnogi Iranci protumačili kao pokušaj gušenja protesta.

Rastući protesti u Iranu počeli su štrajkom trgovaca na teheranskom Velikom bazaru u danu kada je rijal, iranska nacionalna valuta, dostigao rekordno nizak nivo u odnosu na američki dolar.

Od tada, na snimcima čiju je verodostojnost potvrdio BBC na persijskom, vide se hiljade ljudi na demonstracijama u mnogim gradovima, poput Karadža, Hamedana, Kešme, Malarda, Isfahana, Kermanšaha, Širaza i Jazda.

Na snimcima se vidi i kako policija bacanjem suzavca pokušava da rastera okupljene.

Iranska vlada je saopštila da „priznaje proteste“ i da će slušati „strpljivo, čak i ako se suoči sa oštrim kritikama“.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan objavio je na društvenoj mreži Iksu da je naložio ministru unutrašnjih poslova da razgovara sa, kako je napisao, „predstavnicima“ demonstranata kako bi se preduzele mere „za rešavanje problema i odgovorno delanje“.

Potvrdio je da je prihvatio ostavku guvernera iranske centralne banke, Muhamadreze Farzina, i na njegovo mesto imenovao bivšeg ministra ekonomije i finansija Abdolnasera ​​Hematija.

Protestima su se priključili i studenti, skandirajući antivladine slogane, poput „Smrt diktatoru“, aludirajući na vrhovnog vođu, ajatolaha Alija Hamneija, koji ima vrhovnu vlast u Iranu.

Neki su i uzvikivali i „Živeo šah“, kao vid podrške sinu pokojnog šaha Muhameda Reze Pahlavija, koji je svrgnut u Islamskoj revoluciji 1979.

„Uz vas sam. Pobeda je naša, jer je naša stvar pravedna i ujedinjeni smo.

„Dok god je ovaj režim na vlasti, ekonomska situacija zemlje će se pogoršavati“, napisao je Iks Reza Pahlavi, koji živi u egzilu u Sjedinjenim Državama, na mreži Iksu.

Američki Stejt department na persijskom jeziku je takođe izrazio podršku protestima.

SAD „pohvaljuju hrabrost demonstranata“ i stoje uz one koji traže „dostojanstvo i bolju budućnost“posle godina neuspešnih politika i lošeg upravljanja ekonomijom, napisano je na njihovom nalogu na Iksu.

Iran je navodno bio jedna od glavnih tema razgovora američkog predsednika Donalda Trampa i izraelskog premijerija Benjamina Netanjahua na Floridi 29. decembra.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare, Tramp je odbio da kaže da li podržava promenu režima u Iranu.

„Imaju mnogo problema: ogromnu inflaciju, njihova privreda propada i nije dobra – znam da ljudi nisu baš srećni“, izjavio je kratko.

Ali je istakao da bi mogao da podržu jedan nalet izraelskih vazdušnih udara na Iran ukoliko ta država obnovi balističke raketne ili nuklearne programe.

Tokom 12-dnevnog rata Izraela i Irana u junu, SAD su izvele vazdušne udare na ključna iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma.

Teheran insistira da je njegov nuklearni program potpuno mirnodopski.

Iranski odgovor na „svaki represivni čin agresije“ biće „oštar i izazvaće žaljenje“, poručio je predsednik Masud Pezeškian 30. decembra.

Vrhovni vođa Irana je više puta ponovio da se izraelska vlada nada da će tokom rata u Iranu izbiti masovni protesti i da će se režim srušiti.

„Želeli su da stvore pobunu na ulicama, ali ljudi nisu potpali pod uticaj neprijatelja“, rekao je Hamnei u septembru.

Pogledajte video: Zašto su Amerika i Iran gorki neprijatelji

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ko upravlja Iranom
• Masud Pezeškijan: Iranski predsednik koji je na vlasti, ali ne vlada
• Šta čeka Iran sada kada je razbijena njegova „Osovina otpora“
• „Iran bez kralja ne valja“: Zašto neki Iranci sada traže oproštaj od izgnane carice
• Pramen kose i talas besa: Šta se stvarno promenilo u Iranu posle protesta ‘Žena, život, sloboda’
• Nezapamćene suše u Iranu, grupna molitva za prizivanje kiše