Kako se Balkan seća Dejvida Bouvija, maštovitog rokenrol buntovnika

Stotine i stotine šarenih kišnih kabanica ispunjavalo je otvoreni stadion u Zagrebu.

Tog 5. septembra 1990. prisutni su, uprkos kiši i jakom vetru, nestrpljivo cupkali, iščekujući koncert muzičara koji je pomerao granice umetnosti – Dejvida Bouvija.

Nekoliko dana ranije, u glavnom gradu Hrvatske je nastupilo još jedno veliko ime rok scene – Tina Tarner, a samo nekoliko meseci kasnije granice bivše Jugoslavije nestaće sa svetskih mapa.

Pre nego što će se Bouvi ‘spustiti’ na pozornicu u crnim pantalonama i beloj košulji i prigrliti mikrofon, kiša je gotovo u potpunosti stala.

Dobovanje kapi zamenili su rifovi gitare i melodija numere Space Oddity o Majoru Tomu koji sedi „u limenoj konzervi daleko iznad sveta“ u Kontrolnoj stanici i opisuje život u svemiru.

Kao na traci, bez mnogo razgovora između pesama, Bouvi je poput vremeplova, vraćao publiku na same početke diskografije, priseća se Zagrepčanin Daniel Rožić, tada 21-godišnjak.

„Ni njegovi najveći obožavatelji ne bi mogli složiti bolju plejlistu pesama koje su odzvanjale sa stadiona Maksimir, a jedino ostaje žal što je prekratko trajalo“, kaže on za BBC na srpskom.

Dejvid Bouvi nastupao je u Zagrebu i 1997. godine, što je bio i poslednji put da ovaj svojevrsni muzički kameleon nastupa na Balkanu.

Tokom gotovo poluvekovne karijere poigravao se žanrovima, prigrlivši rok, fank, pop, industrijal i avangardne instrumentale, a svaku etapu njegovog rada pratio je i novi specifičan imidž.

„Njegovi novi albumi su bili podjednako dobri kao oni sa početka karijere – napravio je nešto nemerljivo.

„Talentovan i sposoban čovek koji je voleo da rizikuje, bio je podjednako dobar u svakoj fazi karijere, a bilo ih je podosta“, kaže Hrvoje Horvat, muzički kritičar za BBC na srpskom.

Ovaj nesvakidašnji umetnik imao je nekoliko alter ega: od crvenokosog Zigija Stardasta, Aladina Sejna sa munjom preko lica, Majora Toma, do slepog čoveka u odelu iz faze albuma Heathern (2002).

Časopis Roling Stouns je album The Rise and Fall Of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars o vanzemaljcu koji dolazi na Zemlju, postaje megazvezda, da bi ga na kraju ubili obožavaoci, stavio na 35. mesto od 500 najboljih svih vremena.

Bouvi je objavio 26 albuma, a poslednji, Blackstar, simbolično je izašao na njegov 69. rođendan – 8. januara, a dva dana kasnije je preminuo 10. januara 2016.

• Dejvid Bouvi – potcenjeni glumački genije
• Dejvid Bouvi – magičan pred kamerama koliko i sa mikrofonom
• U bekstejdžu sa Dejvidom Bouvijem

‘Poput paukove mreže’

Turneja, koja je 1990. prvi put dovela Dejvida Bouvija na prostor bivše Jugoslavije nazvana je Sound + Vision.

Koncert su neprestano najavljivali na tada vrlo popularnom Radiju 101, a atmosfera uoči dolaska „jedne od najvećih muzičkih ikona“ je toliko ključala da je njen toplotni talas zapljusnuo i Daniela Ružića.

Nekoliko meseci ranije vratio se u rodni Zagreb iz Srbije sa jednogodišnjeg vojnog roka, gde je sa vršnjacima iz cele države u slobodno vreme slušao muziku, između ostalog, na vokmenima.

Među kasetama koje su se vrtele u maloj kasarni u Pirotu, na istoku Srbije, bilo je i Bouvijevih.

„Znao sam tek nekoliko hitova, poslušao sam jednu kompilaciju i poželo da ga ‘upoznam’ lično“, priča Ružić.

Nestrpljivost publike da konačno vidi izvođača, kojeg su zamišljali na osnovu slušanja specijalizovanih radijskih emisija, tog poznog letnjeg dana se primećivala na svakom koraku, priseća se 36 godina kasnije.

„Dok reflektori šaraju po pratećem bendu (…) iz tame izlazi, poput pauka mreže, Bouvi.

„Vretenast, u prozračnom imidžu barokne rok-zvezde tipa lorda Bajrona, podseća s plavom kosom i koščatim licem, te rudimentarnim pokretima pantomime uz lagane gotovo sloumoušn kretnje prilazi mikrofonu i pozdravlja na našem jeziku već dupke ispunjeni stadion“, zapisao je Gordan Bobinac, a sačuvao Jugopapir.

„Ne znam ko sve od mojih prijatelja i poznanika nije bio na tom nezaboravnom događaju.

„Verujem da su ga neki i dočekali poput Elvisa Prislija sa kojim Bouvi deli datum rođenja, a kom se i sam divio u adolescentskim danima“, prepričava Ružić.

Negde na travi, nekoliko metara dalje od njega bila je, ispostaviće se kasnije, njegova buduća supruga.

„Koncert u Zagrebu pokazao je ko je Bouvi, šta je do tada napravio i zašto ga obožavaju milioni širom sveta.

„On je u tih sat i po ostavio i više nego zapažen utisak i na one koji do tada nisu kupovali njegove ploče“, kaže ovaj Zagrepčanin.

Među 50.000 ljudi koliko je bilo na zagrebačkom stadionu bio je i Hrvoje Horvat, tada 25-godišnjak, već opčinjen muzikom ovog britanskog pevača i kantautora.

„On je već imao ekstravagantne turneje i punio je stadione – uveo je skupu scenografiju, dramaturgiju, mnogo tehnoloških inovacija“

„Ono što su Bitlsi bili 1960-ih, Bouvi je bio deset godina kasnije u art rok fazi, da bi već u narednoj dekadi izrastao u jednu od najvećih pop zvezdi“, priseća se Horvat koji je jednog od omiljenih muzičara uživo slušao sedam puta.

‘Osećaj zbog kojeg srce i dalje zaigra’

Bouvi se ponovo vratio u Zagreb 1. jula 1997. godine, nastupajući u omanjem gotovo polupraznom Domu sportova.

Štošta se promenilo od njegovog prvog sletanja na balkansko tlo – završio se krvavi rat i Hrvatska je uveliko bila samostalna država.

Bouvi je godinu dana ranije primljen u Kuću slavnih rokenrola i možda više nije imao crvenu kosu, iscrtanu munju preko lica, ali je ostao nezaustavljiv buntovnik na bini, pojavivši se bosonog.

Te letnje večeri 22-godišnja Lidija Menges je stiskajući plavu ulaznicu znatiželjno iščekivala da zaigra uz numere poput Rebel, Rebel, Heroes, Ashes to Ashes, China girl, Absolute beginners, Young Americans, Starmen, Fame, Let’s dance….

„Kada se ukazao na bini s osmehom koji nije skidao do kraja nastupa, zarazio nas je pozitivnom energijom koja se zadržala mesecima“, priseća se za BBC na srpskom.

Za zagrevanje i dobru atmosferu potrudio se Dino Dvornik koji je nastupio kao predgrupa, a onda se scenografija potpuno promenila.

Na pozornicu su se „dokotrljale“ oči – plavo i crveno oko, poput Bouvijevih.

„Posle prve pesme bili smo uvučeni u svemir Majora Toma, ali i harizmatične basistkinje Gejl En Dorsi (redovno je nastupala u bendu od 1995. do poslednje turneje 2004.) koja je, uz Bouvija, dominirala binom“, prepričava Lidija.

Mnogi detalji su joj u međuvremenu izbledeli, ali je opstao osećaj zbog kojeg joj i danas srce zaigra.

„Zbog njega će ovaj muzički kameleon zauvek biti deo mog univerzuma“, dodaje.

Ništa manje ne blede i fotografije napravljene analognim fotoaparatom koje i posle gotovo tri decenije čuva.

‘Rođen da glumi’

Dejvid Bouvi je rođen kao Dejvid Robert Džouns, 8. januara 1947. u posleratnoj Velikoj Britaniji.

Tokom 1960-ih je bio frontmen raznih bendova, a kada je odlučio da krene samostalnim putem, promenio je prezime u Bouvi, da ga ne bi mešali sa muzičkim imenjakom iz grupe The Monkees.

Pravi početak njegove karijere predstavlja izlazak singla Space Oddity koji je te 1969. bio među prvih deset na britanskoj muzičkoj listi.

Simbolično, pesma o Tomu koji živi u svemiru, objavljena je nekoliko dana pre nego što je čovek prvi put sleteo na Mesec.

A Bouvi je pored bine podjednako uspešno osvajao i filmske setove.

Sa lakoćom je igrao vanzemaljca Tomasa Njutna u ostvarenju Čovek koji je pao na Zemlju Nikolasa Roga iz 1976, a decenijama kasnije i naučnika Nikolu Teslu, srpskog porekla, u trileru Kristofera Nolana Prestiž.

„Bio je uspešan glumac, a nije bilo školovan.

„Prosto je plenio harizmom koju je prenosio i na filmske uloge i reditelji su očigledno to prepoznavali“, kaže muzički kritičar Horvat.

U filmu Glad Tonija Skota (1983) Bouvi igra stilizovanog vampira, a neposredno pre te uloge, objavio je album Let’s Dance.

Horvat je taj film prvi put gledao u Beogradu dok je služio vojni rok.

Bouvi u beogradskoj Kinoteci

Bouvi nikada nije svirao u Beogradu, iako je u Srbiji imao brojne obožavaoce.

Izložba istaknutog fotografa Branislava Brajana Rašića koji decenijama živi u Londonu Belgrade to Bowie održana je u beogradskoj Kinoteci, nekoliko meseci posle smrti muzičara.

Rašić ga je prvi put fotografisao 1983. u Londonu i od tada je iz prvih redova beležio njegove transformacije na sceni i hvatao nezaboravne pokrete.

U međuvremenu su postali bliski, zbog čega se „oseća privilegovanim i često ume da kaže da su se zajedno smejali“.

„Imao je tu auru, nešto veličanstveno – prisustvovao sam scenama kada bi se ljudi zaledili čim bi ušao u prostoriju.

„Gde god da je nastupao Bouvi je ostavljao trag, a takav je bio i koncert u Zagrebu 1990. – briljantan“, priseća se Rašić za BBC na srpskom.

I tada je uspeo da napravi tri fotografije malom kamerom.

„Kako vreme prolazi, a ja sve više čitam, slušam i gledam dokumentarce o njemu, kao da je sve jasnije koliki je njegov značaj u muzici.

„Upotpunjuje se slika tog veličanstvenog čoveka koji je uneo toliko promena i u mnogo čemu bio prvi, posebno kroz sve te likove koje kroz sebe prenosio“, kaže ovaj istaknuti fotograf.

Pogledajte video o Tini Tarner

‘Više od čoveka’

„Imam odvratnu potrebu da budem nešto više od čoveka“, izjavio je Bouvi jednom prilikom.

I bio je – ispred vremena, drugačiji, divlji, nesputan, nedodirljiv, originalan, prva rok zvezda koja je priznala da je biseksualna.

Dva puta se ženio, a poslednjih godina živeo je u Njujorku.

Brajan Rašić je Bouvija poslednji put video 2006. u Londonu.

Muzičar se u međuvremenu razboleo, što mnogi nisu znali, ali je nastavio da radi, kako kaže Rašić „do poslednjeg daha“.

„Njegovi koncerti nisu bili samo harizmatični, do vas je sa bine pored muzike stizala neviđena energija, a u njegovom nastupu se uočavao ponos.

„Nosio je predivna odela i sećam se da sam kolegi rekao: ‘Pa ovo je Frenk Sinatra naše generacije’. Bio je čovek koji je pao na zemlju, ali je bio jedan od nas i možda ovi opisi pompezno zvuče, ali zapravo nisu“, kaže Rašić.

„Ne znam gde idem odavde, ali obećavam da neće biti dosadno“, izgovorio je proslavljajući 50. rođendan.

„Bio je čovek koji nam je obeležio mladost i starost i nemoguće je naći drugog Dejvida Bouvija“, zaključuje Hrvoje Horvat.

„Beng, Beng, Posegni za nebom“ (Bang Bang, Reach for the sky)“ – gde crna zvezda (Blackstar) i posle deset godina ne prestaje da svetluca.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Specijalni status za binu sa prvog nastupa Dejvida Bouvija
• Pronađen snimak debitantskog nastupa Bouvija kao Zigija Stardasta
• Dejvid Bouvi: Demo snimak pesme „Starman“ na aukciji
• Kako se Beograd seća Tine Tarner, rokenrol kraljice i njenih koncerata
• Sećanje na legendarnog frontmena Motorheda: ‘Lemi je bio božanstvo u svetu muzike’
• Godišnjica prvog singla Rolingstonsa: Kako je uticaj rokenrol velikana menjao jugoslovensku muzičku scenu