Američka vojska razmatra „snažne opcije“ u Iranu, dok antivladini protesti u kojima je prema navodima poginulo na stotine ljudi ulaze u treću nedelju.

Poginulo je skoro 500 demonstranata i 48 pripadnika bezbednosnih snaga u Iranu prema podacima Američke novinske agencije za ljudska prava (HRANA), dok izvori za BBC kažu da bi broj žrtava mogao biti mnogo veći.

Tramp je zapretio da će intervenisati i rekao je da su ga iranski zvaničnici pozvali „da pregovara“.

„Možda ćemo morati da delujemo pre sastanka“, dodao je.

Iranski lideri su opisali demonstrante kao „gomilu vandala i pozvali pristalice da učestvuju u provladinim marševima u ponedeljak.

Vlada je proglasila trodnevnu žalost za poginulima u „nacionalnoj borbi protiv SAD i Izraela“, dve zemlje koje Teheran optužuje da podstiču nemire.

Bes zbog pada vrednosti iranske valute izazvao je proteste krajem decembra, koji su prerasli u krizu legitimiteta iranskog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija.

Protesti su nastavljeni 11. januara uveče, ali na smanjenom nivou u poređenju sa prethodnim danima.

Zabeleženi su na 574 lokacija u 185 gradova širom svih 31 provincija u zemlji.

Najmanje 10.600 ljudi je privedeno tokom dve nedelje nemira, saopštili su iz američke novinske agencije Human Rights Activist News Agency (HRANA).

BBC je na snimku iz mrtvačnice u blizini iranske prestonice izbrojao 180 vreća tela, a jedan izvor tvrdi da su ulice Teherana „pune krvi“.

„Odvoze tela kamionima“, dodao je izvor.

Na snimcima koji su BBC i očevici verifikovali može da se vidi pojačavanje represije bezbednosnih snaga vlasti.

To je potvrdio i šef iranske policija na državnoj televiziji 10. januara, ali je za „značajan broj žrtava“ okrivio „obučene i instruisane pojedince“, a ne bezbednosne snage.

Svi koji protestuju smatraće se „božjim neprijateljima“, što je delo za koje u Iranu može da se izrekne smrtna kazna, saopštili su iz javnog tužilaštva u toj zemlji.

Čime preti Tramp i šta odgovara Teheran?

Tramp još nije detaljnije objasnio šta Amerika razmatra u pogledu vojnih opcija, niti o predloženim pregovorima, uprkos tome što je rekao da zakazuje sastanak sa iranskim zvaničnicima.

Iranski lideri „žele da pregovaraju“, jer „su umorni od toga da ih Sjedinjene Države napadaju“, dodao je.

Tramp je obavešten o opcijama vojnih udara na Iran, rekao je jedan američki zvaničnik za CBS.

Drugi pristupi bi mogli da uključuju jačanje antivladinih izvora na internetu, korišćenje sajber oružja protiv iranske vojske ili nametanje dodatnih sankcija, rekli su zvaničnici za Volstrit džornal.

Teheran je zapretio napadima na američke vojne baze u regionu ako Tramp sprovede pretnje o mogućoj intervenciji u korist demonstranata.

Predsednik iranskog parlamenta Muhamad Bager Kalibaf upozorio je Ameriku Države na, kako je rekao, „ „pogrešnu procenu“ u vezi sa situacijom u Iranu.

U slučaju napada na Iran, odgovor će biti usmeren na više ciljeva u regionu, rekao je iranski zvaničnik.

„Da budemo jasni: u slučaju napada na Iran, okupirane teritorije (Izrael), kao i sve američke baze i brodovi, biće naša legitimna meta“, rekao je Kalibaf, bivši komandant elitne Revolucionarne garde Irana.

Šta traže demonstranti?

Ogromne mase Iranaca na ulicama prestonice Teherana i nekoliko drugih gradova, pozivaju na kraj Islamske Republike, žaleći se na visoku inflaciju, a ponegde traže i povratak monarhije.

Na protestima se uzvikuju parole protiv vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, poziva se na njegovo svrgavanje.

Internet u Iranu od četvrtka je „gotovo potpuno ukinut“, jedini način je povezivanje preko satelita Starling američkog milijardera Ilona Maska, ali taj signal iranska vlada može da prati, kaže Alireza Manafi, iranski istraživač interneta, za BBC.

Mlada žena iz Teherana rekla je za BBC da protestuje jer su joj snovi „ukradeni“ i da želi da režim zna da „još imamo glas da vičemo, pesnicu da ih udarimo u lice“.

Druga smatra da je „život u Iranu je postao nepodnošljiv“.

„Živimo u neizvesnosti. Osećam se kao da visim u vazduhu bez krila da letim i bez nade da ću ostvariti moje ciljeve“, priča ona.

Protesti su počeli 28. decembra, kada su vlasnici prodavnica izašli na ulice glavnog grada Teherana kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog još jednog naglog pada vrednosti iranske valute, rijala, u odnosu na američki dolar.

Studenti univerziteta su se ubrzo pridružili protestima i oni su počeli da se šire na druge gradove.

Nasilje nad demonstrantima „snažno su osudile“ i Velika Britanija, Nemačka i Francuska u zajedničkom saopštenju, dodajući da su „duboko zabrinute zbog upotrebe sile iranskih bezbednosnih snaga“.

Protest u gradu Mešhedu — Masovni protest u gradu Mešhedu

Obraćajući se pristalicama 9. januara, ajatolah Hamnei je demonstrante nazvao „gomilom vandala“ koji žele da „udovolje“ američkom predsedniku Donaldu Trampu.

„Gomila vandala je izašla na ulice Teherana i drugih mesta i uništavala zgrade koje pripadaju njihovoj zemlji samo da bi udovoljila predsedniku SAD.

„To je zato što je izneo apsurdnu tvrdnju da podržava vas, izgrednike i ljude koji štete zemlji. Trebalo bi da vodi sopstvenu zemlju, ako je za to sposoban“, rekao je Hamnei u video obraćanju.

Ajatola Ali Hamnei naziva demonstrante „gomilom vandala“ koji rade u interesu Vašingtona

Iranski lider, koji je na vlasti od 1989. godine, dodao je da su Trampove ruke „uprljane krvlju više od hiljadu Iranaca mučenika tokom 12-dnevnog rata [sa Izraelom]“.

„Grupa neiskusnih i nepažljivih ljudi mu veruje i deluje po njegovim željama. Pale kante za smeće da bi mu udovoljile“, dodaje.

Istovremeno, iranski mediji bliski vlasti prikazuju demonstrante kao naoružane teroriste, emitujući snimke njihovih hapšenja.

Televizijski prilog u Iranu — Na iranskoj televiziji bliskoj vlasti prikazana je navodna scena hapšenja demonstranata, dok se u pozadini vidi oružje

U gradu Mešhedu, drugom po veličini u Iranu, tražio se povratak na vlast dinastije Pahlavi, svrgnute Islamskom revolucijom 1979. godine.

Reza Pahlavi, prognani sin pokojnog bivšeg šaha (kralja), aktivno se uključio u proteste iz SAD-a, gde živi, pozivajući pristalice da izađu na ulice.

On ne pokušava da ponovo uvede monarhiju, već želi slobodne izbore na kojima bi ljudi „odlučili da li žele povratak ustavne monarhije ili republiku“, kazao je za BBC Kameron Kansarinija, potpredsednik Nacionalne unije za demokratiju u Iranu, organizacije sa sedištem u Americi koja je radila na Pahlavijevom povratku u Iran.

Pozvao je Trampa da „bude spreman da interveniše kako bi pomogao narodu Irana“.

Pogledajte: Pocepana zastava i oborena statua

‘Ljudi su sada gnevniji i odlučniji’

„Ljudi sada postaju smeliji“, napisala je 29-godišnja Sina za BBC 8. januara putem SMS poruke iz grada Karadža, zapadno od prestonice Teherana.

„Otišla sam da kupim namirnice, a ljudi su glasno govorili protiv režima, usred dana!

„Mislila sam da će protesti prestati, ali nisu izgubili zamah.“

Teško je znati potpunu sliku onoga što se dešava jer nezavisnim medijima nije dozvoljeno da slobodno rade u Iranu, mnogi ljudi se plaše da javno govore, a sada je internet ozbiljno ograničen.

BBC je razgovarao sa ljudima pre nestanka struje.

Ali ne može se sakriti obim nezadovoljstva i veličina nekih od protesta snimljenih i objavljenih na društvenim mrežama.

Iranci imaju mnoštvo zamerki na vladu – od odsustva političkih sloboda do korupcije i stanja ekonomije koje je rezultiralo velikim rastom cena.

Poslednji veliki protesti u Iranu izazvani su 2022. godine smrću u pritvoru mlade žene, Mahse Amini, koju su vlasti optužile da nije pravilno nosila obavezni hidžab (maramu preko glave).

Više od 550 ljudi je ubijeno, a 20.000 je pritvoreno u nasilnom gušenju tih protesta, prema podacima grupa za ljudska prava.

Ovog puta, štrajk vlasnika prodavnica na istorijskom Velikom bazaru u Teheranu 28. decembra zbog pada vrednosti iranske valute zapalio je šibicu nove krize legitimiteta Islamske Republike.

Usledili su protesti na univerzitetima.

Vlasti su brzo naredile zatvaranje institucija, navodno zbog hladnog vremena.

Ali, varnica je već zapalila veći požar u zemlji, uz sukobe demonstranata i snaga bezbednosti u mnogim malim gradovima, posebno na zapadu Irana.

Pogledajte snimak sukoba demonstranata i snaga bezbednosti

Poslednjih dana, na ulicama se uzvikuju razne parole, neke poznate od ranije.

„Smrt diktatoru“ se odnosi na 86-godišnjeg vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija.

„Azadi, Azadi“ ili „Sloboda, sloboda“ je jedan od najčešćih slogana.

Još jedan popularan povik je: „Ova zemlja neće biti domovina dok mule ne budu sahranjene.“

Međutim, novost u ovim protestima je povik: „Pahlavi će se vratiti“, što se odnosi na Rezu Pahlavija, sina pokojnog šaha Irana koji je svrgnut 1979. godine.

Upravo je on pozvao ljude da izađu na ulice 8. januara uveče.

Na protestima poslednjih nekoliko dana sve je više povikiva za povratkom monarhije.

„Lično mislim da je on jedini izlaz iz ovoga“, rekla je 26-godišnja Sara iz Teherana za BBC.

Drugi Iranci kažu da izraze podrške monarhiji vide kao znak očajničke želje da se oslobode trenutnog režima i nedostatka alternativa.

„Nisam najveći obožavalac Reze Pahlavija. Ali, iskreno, moje lično mišljenje sada nije važno“, rekla je 27-godišnja Marjam iz Teherana za BBC.

„Biti i ostati ujedinjen je važnije. Drugačija je atmosfera nego na protestima 2022. godine“, dodaje.

Ona kaže da je te proteste karakterisala tuga za Mahsom Amini.

„Ali ljudi sada deluju gnevnije i odlučnije.“

Još jedna žena, u zapadnom gradu Ilamu blizu granice sa Irakom, govorila je o ljudima koji su upali u supermarket povezan sa režimom i bacali proizvode kako bi pokazali gađenje prema vlastima.

Ona je za BBC rekla da čak poznaje mlade ljude iz porodica povezanih sa režimom koji učestvuju u protestima.

„Moja prijateljica i njene tri sestre, čiji je otac poznata ličnost u obaveštajnim službama, pridružuju se protestima bez očevog znanja“, kaže ona.

mapa gradova u iranu gde su protesti, protesti u iranu — Gradovi u Iranu u kojima se održavaju protesti

Iranski režim je uzdrman protestima i pretnjama Amerike

ajatolah ali hamnei — Ajatolah Ali Hamnei, vrhovni verski vođa Irana

Piše Amir Azimi, urednik, BBC na persijskom

Ulični protesti u Iranu nisu novost, ali nekoliko faktora ove tekuće čine veoma ozbiljnim.

Iranska policija i snage bezbednosti su reagovale nasilno gotovo od samog početka, a grupe za ljudska prava tvrde da je već ubijeno više od 20 ljudi.

Sada su oči uprte u Donalda Trampa, jer američki predsednik direktno upozorava iranske lidere da ne ubijaju demonstrante.

Međunarodne sankcije, koje su inicirale Sjedinjene Države, odigrale su glavnu ulogu u pogoršanju ekonomskih uslova u Iranu, ali to nije cela priča.

Mnogi Iranci veruju da neki zvaničnici i njihove porodice direktno profitiraju od sankcija kroz posebne aranžmane koji im omogućavaju da stiču zaradu od trgovine, prihoda od nafte i mreža za pranje novca.

Dvanaestodnevni rat Irana i Izraela sredinom prošle godine, označio je prekretnicu.

Sukob je kulminirao direktnim učešćem SAD, koje su izvele vazdušne napade na iranska nuklearna postrojenja.

Godinama su Hamnei i njegovo uže okruženje opravdavali ogromna ulaganja u regionalne saveznike i nuklearni program kao neophodna za dugoročnu bezbednost i tehnološki napredak Irana.

Danas, taj argument deluje sve slabije.

Kako pritisak raste i unutar i van zemlje, bezbednost kod kuće, nekada predstavljena kao krajnja posledica tih politika, deluje udaljenija nego ikad.

Protesti su brzo postali politički i pokreće ih duboko ukorenjeni bes javnosti, rekla je Sanam Vakil, direktorka programa za Bliski istok u londonskom istraživačkom centru Četam haus (Chatham House) za BBC.

„Ljudi ne žive dobro. Nemaju nikakve izglede za budućnost. Svakodnevni život postaje sve teži.

„Ako više ljudi izađe, [protesti] će biti ozbiljniji i, naravno, odgovor vlade postaje nasilniji“, rekla je.

Sadeg Zibakalam, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Teheranu, rekao je da iranske vlasti možda pružaju otpor oštrijim represijama zbog Trampovih pretnji.

„Neki iranski lideri – komandanti Revolucionarne garde i snage bezbednosti – možda su malo oprezniji i ovog puta ne žure ovog puta da uguše proteste, plašeći se da bi to moglo dovesti do američke intervencije“, rekao je za BBC.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk