Nišlije pešače ka Krfu, približavaju se Skadru – usmena zabrana da ne mogu godinu dana na Kosovo bez obrazloženja

Grupa od sedmoro planinara, entuzijasta, zaljubljenika i poštovalaca srpske istorije iz Niša nastavlja marš ka Krfu u čast 110-godišnjice od povlačenja slavne, junačke srpske vojske preko Albanije „Albanske golgote“. Na putu ih prati hladno vreme, nepristupačni predeli, a deo ekipe je dobio usmenu zabranu ulaska na Kosovo narednih godinu dana, bez obrazloženja i detalja o pravima na žalbu.

Milan Lapčević, Nataša Stanković Nedeljković, Nela Petrović, Bojan Radenković, Boban Hadži Stojković, Rade Knežević i Milan Grozdanović četvrti dan prelazi put dug oko 200 km, na koji su krenuli iz Niša, a juče su ušli kod Gusinja u Albaniju iz Crne Gore.

Tu smo prošli kanjonom Prokletija, preko gudura i prevoja. Bilo je jako hladno, nekih minus 14 stepeni. Krećemo putevima koji su polurasčišnjeni. Kada smo prešli prevoj, spuštali smo se do mesta Tamare, tu smo noćili. Prešli smo 34 kilometra. Jutros smo nastavili ka Skadru. Sledeće noćenje je u mestu Zagore blizu Koplika. Ista je kilometraža. Idemo preko velikog prevoja i serpentina. Danas je mnogo prijatnije, minus 3 stepena. Približavamo se Jadranskom moru i toplim strujama – kaže Milan Lapčević.

Ekipa je u dobrom stanju, dodaje Lapčević, pojedinci imaju problema sa žuljevima, ali u timu su medicinska sestra i doktorka pa one dosta pomažu.

Plan je da sutra predveče stignu u Skadar i polože vence na groblje gde su naši vojnici stradali.

Ovde se završava naša pešačka tura i 15. januara nastavljamo. Idemo u Tiranu gde postoji jedno vojničko groblje. Otići ćemo sa predstavnicima Ambasade, obići, položiti vence i odati poštu. Prevozom idemo dalje do Krfa, gde ćemo uveče prisustvovati akademiji povodom 110 godina odlaska sprske vojske na Krf – dodaje Lapčević.

Ipak, nije išlo sve glatko jer su morali da menjaju plan puta.

Plan je bio da idemo istim putem kao srpska vojska, od Peći, preko Čakor masiva, prema Plavu i Andrijevici. Jedan deo vojske je išao preko Andrijevice, što smo mi prošli pre 10 godina, a sada smo hteli ovim najtežim, preko nepristupačnog i negostoljubivog venca. Da bismo prošli od Peći do Čakora, tu je bio stari put i nema zvaničnog graničnog prelaza, a da bi se tu prošlo, piše se specijalni zahtev crnogorskim i kosovskim pograničnim policijama. Mi smo to uradili i dobili smo dozvolu od Crne Gore, a razvlačilo se od strane Kosova – priča Lapčević.

Dan pred put stigao je odgovor da nemaju saglasnost zbog loših vremenskih uslova i bezbednosti. Plan je onda bio da pešače od Peći do granice sa Crnom Gorom, pa da kombijem odu na zvanični prelaz Kula.

View this post on Instagram

A post shared by Južne vesti (@juznevesti)

Na graničnom prelazu Kula sačekala ih je neprijatnost.

Rekli su nam da sačekamo, što se odužilo na dva sata. Nekoliko policijaca je došlo, vratili nam lične karte. Od nas sedmoro koji smo na ovom putu, samo petoro je trebalo i tražilo je da dobije dozvolu da pređe granicu kod Čakora. Preostalo dvoje je trebalo kombijem da ode na zvanični prelaz. Na granici su nam rekli da nas petoro imamo zabranu ulaska na Kosovo narednih godinu dana – dodao je Lapčević.

On ističe da su mu rekli da im to usmeno prenesu i to je bilo sve.

To je neozbiljno jer nema obrazloženja, ne znamo zbog čega i šta smo uradili da ugrozimo nekog. Agencija za bezbednost Kosova je stavila zabranu, ali nema pisanog traga zbog čega, kome da se obratimo, na koji je član Zakona, da imamo pravo na žalbu – istakao je Lapčević.

Redakcija portala KoSSev se obratila kosovskim vlastima sa pitanjima o zabrani koju su dobili srpski planinari, ali odgovora još nema.

Povlačenje srpske vojske se odvijalo u četiri pravca. Najteži i najopasniji put prošle su jedinice druge i treće Armije i Odbrane Beograda, a sa njima i mnoštvo civila. Na tom putu je stradalo najviše naših predaka mučenika i to od gladi, hladnoće i albanskih bandi koje su ih čekale u zasedama i napadale
iscrpljene ljude u beskrajnim kolonama.

Prema podacima srpske Vrhovne komande, na albansku obalu je stiglo oko 110.000 vojnika i 2.350 oficira. Pretpostavlja se da je od početka povlačenja život izgubilo oko 72.000 ljudi.

Ukupno je preko Albanije prešlo oko 54.000, a preko Crne Gore oko 90.000 ljudi.

U Prvom svetskom ratu Srbija je izgubila, procenjuje se, između 1.100.000 i 1.300.000 stanovnika, što je činilo gotovo trećinu ukupnog stanovništva ili čak oko 60% muške populacije.