iranski policajac, pripadnik iranskih specijalnih snaga — Pripadnik policijskih snaga stoji na trgu u Teheranu

Dok je broj žrtava na protestima u Iranu dostigao najmanje 2.000, američki predsednik Donald Tramp poručio je demonstrantima da je „pomoć na putu“.

„Nastavite sa protestima, preuzmite institucije – sačuvajte imena ubica i zlostavljača, platiće visoku cenu“, napisao je na njegovoj društvenoj mreži Truth Social.

„Otkazao sam sve sastanke sa iranskim zvaničnicima dok se besmisleno ubijanje demonstranat“, dodao je.

Prethodno su BBC dopisnik Jijar Gol i neimenovani iranski bezbednosni zvaničnik u razgovoru za novinsku agenciju Rojters pričali o velikom broju mrtvih.

„Sa sigurnošću se može reći da broj ubijenih mora da bude u hiljadama“, kaže Gol.

Iako je vlada i ranije koristila silu, „sada je ovo apsolutno bez presedana“, dodaje.

Novinska agencija Rojters je citirala neimenovanog iranskog bezbednosnog zvaničnika koji je rekao da bi „broj žrtava mogao da bude oko 2.000″.

Izvor je rekao da procena uključuje pripadnike bezbednosnih snaga, kao i civile, a za sve je okrivio „teroriste“.

Na snimcima koji su BBC i očevici verifikovali može da se vidi pojačavanje represije bezbednosnih snaga vlasti.

To je potvrdio i šef iranske policija na državnoj televiziji 10. januara, ali je za „značajan broj žrtava“ okrivio „obučene i instruisane pojedince“, a ne bezbednosne snage.

Svi koji protestuju smatraće se „božjim neprijateljima“, što je delo za koje u Iranu može da se izrekne smrtna kazna, saopštili su iz javnog tužilaštva u toj zemlji.

Najmanje 10.600 ljudi je privedeno tokom dve nedelje nemira, saopštili su iz američke novinske agencije Human Rights Activist News Agency (HRANA).

Bolnice su „pretrpane“ mrtvima i povređenima, izjavili su neki medicinski radnici.

Razni faktori otežavaju utvrđivanje broja poginulih na protestima u Iranu.

Vlasti ograničavaju rad međunarodnih novinskih organizacija u Iranu, a internet je ili veoma ograničen ili ga danimja uopšte nema.

BBC je na snimku iz mrtvačnice u blizini iranske prestonice izbrojao 180 vreća tela, a jedan izvor tvrdi da su ulice Teherana „pune krvi“.

„Odvoze tela kamionima“, dodao je izvor.

Pogledajte: Snimak niza crnih kesa sa telima

Bes zbog kolapsa iranske valute i lošeg upravljanja privredom proširila se u krizu legitimiteta iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija i smatra se da je ovo do sada najveći ispit za režim u Teheranu koji vlada zemljom skoro 50 godina.

Iranski lideri su opisali demonstrante kao „gomilu vandala“, a posebno optužuju Ameriku i Izrael da podstiču nemire.

Amerika za to vreme razmatra razne mogućnosti za intervenciju.

Tramp je obavešten o širokom spektru tajnih i vojnih sredstava koji bi mogli da budu upotrebljeni protiv iranskog režima, rekla su dva zvaničnika američkog Ministarstva rata za CBS Njuz, američkog partnera BBC-ja.

Rakete dugog dometa mogle bi da budu upotrebljene u potencijalnoj intervenciji Amerike, ali u obzir dolaze i sajber-operacije, kao i odgovori na psihološke kampanje, rekli su izvori.

Tramp je najavio uvođenje carina od 25 odsto na robu iz zemalja koje trguju sa Iranom.

Iranski ministar spoljnih poslova rekao je da je Teheran otvoren za razgovore sa Vašingtonom, ali da ostaje „spreman za rat“.

Teheran je zapretio napadima na američke vojne baze u regionu ako Tramp sprovede pretnje o mogućoj intervenciji u korist demonstranata.

Predsednik iranskog parlamenta Muhamad Bager Kalibaf upozorio je Ameriku Države na, kako je rekao, „pogrešnu procenu“ u vezi sa situacijom u Iranu.

U slučaju napada na Iran, odgovor će biti usmeren na više ciljeva u regionu, kao i da će „okupirane teritorije (Izrael) i sve američke baze i brodovi“ biti „legitimna meta“, istakao je Kalibaf, bivši komandant elitne Revolucionarne garde Irana.

Tramp je ranije rekao da američka vojska razmatra „snažne opcije“ u Iranu.

Sada je poručio da je „pomoć na putu“, iako nije jasno šta to u praksi znači.

Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei i predsednik SAD Donald Tramp

Protesti su počeli 28. decembra, kada su vlasnici prodavnica izašli na ulice glavnog grada Teherana kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog još jednog naglog pada vrednosti rijala, iranske valute, u odnosu na američki dolar.

Studenti univerziteta su se ubrzo pridružili protestima i oni su počeli da se šire na druge gradove.

Nasilje nad demonstrantima „snažno su osudile“ i Velika Britanija, Nemačka i Francuska u zajedničkom saopštenju, dodajući da su „duboko zabrinute zbog upotrebe sile iranskih bezbednosnih snaga“.

„Svedočimo poslednjim danima“ iranskog režima, izjavio je nemački kancelar Fridrih Merc.

U reagovanju, iranski ministar spoljnih poslova poručio je Mercu da pokaže bar malo stida.

„Od svih zemalja, Nemačka je možda poslednja koja bi trebalo da se bavi ‘ljudskim pravima’. Razlog je jednostavan: njeni očigledni dvostruki standardi tokom proteklih godina izbrisali su svaku trunku kredibiliteta.

„Učinite nam svima uslugu: pokažite bar malo obzira“, rekao je Abas Aragčki za Al Džaziru.

Kao odgovor na antivladine demonstracije, vlast u Teheranu organizovala je kontramiting.

Desetine hiljada pristalica vlasti izašle su na ulice Teherana 12. januara, kako bi izrazili podršku režimu i protiveći se antivladinim protestima.

Pogledajte video: Zašto demonstranti menjuju zastavu Irana

Šta traže demonstranti?

Ogromne mase Iranaca na ulicama prestonice Teherana i nekoliko drugih gradova, pozivaju na kraj Islamske Republike, žaleći se na visoku inflaciju, a ponegde traže i povratak monarhije.

Na protestima se uzvikuju parole protiv vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, poziva se na njegovo svrgavanje.

Mlada žena iz Teherana rekla je za BBC da protestuje jer su joj snovi „ukradeni“ i da želi da režim zna da „još imamo glas da vičemo, pesnicu da ih udarimo u lice“.

Druga smatra da je „život u Iranu je postao nepodnošljiv“.

„Živimo u neizvesnosti. Osećam se kao da visim u vazduhu bez krila da letim i bez nade da ću ostvariti moje ciljeve“, priča ona.

mapa naseljenosti u iranu, u kojima gradovima u iranu živi najviše ljudi, koji gradovi u iranu su najnaseljeniji

Obraćajući se pristalicama 9. januara, ajatolah Hamnei je demonstrante nazvao „vandalima koji žele da udovolje“ Trampu.

„Gomila vandala je izašla na ulice Teherana i drugih mesta i uništavala zgrade koje pripadaju njihovoj zemlji samo da bi udovoljila predsedniku SAD.

„To je zato što je izneo apsurdnu tvrdnju da podržava vas, izgrednike i ljude koji štete zemlji. Trebalo bi da vodi sopstvenu zemlju, ako je za to sposoban“, rekao je Hamnei u video obraćanju.

Ajatola Ali Hamnei naziva demonstrante „gomilom vandala“ koji rade u interesu Vašingtona

Iranski lider, koji je na vlasti od 1989. godine, dodao je da su Trampove ruke „uprljane krvlju više od hiljadu Iranaca mučenika tokom 12-dnevnog rata [sa Izraelom]“.

„Grupa neiskusnih i nepažljivih ljudi mu veruje i deluje po njegovim željama“.

Istovremeno, iranski mediji bliski vlasti prikazuju demonstrante kao naoružane teroriste, emitujući snimke njihovih hapšenja.

Televizijski prilog u Iranu — Na iranskoj televiziji bliskoj vlasti prikazana je navodna scena hapšenja demonstranata, dok se u pozadini vidi oružje

U gradu Mešhedu, drugom po veličini u Iranu, tražio se povratak na vlast dinastije Pahlavi, svrgnute Islamskom revolucijom 1979. godine.

Reza Pahlavi, prognani sin pokojnog bivšeg šaha (kralja), aktivno se uključio u proteste iz SAD-a, gde živi, pozivajući pristalice da izađu na ulice.

On ne pokušava da ponovo uvede monarhiju, već želi slobodne izbore na kojima bi ljudi „odlučili da li žele povratak ustavne monarhije ili republiku“, rekao je za BBC Kameron Kansarinija, potpredsednik Nacionalne unije za demokratiju u Iranu, organizacije sa sedištem u Americi koja je radila na Pahlavijevom povratku u Iran.

Pozvao je Trampa da „bude spreman da interveniše kako bi pomogao narodu Irana“.

Pogledajte: Pocepana zastava i oborena statua

„Ljudi sada postaju smeliji“, napisala je 29-godišnja Sina za BBC 8. januara putem SMS poruke iz grada Karadža, zapadno od prestonice Teherana.

„Otišla sam da kupim namirnice, a ljudi su glasno govorili protiv režima, usred dana!

„Mislila sam da će protesti prestati, ali nisu izgubili zamah.“

Teško je znati potpunu sliku onoga što se dešava jer nezavisnim medijima nije dozvoljeno da slobodno rade u Iranu, mnogi ljudi se plaše da javno govore, a sada je internet ozbiljno ograničen.

BBC je razgovarao sa ljudima pre nestanka struje.

Ali ne može se sakriti obim nezadovoljstva i veličina nekih od protesta snimljenih i objavljenih na društvenim mrežama.

Iranci imaju mnoštvo zamerki na vladu – od odsustva političkih sloboda do korupcije i stanja ekonomije koje je rezultiralo velikim rastom cena.

Poslednji veliki protesti u Iranu izazvani su 2022. godine smrću u pritvoru mlade žene, Mahse Amini, koju su vlasti optužile da nije pravilno nosila obavezni hidžab (maramu preko glave).

Više od 550 ljudi je ubijeno, a 20.000 je pritvoreno u nasilnom gušenju tih protesta, prema podacima grupa za ljudska prava.

Ovog puta, štrajk vlasnika prodavnica na istorijskom Velikom bazaru u Teheranu 28. decembra zbog pada vrednosti iranske valute zapalio je šibicu nove krize legitimiteta Islamske Republike.

Usledili su protesti na univerzitetima.

Vlasti su brzo naredile zatvaranje institucija, navodno zbog hladnog vremena.

Ali, varnica je već zapalila veći požar u zemlji, uz sukobe demonstranata i snaga bezbednosti u mnogim malim gradovima, posebno na zapadu Irana.

Pogledajte snimak sukoba demonstranata i snaga bezbednosti

Poslednjih dana, na ulicama se uzvikuju razne parole, neke poznate od ranije.

„Smrt diktatoru“ se odnosi na 86-godišnjeg vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija.

„Azadi, Azadi“ ili „Sloboda, sloboda“ je jedan od najčešćih slogana.

Još jedan popularan povik je: „Ova zemlja neće biti domovina dok mule ne budu sahranjene.“

Međutim, novost u ovim protestima je povik: „Pahlavi će se vratiti“, što se odnosi na Rezu Pahlavija, sina pokojnog šaha Irana koji je svrgnut 1979. godine.

Upravo je on pozvao ljude da izađu na ulice 8. januara uveče.

Na protestima poslednjih nekoliko dana sve je više povikiva za povratkom monarhije.

„Lično mislim da je on jedini izlaz iz ovoga“, rekla je 26-godišnja Sara iz Teherana za BBC.

Drugi Iranci kažu da izraze podrške monarhiji vide kao znak očajničke želje da se oslobode trenutnog režima i nedostatka alternativa.

„Nisam najveći obožavalac Reze Pahlavija. Ali, iskreno, moje lično mišljenje sada nije važno“, rekla je 27-godišnja Marjam iz Teherana za BBC.

„Biti i ostati ujedinjen je važnije. Drugačija je atmosfera nego na protestima 2022. godine“, dodaje.

Ona kaže da je te proteste karakterisala tuga za Mahsom Amini.

„Ali ljudi sada deluju gnevnije i odlučnije.“

Još jedna žena, u zapadnom gradu Ilamu blizu granice sa Irakom, govorila je o ljudima koji su upali u supermarket povezan sa režimom i bacali proizvode kako bi pokazali gađenje prema vlastima.

Ona je za BBC rekla da čak poznaje mlade ljude iz porodica povezanih sa režimom koji učestvuju u protestima.

„Moja prijateljica i njene tri sestre, čiji je otac poznata ličnost u obaveštajnim službama, pridružuju se protestima bez očevog znanja“, kaže ona.

Iranski režim je uzdrman protestima i pretnjama Amerike

Piše Amir Azimi, urednik, BBC na persijskom

Ulični protesti u Iranu nisu novost, ali nekoliko faktora ove tekuće čine veoma ozbiljnim.

Iranska policija i snage bezbednosti su reagovale nasilno gotovo od samog početka, a grupe za ljudska prava tvrde da je već ubijeno više od 20 ljudi.

Sada su oči uprte u Donalda Trampa, jer američki predsednik direktno upozorava iranske lidere da ne ubijaju demonstrante.

Međunarodne sankcije, koje su inicirale Sjedinjene Države, odigrale su glavnu ulogu u pogoršanju ekonomskih uslova u Iranu, ali to nije cela priča.

Mnogi Iranci veruju da neki zvaničnici i njihove porodice direktno profitiraju od sankcija kroz posebne aranžmane koji im omogućavaju da stiču zaradu od trgovine, prihoda od nafte i mreža za pranje novca.

Dvanaestodnevni rat Irana i Izraela sredinom prošle godine, označio je prekretnicu.

Sukob je kulminirao direktnim učešćem SAD, koje su izvele vazdušne napade na iranska nuklearna postrojenja.

Godinama su Hamnei i njegovo uže okruženje opravdavali ogromna ulaganja u regionalne saveznike i nuklearni program kao neophodna za dugoročnu bezbednost i tehnološki napredak Irana.

Danas, taj argument deluje sve slabije.

Kako pritisak raste i unutar i van zemlje, bezbednost kod kuće, nekada predstavljena kao krajnja posledica tih politika, deluje udaljenija nego ikad.