Jesu li ovi materijali budućnost mode

Industrija koja nas oblači je veliki biznis – procenjuje se da svake godine ostvari 1,7 biliona dolara profita u svetu.

Ali je i veliki zagađivač.

Moda je zaslužna za i do osam odsto svetskih emisija gasova efekta staklene bašte, prema UN-u, što je brojka koja je skočila sa rastom jeftine, potrošne, brze mode.

Svaki stadijum životnog ciklusa odeće ostavlja traga na životnoj sredini – od pesticida kojima se prskaju usevi do nafte koja se koriste za pravljenje poliestera, od bojenje tkanine, preko energije za pokretanje fabrika do emisija tona otpada odeće bačene na deponije.

Eksperti upozoravaju da su aktuelni obrasci modne proizvodnje i potrošnje neodrživi.

„Vi kupite majicu od sedam dolara, ali to nije koliko ona stvarno košta Zemlju“, kaže profesor Mark Miodovnik, naučnik materijala sa Univerzitetskog koledža u Londonu, za BBC Radio 4.

„Zavaravamo sami sebe da se u atmosferi i okeanima ne dešavaju loše stvari zbog naše potrošnje“, dodaje on.

„I ako bi odeća nosila pravu cenu, a to je u slučaju majice 54 dolara kada više ne škodi planeti, onda biste verovatno kupovali manje.“

Zajedno sa rastom prodaje nošene odeće, modni kreatori istražuju inovativne materijale i proizvodne procese kako bi smanjili uticaj mode na životnu sredinu.

Iako se za sada proizvode samo u malim količinama, eksperti veruju da bi jednog dana oni mogli da promene budućnost mode.

Ovo su tri takva materijala.

• ‘Plakala sam svaki dan’: Viktorija Bekam o porodici, muzici i modi
• Luksuzne torbe od džinovske amazonske ribe: Ko zarađuje, a ko je na gubitku
• Zašto su ženski džepovi postali kontroverzni

1. 3D-štampani materijali

Šta bi bilo kad biste mogli da odštampate u 3D tehnici odeću po meri u udobnosti vlastitog doma?

Možda zvuči preterano, ali to bi zaista moglo da postane realnost.

Profesor Miodovnik radi sa tehnologijom koja može da skenira pojedinca, izradi digitalni dizajn i potom odštampa sintetički ili bioplastični materijal sastavljen od malih veza po principu lančare, sloj po sloj.

„To istinski pomera granice onoga kako doživljavamo tkaninu i šta smatramo modom“, kaže on.

Brendovi kao što su Najk, Nju balans, Adidas i Balensijaga već eksperimentišu sa 3D štampanjem.

Prednost 3D štampanja u modi je da artikli mogu da se prave po meri, bez rasipanja ili preterane proizvodnje.

Bioplastika se pravi od biljaka kao što su kukuruzni skrob ili šećerna trka, i mogu biti industrijski kompostirani na kraju upotrebe.

Ali tu ima i drugih mogućih dobrih strana.

Profesor Miodovnik radi na ugrađivanju senzora i uređaja za kretanje u 3D-štampane materijale da bi pomogao ljudima sa problemima sa kretanjem da lakše pokreću udove.

„Ako ne možete lako da ustanete sa stolice, možemo da vam napravimo tkaninu koja će se zategnuti oko vaših mišića i pružiti vam oslonac u tom trenutku. A potom će se opustiti i omogućiti vam da dalje hodate normalno“, objašnjava on.

„Razgovaramo sa ljudima sa različitim povredama kičme i problemima sa leđima gde bi ovo zaista koristilo.“

2. Koža od kombuhe

Kombuha, piće koje se pravi od fermentisanog čaja i šećera i poznato je po bakterijama korisnim za creva, ima nusproizvod sa kojim trenutno eksperimentišu dizajneri.

Ako se kuva oko tri nedelje, bakterije formiraju naslagu na površini tečnosti.

„Možete da uberete tu skramu, properete je samo vodom i potom osušite i dobijete nešto što veoma liči na kožu“, kaže doktorka Džejn Vud, ekspertkinja za tehnologiju tekstila na Univerzitetu u Mančesteru u Velikoj Britaniji.

Pored toga što je mnogo ekološki savesnija od uzgajanja krava, koža od kombuhe je i „izuzetna otporna na habanje“, još i više od motociklističke kože, dodaje Vud.

„Izuzetno je biorazgradiva“, objašnjava.

„Dakle, ako je ubacite u kantu za kompostiranje, ne ostane ništa od nje posle dve nedelje.“

Koža od kombuhe nije prirodno vodootporna, i zato nije najbolji izbor za kišno vreme, ali može da se tretira prirodnim uljima ili pčelinjim voskom da bi se to popravilo.

Naučnici takođe istražuju kako mikrobi kao što su gljivice ili bakterije mogu da razviju boje za tekstile, što bi moglo da bude ekološki savesniji proces bojenja.

3. Tkanina od morskih algi

Nekoliko brendova počelo je da eksperimentiše sa još jednim novim tekstilom pravljenim od organske materije.

Morske alge mogu biti sušene, samlevene i obrađene tako da se izvuku vlakna iz biljke, koja se potom predu ili tkaju u tkaninu.

Stela Makartni i H&M su nedavno lansirali odeću pravljenu od kelsuna, vlakna od biopolimera koji može da se nađe u morskoj travi.

U međuvremenu, Šarlota Mekardi, istraživačica i dizajnerka sa Univerziteta Stenford u SAD, napravila je providni kišni mantil od biopolimera nastalog iz algi.

Isti materijal je korišćen za pravljenje šljokica na svetlucavog haljini napravljenoj u saradnji sa kreatorom Filipom Limom.

Velika prednost algi je da su biorazgradive, za razliku od tkanina zasnovanih na plastici kao što je poliester, koji ispušta mikroplastiku štetnu po okeane i zdravlje ljudi.

One takođe upijaju ugljen-dioksid dok rastu pod vodom, ne traže nikakve pesticide, a proizvodni proces korišćen za pretvaranje u tekstil zagađuje mnogo manje od tradicionalnih sintetičkih vlakana.

„Veliki deo tehnološkog sektora traži način da bude ekološki odgovorniji, da ne proizvodi otpad i da proizvodi stvari kojih lako možemo da se rešimo“, kaže doktorka Vud.

„Ako razmišljate o tome od čega je pravljena brza moda, to je uglavnom poliester. Zašto biste pravili nešto što želite da obučete samo nekoliko puta od nečega što traje večno?“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zara povukla reklame zbog kritika da su modeli „nezdravo mršavi“
• ‘Bila sam kupoholičarka, ali ništa nisam pazarila sedam godina’
• Krzno je opet modni hit i izaziva podele kao nikada pre
• Da li biste platili 800 evra za ove sandale