Kerković: Prihvatilište za pse postaje zabranjena zona i kazamat za koji građani daju milione

Nakon što je JKP Mediana donela novi Pravilnik kojim se ograničava pristup Prihvatilištu za napuštene pse na niškoj deponiji, samostalna odbornica Tamara Milenković Kerković zatražila je hitno povlačenje ovog akta, ocenjujući ga kao pokušaj prikrivanja loših uslova u kojima životinje borave. Nova pravila, koja uključuju zabranu snimanja i obaveznu pratnju, kako tvrdi Kerković, Prihvatilište pretvara u zabranjenu zonu za građane i udruženja, uprkos milionima koji se iz budžeta izdvajaju za njegov rad. 

Samo tri dana nakon što je na sednici Skupštine Grada postavila pitanja o troškovima i uslovima u Prihvatilištu, Tamara Milenković Kerković navodi da JKP Mediana 26. decembra usvojila Pravilnik o uslovima, načinu pristupa, kretanja i postupanja na prostoru deponije.

 Ovim aktom se, prema rečima odbornice niške Skupštine, praktično zabranjuje slobodan pristup trećim licima, davanje informacija, kao i bilo kakvo fotografisanje bez prethodnog odobrenja i stroge evidencije.

Pozivajući se na dobrobit životinja, zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine, a istovremeno tretirajući napuštene pse kao komunalni otpad, ovim se aktom Prihvatilište Zoohigijene pretvara u zabranjeni prostor za građane Niša, a posebno za one dobre ljude koji bi želeli da ovim nesrećnim životinjama ponude dom. I JKP Mediana i njena radna jedinica Zoohigijena su javna, a ne tajna preduzeća, finansiraju se našim novcem, pa građani Niša, i posebno ljubitelji životinja, imaju pravo da znaju kako se troši njihov novac, da li napušteni psi imaju adekvatnu negu, ishranu i veterinarsko lečenje za novac koji se svake godine izdvaja – navodi Milenković Kerković.

Ona ističe da su budžetska izdvajanja za ove namene značajna, te da je za 2026. godinu predviđeno čak 106,1 milion dinara, što je skoro 900 hiljada evra, dok je u 2025. godini taj iznos bio 92,5 miliona dinara.

Da li je ovoliki novac otišao na dobrobit napuštenih životinja? Očito nije, jer bi bio transparentno prikazan svaki trošak. Nekada uzorno Prihvatilište postalo je zabranjena zona psećeg komunalnog otpada, bez obzira na fotografije moderne veterinarske ambulante ili slike novogodišnje jelke pored koje se slikaju pretužni napušteni psi. Novi Pravilnik očito treba da od javnosti sakrije uslove u kojima nesrećne životinje žive, uprkos novcu koji se za njihovu zaštitu odvaja – ocenjuje odbornica.

Milenković Kerković naglašava da je ovaj akt u suprotnosti sa Zakonom o dobrobiti životinja, koji obavezuje lokalne samouprave na saradnju sa građanima i udruženjima. 

Prema njenim rečima, ograničavanje poseta samo na osnovu pisanog zahteva i uz obaveznu pratnju direktno krši pravo udruženja da aktivno rade na zaštiti životinja.

Ovim Pravilnikom Prihvatilište je dobilo i tretman kazamata u koji se ulazi samo sa dozvolom, i sme da se vidi samo što uprava odredi. Iako je početkom prošle godine osnovana Radna grupa za rešavanje problema napuštenih pasa, i pored brojnih sastanaka i planova, nije se došlo ni do kampanje odgovornog vlasništva, kao ni do ispitivanja problema ‘lažnih prijava’ ujeda i naplate milionskih iznosa od Grada. Novac za sve aktivnosti koje je Radna grupa trebala da realizuje vraćen je u budžet – ističe se u saopštenju.

Odbornica zaključuje da, dok druge zemlje poput Francuske i Grčke uvode stroge zatvorske i novčane kazne za napuštanje životinja, u Nišu Prihvatilište postaje zatvoreno za one koji ga finansiraju, a životinje u njemu ostaju bez adekvatnog nadzora javnosti. 

Ona zahteva od veterinarske inspekcije da, do povlačenja Pravilnika, vrši kontrole na svakih deset dana i redovno izveštava o broju i stanju pasa.

Podsetimo, krajem februara prošle godine iz Radne grupe za problem napuštenih pasa rekli su da ukoliko Ministarstvo pravde ustupi parcelu, Grad Niš planira izgradnju prihvatilišta za napuštene pse uz zidine Kazneno-popravnog zavoda, gde bi se kroz rad sa životinjama omogućila i socijalizacija osuđenika.

U sklopu prihvatilišta planiran je i zoološki vrt, ali sa domaćim životinjama, kako ne bi “imitirali Jagodinu”.

Procene nadležnih su da u Nišu ima više od 3.000 pasa na ulicama, a Grad godišnje izdvaja oko 135 miliona dinara za odštete zbog ujeda.