Građani Niša prošle godine popili preko 260.000 kutija lekova za smirenje, najviše bromazepama

U apotekama u Nišu je tokom 2025. godine prodato 267.100 kutija lekova za smirenje različitih vrsta, što je otprilike kutija po stanovniku. Prema podacima RFZO, ubedljivo je najviše prodato bromazepama, a zatim litijum karbonata i bensendina. Za lekove za smirenje Nišlije su prošle godine dale ukupno preko 37,5 miliona dinara, što je više od 320.000 evra. Psihijatar i psihoterapeut Ivajlo Ilijev za Južne vesti objašnjava ove fenomene sunovrata mentalnog zdravlja – izazvanih globalnim, egzistencijalnim, društvenim i lokalnim uzrocima.

“U apoteku se, kao i u kafanu, ulazi sa ozbiljnim predznanjem”, govorili su ranije stručnjaci za Južne vesti. Načelnik Odeljenja za narkomaniju Specijalne bolnice “Gornja Toponica” Dragan Vukadinović rekao je pre dve godine da su lekovi za smirenje postali “ulaznica” u svet zavisnosti. 

U privatnim i državnim apotekama u Nišu, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prošle godine je prodato 267.100 kutija neuroleptika i anksiolitika, koji se u svakodnevnom govoru često nazivaju upravo “lekovima za smirenje”. Spisak ne obuhvata antidepresive, pa je, ako bi se uračunali i oni, ta cifra verovatno mnogo veća.

Na tom spisku najčešće se pojavljuje jedan od onih koji je mnogima i prva asocijacija na tu grupu lekova – bromazepam, od kojeg je prodato čak 71.170 kutija ovog leka različitih doza.

Sledeći na listi je stabilizator raspoloženja litijum karbonat (37.156 kutija), a zatim bensedin (28.557 pakovanja).

Prodato je i 21.810 kutija levomepromazina, 19.013 kutija klobazama, 18.934 kutije lorazepama, 8.348 kutija leksilijuma i 6.176 kutija onzapina.

Četvorocifren je i broj prodatih pakovanja kventiaksa (5.718), ksalola (5.654), risara (4.662), diazepama (4.541), rispolepta (3.571), aktavela (3.187), hlorpromazina (2.983), bipodisa (2.918), leponeksa (2.595), haloperidola (2.488), arizalera (2.138), treane (2.116), trefera (1.879), metotena (1.625), klozapina (1.436), risperidona (1.293) i zalaste (1.046).

Zaposleni u privatnim i državnim apotekama u Nišu izdali su i 642 pakovanja maprazaksa, 381 kutiju ksepliona, 377 kutija trevikte, 248 kutija sulpirida, 53 kutije klopiksola, 24 kutije moditena i osam kutija zeldoksa.

Sve to koštalo je one koji su kupovali više od 37,5 miliona dinara, a navedene količine svakog leka ponaosob obuhvataju pakovanja sa različitim dozama. 

Ilijev: U atmosferi društvene represije i polarizacije rastu i upotreba i zloupotreba lekova

Psihijatar i psihoterapeut iz Niša Ivajlo Ilijev za Južne vesti kaže da je potreba za upotrebom anksiolitika, neuroleptika, hipnotika i antidepresiva naročito izražena od perioda korone, ali i u epohi aktuelne polarizacije i društvene represije.

Sunovrat mentalnog zdravlja iniciran globalnim, ali i razlozima vezanim za kataklizmu unutrašnjih višedecenijskih procesa raspada sistema vrednosti, doveli su do enormne potrebe našeg emotivno i psihički devastiranog i ruiniranog naroda za upotrebom, često i zloupotrebom širokog spektra psihofarmaka. Depresija, svi oblici anksioznosti, strahova, ali i paranoja i raznorodni psihotični fenomeni su dugogodišnjim prisustvom straha, egzistencijalne ugroženosti, odsustva jasnih ciljeva, urušavanja anticipacije i verovatno tendencionalnim nametanjem pseudovrednosti, stvorili ambijent pogodan za deklanširanje širokog spektra psihopatologije – navodi on.

Osim toga, dodaje Ilijev, psihoaktivne supstance su postale gotovo potpuno dostupne u sklopu, kako kaže, “kolumbizacije” Srbije, pa mnogi to kombinuju sa upotrebom lekova.

Istovremeno, prisutan je i značajan deficit izvesnih prekopotrebnih antidepresiva, zbog finansijskih kalkulacija određenih farmaceutskih kuća na našem tržištu – ističe Ilijev.

Dodatno pogoršava situaciju to što je psihoterapija za mnoge preskupa jer je dostupna gotovo samo privatno, dok u državnim zdravstvenim ustanovama pregledi uglavnom traju svega nekoliko minuta i često se svode upravo na prepisivanje – lekova za smirenje.

Ilijev ističe da, ipak, na jugu Srbije građani sve više odlučuju da idu na terapije privatno, kao i da se mlađe generacije značajno interesuju za mentalni rad na sebi.

Farmakoterapija je u lečenju psihotičnih poremećaja dominantna, ali kod većine neurotičnih kliničkih slika, koje su, ipak, učestalije, prateći je oblik terapije koji značajno olakšava trenutno stanje. Psihoterapija, koja je strukturalni i sistemski model suočavanja sa uzrocima problema, omogućava potpuno razrešenje konflikta i izlečenje. Ona je u našim okolnostima dominantna za privatne psihoterapijske klinike, centre i ordinacije. To je, pre svega, zbog same organizacije rada, denoksirajućeg ambijenta i kadrova koji suštinski realizuju različite vidove individualne i grupne psihoterapije. Cena seansi za naše uslove uglavnom je dostupna čak i širim socijalnim krugovima, a sve češće pokrivena i mrežom postojećih osiguravajućih kuća – navodi on.

Smatra da bi uvođenje predmeta “mentalna higijena” u sistem obrazovanja znatno podigao svest stanovništva o značaju psihičkog zdravlja.