Iznureni ratovima i sankcijama, uništene privrede i opterećeni okovima učešća u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, birači u Srbiji su u jesen 2000, prvo na izborima, a onda braneći rezultat i na ulicama, svrgnuli sa vlasti Slobodan Miloševića i Socijalističku partiju Srbije.

Nošeni novom energijom i obećanjima novih vlasti, na republičkim izborima u decembru 2000. dali su poverenje Demokratskoj opoziciji Srbije (DOS), koja je 25. januara 2001. formirala prvu demokratsku vladu u novijoj istoriji zemlje.

Turbulentnih četvrt veka kasnije, kada u Srbiji mnogi na protestima ponovo traže promene, sećanja na vladu Zorana Đinđića, iako donekle izbledela, bude pomešana osećanja, baš kao što su bili i njeni rezultati.

Od velikih očekivanja je ostalo malo toga.

„Posle pada režima Slobodana Miloševića, mislili smo da je zemlja konačno dobila priliku da prekine sa starim obrascima vlasti i započne drugačiji politički život.

„Verovali smo u promene“, kaže 50-godišnji Milan Petrović iz Kraljeva.

Pokušaji ekonomskih reformi, unutrašnji sukobi i, na kraju, ubistvo premijera Zorana Đinđića obeležili su prvu vladu DOS-a.

Koalicija od 18 stranaka došla je na vlast sa „obećanjem raskida sa prošlošću, ali je iza sebe ostavila složeno nasleđe: mešavinu nade, kompromisa i propuštenih prilika“, kaže Erik Gordi, profesor političke sociologije na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL), za BBC na srpskom.

Lideri Demokratske stranke Srbije (DSS) i Demokratske stranke (DS) preuzeli su predsedničke i premijerske funkcije posle izborne pobede.

„Široka koalicija je nužnost ako hoćete da pobedite na izborima, ali u takvoj koaliciji su ljudi koje želite da budu na vlasti i ljudi koje ne želite.

„To stvara neizbežne kompromise i unutrašnje sukobe“, objašnjava Gordi.

Uprkos velikim razlikama u programima, ideologijama i vizijama budućnosti zemlje, DOS je uz veliku podršku glasača pokrenula promene, prepoznate kao iskorak države ka demokratiji i evropskom putu.

Kako četvrt veka kasnije na ovaj period gledaju različite generacije?

Lideri Demokratske stranke Srbije (DSS) i Demokratske stranke (DS), preuzeli predsedničke i premijerske funkcije posle izborne pobede — Vojislav Koštunica (levo) i Zoran Đinđić (desno) bili su najistaknutiji lideri DOS-a

‘Teški zadaci i spor tempo’

Milan Petrović je na proteste protiv Miloševićeve vlasti išao godinama – od 1996. do 1998, zatim i 5. oktobra 2000.

„Zemlja je bila pod sankcijama, bez ikakve nade da će se nešto promeniti. Izgubili smo veru“, kaže.

NATO bombardovanje 1999. je, dodaje, bilo vrhunac perioda razočaranja i upravo zato su očekivanja posle izbora bila ogromna, smatra Petrović.

Vlada Srbije formirana je u mirnom periodu, ali to nije značilo da je imala laku ulogu, kaže Zoran Živković, tada potpredsednik DS-a, za BBC na srpskom.

„Nasledila je decenijske probleme koje su ostavili Milošević i njegovi saradnici u ekonomskom, demokratskom i međunarodnom smislu.

Srbija je tada „bila na ivici preživljavanja, plate nisu bile dovoljne ni za nekoliko dana života, dugovi prema inostranstvu bili su ogromni, a zemlja je bila faktički isključena iz velikih međunarodnih institucija i kriminal je bio razvijen“, dodaje.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 30. maja 1992. godine uveo je sankcije Beogradu zbog umešanosti u sukobe u bivšoj Jugoslaviji.

Sankcijama je zabranjen izvoz i tranzit robe, transfer finansijskih sredstava, a SRJ je suspendovana iz rada Generalne skupštine UN i isključena iz većine međunarodnih finansijskih, sportskih i kulturnih institucija zbog umešanosti u ratove u BiH i Hrvatskoj.

Suspendovane su na neodređeno vreme 22. novembra 1995. godine, dan posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, ali je zadržan takozvani spoljni zid sankcija.

To, međutim, nije bio kraj krvavih sukoba već, ispostaviće se, samo pauza.

Tokom 1998. i 1999. dolazi do oružanog sukoba Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i srpskih bezbednosnih snaga, koji je završen tako što je NATO alijansa bombardovala SR Jugoslaviju, čija se vojska povukla sa te teritorije, a ušle su međunarodne snage.

Preostale sankcije Jugoslaviji ukinute su tek posle promene vlasti 2000. godine.

„Iako su Đinđić i njegovi saradnici uspeli da prevaziđu većinu prepreka, spori tempo reformi značio je da mnogi procesi nisu bili završeni ni godinu dana posle njegovog ubistva“, kaže Živković.

Na početku mandata nove vlade, „ljudi su se nadali da će politički proces i integracija sa svetskim institucijama doneti rezultate“, ukazuje Gordi.

„Đinđić, svakako, nije bio savršen čovek i nije imao savršen program, ali je imao iskrenu nameru da uspostavi demokratski poredak, za razliku od ljudi koji su došli posle njega“, zaključuje on.

Najbolji i najlošiji potez

Novoj vladi je nedostajala „snaga da se energičnije izbori sa prošlošću“, smatra Petrović.

„To bi podrazumevalo sklanjanje svih ljudi i svih struktura koje su bile u vezi sa prethodnom vlašću“, kaže on.

Miloševićev režim je „u suštini funkcionisao kroz neformalnu mrežu, podršku Državne bezbednosti, ljude u privatizovanim kompanijama, a ona je ostala nepromenjena“, ukazuje Gordi.

„To znači da nije došlo do sistemskih izmena.“

Čini se da su najbolji i najlošiji potez DOS-ove vlade bili povezani sa pokušaj suočavanja s prošlošću, kaže Gordi.

Hapšenje Slobodana Miloševića u proleće 2001, i kasnije izručenje Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, obelodanilo je sve pukotine u DOS-u i utrlo put za razmirice i duboka neslaganja koja su dovela do sloma demokratskih promena.

Milošević je 28. juna 2001. izručen Haškom tribunalu, gde je preminuo pre kraja suđenja za ratne zločine.

„Glavni zadatak DOS-a bio je da ljudima ispriča istinu – priču o ratovima i zločinima na prostoru bivše Jugoslavije.

„Međutim, oni su to prepustili Haškom tribunalu, ali, taj posao je pored pravnog, bio i politički, društveni i kulturni. I pitanje je da li je tako nešto uopšte moglo da se reši bez aktivne uloge domaćih institucija i političara“, tvrdi Gordi.

Pogledajte video: Ko je bio Milorad Ulemek Legija

Jedan od najvećih potresa u petooktobarskoj Srbiji je pobuna kontroverzne Jedinice za specijalne operacije (JSO) u novembru 2001, tokom koje su ‘Crvene beretke’ otkazale poslušnost i, između ostalog, blokirale auto-put u Beogradu.

Navodni povod bilo je učešće pripadnika JSO-a u hapšenju osumjičenih za ratne zločine i njihovo izručenje Haškom tribunalu, zbog čega je kontroverzna jedinica tražila promene u državnom vrhu.

U februaru 2003. pripadnici JSO-a su pokušali atentat na Đinđića, a 12. marta 2003. je prvi demokratski izabrani premijer Srbije ubijen u Beogradu.

Za njegovo ubistvo osuđeni su pripadnici JSO-a i Zemunskog klana, organizovane kriminalne grupe umešane u čitav niz ubistava, otmica i pljački u Srbiji početkom 21. veka.

‘Haotičan period’

Nada Blagojević iz Beograda pamti period prve vlade DOS-a kao „prilično haotičan“.

„Postojala je nada da će sve biti bolje, i vlada jeste u nekim momentima radila na tome“, kaže ova profesorka u penziji za BBC na srpskom.

„Međutim, morala je postojati posledica neusaglašenosti velike koalicije“, dodaje ona.

Veruje da su „političari iz te vlade imali znanje i jasan stav, ali da su previše puštali crkvu da deluje.“

U septembru 2001. godine, veronauka je, odlukama Ministarstva prosvete i Vlade Srbije, posle nekoliko decenija, vraćena u škole.

‘Sećanja preuzeta od roditelja’

Sofija Mitrović rođena je nekoliko meseci pošto je oformljena prva vlada DOS-a.

O periodu posle 5. oktobra i formiranju DOS-ove vlade zna uglavnom iz porodičnih priča i sećanja roditelja, priznaje.

„Nisam bila ni rođena ili sam bila baš mala, tako da nemam sećanje na to vreme, a u školi isto nije niko govorio o tome“, seća se za BBC na srpskom.

U pitanju je „više maglovita istorijska činjenica nego lično iskustvo“.

„Ono što sam čula jeste da je postojala velika nada da će se nešto suštinski promeniti, ali i mnogo zbunjenosti oko toga šta ta promena zapravo znači“, dodaje ona.

Posle ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003, raspisani su novi izbori 13. novembra, a pet dana kasnije, DOS je zvanično prestao da postoji posle sastanka stranačkih lidera u Beogradu.

„Može se reći da će u kolektivnom pamćenju prva vlada DOS-a ostati kao još jedan u nizu pokušaja da se sa sistemom koji nije funkcionisao napravi nešto što vredi“, zaključuje Gordi.

Ko je bio u prvoj vladi DOS-a od 25. januara 2001. do 3. marta 2004. godine?

Zoran Đinđić – premijer do 12. marta 2003.

Zoran Živković – premijer od 18. marta 2003.

POTPREDSEDNICI

Nebojša Čović
Dušan Mihajlović
Žarko Korać
Jožef Kasa
Momčilo Perišić, podneo ostavku u martu 2002.
Aleksandar Pravdić, podneo ostavku u avgustu 2001.
Vuk Obradović, razrešen dužnosti u junu 2001.
Miodrag Isakov, od juna 2002.
Čedomir Jovanović, od marta 2003.

MINISTRI

Božidar Đelić – ministar ekonomije i finansija
Vladan Batić – ministar pravde i lokalne samouprave
Goran Novaković/Kori Udovički – ministri rudarstva i energetike
Dragan Veselinov/Stojan Jevtić – ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Goran Pitić – ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom
Dušan Mihailović – ministar unutrašnjih poslova
Aleksandar Vlahović – ministar privrede i privatizacije.
Dragoslav Šumarac – ministar za građevinu i urbanizam.
Marija Rašeta‑Vukosavljević – ministarka za saobraćaj i telekomunikacije.
Slobodan Milosavljević – ministar trgovine, turizma i usluga
Dragan Milovanović -ministar rada i zapošljavanja
Gordana Matković -ministarka rada, boračkih i socijalnih pitanja
Dragan Domazet – ministar nauke, tehnologije i razvoja
Obren Joksimović/Tomica Milosavljević – ministar zdravlja
Anđelka Mihajlov – ministarka zaštite prirodnih bogatstava i životne sredine (od 19. juna 2002).
Rodoljub Šabić – ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, od juna 2002. do avgusta 2003.
Gašo Knežević – ministar prosvete i sporta.
Branislav Lečić – ministar kulture
Vojislav Milovanović – ministar vera

Izvor: Vlada Srbije

Demokratsku opoziciju Srbije (DOS) činile su:

Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Savez vojvođanskih Mađara, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Građanski savez Srbije, Nova Srbija, Socijaldemokratska unija, Sandžačka demokratska partija, Liga za Šumadiju, Reformisti Vojvodine, Koalicija Vojvodina, Socijaldemokratija, Demohrišćanska stranka Srbije, Nova demokratija, Pokret za demokratsku Srbiju, Demokratski centar, Demokratska alternativa i Grupa građana G17 plus.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk