Učiteljica iz Svrljiga kroji umetnost od voća i povrća

Da u veštim rukama jabuka ili rotkvica mogu postati cvet ruže ili umetničko delo, pokazuju radovi učiteljice Nakice Antić iz Svrljiga, jedne od retkih osoba kod nas koje se bave karvingom, a da nisu profesionalni kuvari.

Karvingom se bavi deceniju i po. Rezbarenje je u početku bio njen hobi, a već godinama ona svoje radove izlaže na raznim sajmovima, ali i, po zahtevu, na privatnim veseljima. Karving je umetnost sa Tajlanda, gde je u školama obavezan predmet, a kod Nakice se interesovanje javilo u najranijoj mladosti, jer je uvek volela da dekoriše trpezu.

Da trpeza pleni ne samo ukusom, već i da zadrži pogled – kaže Nakica.

Od jedne obične jabuke ona napravi skulpturu, a uz specijalne noževe su, kaže, neophodni pre svega ljubav, strpljenje i mašta. U ovom poslu ruka ne sme da drhti, jer skalpel na kori voća i povrća ne dozvoljava popravni.

Često me pitaju zašto ovo radim kad prođe par dana i više ga nema jer nije dugotrajno, ali ja jednostavno to volim i to me smiruje. Kreativnost, vešte ruke i oštro sečivo su sveto trojstvo karvinga – objašnjava Nakica.

Umetnička nit i oštro sečivo

Bilo da se radi o voću ili povrću, u rukama ove svrljiške učiteljice ono mora da dobije novu formu. Za nju je proces rezbarenja način da se opusti i pobegne od svakodnevice, a svakom finalnom radu se obraduje kao i prvog dana.

Potrebno je dosta vremena i ogromno strpljenje, ali kada čovek nešto voli, ništa mu nije teško. Meni je ovo izduvni ventil nakon škole i svih obaveza. Svaki taj zarez nožem zahteva da budete potpuno prisutni tu, u tom milimetru kore i to je ono što me zapravo odmara. Bitno je samo da se krene, da se ima neka umetnička nit, a tehnika se vremenom ispeče – dodaje Nakica.

Tvrdi da, uz dovoljno upornosti, svako može da nauči osnove, ali da je za vrhunske rezultate presudan fokus.

Naglašava da ne koristi nikakve šablone, već da slika nastaje u trenutku, dok nož prolazi kroz materijal, pretvarajući običnu namirnicu u nešto što niko ne očekuje da vidi na tanjiru.

Postoje i mali trikovi da bi sve to ostalo sveže. Voće brzo oksidira i potamni, pa ga stalno prskam rastvorom vode i limuna. To mu čuva boju i sjaj, pa skulptura izgleda kao tek izrezbarena tokom celog dana dok je na stolu – otkriva Nakica.

Na mestima gde izloži svoje radove, poput njoj omiljene svrljiške „Belmužijade“ ili na nekim sajmovima, retko ko ostaje ravnodušan. Ljudi ne prolaze tek tako – uvek se zadrže da vide kako se obične namirnice pretvaraju u skulpture. Za nju je to potvrda da trud ima smisla, iako su dela prolazna i traju samo par dana, dok plodovi ne izgube svežinu.

Kad medenjaci zimi zamene plodove

Kada prođe sezona lubenica i svežeg voća i povrća pogodnog za rezbarenje, Nakica svoju kreativnost seli na drugu vrstu materijala. Zimski meseci su rezervisani za pravljenje i oslikavanje medenjaka, gde umesto skalpela koristi fil i precizne pokrete rukom kako bi stvorila različite motive.

Zimi, kada nema toliko materijala za karving, ja se posvetim medenjacima. Tu je princip sličan – traži se sitan detalj, precizna ruka i strpljenje. To mi dođe kao prirodan nastavak onoga što radim sa voćem, samo je alat malo drugačiji, ali je uživanje u stvaranju nečeg lepog potpuno isto – kaže ova kreativna učiteljica iz Svrljiga.

Iako je reč o drugoj tehnici, suština ostaje ista – detaljan ručni rad i estetika koja prati ukus.

Za Nakicu nema pauze u stvaranju – čim se odlože noževi za karving, počinje priprema medenjaka koji su, baš kao i njene skulpture od voća, postali prepoznatljivi po strpljenju uloženom u svaki komad. I to slatki komad.

View this post on Instagram

A post shared by Južne vesti (@juznevesti)