‘Sirija više nije domovina’: Druzi traže izraelsko državljanstvo

„Više se ne osećam bezbedno“, kaže Lait Abu Saleh.

Ispred njega, na stolu u dnevnoj sobi, nalazi se fudbalska lopta sa odštampanim imenima i fotografijama 12 dece.

Svi su ubijeni u vazdušnom napadu u julu 2024. godine.

Među njima je Abu Salehov 15-godišnji sin Fadžr.

Ubijen je i njegov nećak Hazem, koji je takođe imao 15 godina.

Deca su igrala fudbal u Madždal Šamsu na Golanskoj visoravni pod izraelskom okupacijom, kad je raketa pogodila teren.

Izrael je optužio ekstremističku grupu Hezbolah, koju podržava Iran, da je izvršila napad, ali je ona odbacila tvrdnje.

Međutim, negde u vreme kad se dogodio zločin, mediji bliski Hezbolahu su izvestili da je ta grupa ispalila rakete ka izraelskoj vojnoj bazi manje od tri kilometra od fudbalskog terena.

Izrael je zauzeo Golansku visoravan u jugozapadnoj Siriji 1967. godine i jednostrano anektirao 1981. godine.

Međunarodna zajednica nije priznala aneksiju, mada je administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa to učinila 2019.

Sirijski državljan rođeni u okupiranom delu zemlje dobijaju trajno boravište u Izraelu – ljudi sa kojima smo razgovarali rekli su da je dobijanje novih ili produženih sirijskih dokumenata nemoguće od izbijanja građanskog rata u zemlji 2011.

U decembru 2024, nekoliko meseci posle pogibije sina, Abu Saleh je doneo važnu odluku – podneo je zahtev za izraelsko državljanstvo.

„Radije bih da budem na jačoj strani koja može da me zaštiti“, objašnjava.

On je jedan od mnogih koji su pošli tim putem.

Madždal Šams je jedno od četiri sela koja su dom za oko 26.000 pripadnika verske i etničke grupe Druzi.

Druzi govore arapski i uglavnom žive u Siriji, Izraelu i Libanu, a njihova vera je ogranak šiitskog islama, sa vlastitim jedinstvenim identitetom i verovanjima.

Oko 20.000 Izraelaca takođe živi na okupiranoj Golanskoj visoravni, u naseljima koja se prema međunarodnom pravu smatraju ilegalnim, mada Izrael to osporava.

Tokom 2025, broj sirijskih Druza na Golanskoj visoravni koji su podneli zahtev za izraelsko državljanstvo naglo je skočio – 2.540 prijava.

To je više nego prethodnih pet godina zajedno, a skoro pet puta više od 2024. godine, kada ih je bilo 550, prema statistici izraelskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

U prošlosti je većina Druza na Golanskoj visoravni odbijala da podnese zahtev za izraelsko državljanstvo.

Kad je Izrael primenio vlastite zakone na Golanskoj visoravni 1981, ovaj potez je bio dočekan velikim demonstracijama.

U ono vreme, lideri zajednice Druza sastavili su dokument u kom izražavaju privrženost sirijskom identitetu i obećali verski i društveni bojkot svakoga ko prihvati izraelsko državljanstvo.

Hajel Abu Džabal, jedan od petoro ljudi koji su sastavili ovaj dokument, kaže da je od tada mali broj ljudi koji se prijavio morao to da uradi da bi putovao i imao kontakte sa širim svetom.

U prošlosti su prijave bile svedene i uglavnom obavljane diskretno, ali je to počelo da se menja i sada 32 odsto Druza na Golanskoj visoravni poseduje izraelsko državljanstvo, prema statistici organa te zemlje.

Za Abu Saleha, napad u kom je poginuo njegov sin bio je ključni faktor za donošenje te odluke.

Pošto se oglasila uzbuna, deca su sprovedena ka skloništu.

Međutim, raketa ih je u tome sprečila.

Kad je Abu Saleh stigao, njegov sin je već bio mrtav.

Abu Džabal kaže da su pad bivšeg sirijskog predsednika Bašara al-Asada i kasniji događaji u sirijskom gradu Suveida takođe doprineli atmosferi straha u golanskoj zajednici Druza, što je dovelo do više prijava „iz zaštite“, pre nego želje da „postanu Izraelci“.

Marijam, nije joj pravo ime, kaže da je podnela zahtev za državljanstvo sa mužem i dvoje dece u martu 2025.

Želela je da ostane anonimna, zato što nije saopštila tu odluku široj porodici.

Kaže da je bila među najglasnijim zagovornicima smene Bašara al-Asada, ali nije mogla ni da zamisli da će njegova zamena biti „takav jedan terorista – to je u ogromnoj meri promenilo moj stav… ne mogu da doživim ovu zemlju kao domovinu, makar ne trenutno.“

Pogledajte BBC intervju sa novim sirijskim predsednikom

Novi sirijski predsednik Ahmed al-Šara nekada je bio vođa islamističke grupe Hajat Tahrir al-Šam (HTS).

Grupa je nekada bila poznata kao Al-Nusra Front – u to vreme ogranak Al Kaide u Siriji, ali je Al-Šara prekinuo veze s njom 2016.

U decembru 2024. godine Al-Šara je predvodio zauzimanje sirijske prestonice Damaska i postao novi lider zemlje.

U danima koji su usledili, Izrael je pomerio kopnene snage sa Golanske visoravni na istok u demilitarizovanu tampon zonu u Siriji i dalje od nje.

Zauzeo je nekoliko gradova sa Druzima duž puta koji je vodio do vrha planine Hermon – strateški važnog položaja sa čijeg vrha se vidi Damask.

Izrael želi da uspostavi demilitarizovanu zonu koja u potpunosti obuhvata južne sirijske pokrajine Suveidu, Deru i Kuneitru na istok od Golanske visoravni, čemu se Sirija protivi, zahtevajući od izraelskih snaga da se momentalno povuku na položaje koje su držali pre pada Asadovog režima.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu više puta je obećavao da će braniti sirijsku manjinu Druza i Marijam veruje da će Izrael pružiti zajednici veću zaštitu nego što će sirijska vlada.

Ona kaže da događaji koji su se odigrali u gradu Suveidi u leto 2025, gde su Druzi većinsko stanovništvo – potkrepljuju njen stav.

U julu su dugotrajne napetosti između Druza i beduinskih plemena eksplodirale u smrtonosne sektaške sukobe.

Sirijska vlada je poslala bezbednosne snage, ali su optužene za napad i na borce Druza i na civile, što je navelo izraelsku vojsku da interveniše vazdušnim napadima za koje tvrde da im je cilj bio da zaštiti Druze.

Sve u svemu, u Suveidi je poginulo više od 1.000 ljudi.

Marijam veruje da joj „Sirija više nije domovina“ i da deluje kao da je što ste Druz „dovoljan razlog da vas ubiju“.

Strah od napada džihadističkih ekstremista takođe je jedna od najvećih briga ove zajednice, što je navelo neke mlade Druze da donesu kontroverznu odluku da se prijave u izraelsku vojsku posle dobijanja državljanstva.

Vođa lokalnog saveta Madždal Šamsa Dolan Abu Saleh kaže da je to pitanje kako zaštititi sebe.

Patroliranje Druza na obodima gradova na Golanskoj visoravni, obučenih u uniforme i sa oružjem, postao je uobičajen prizor poslednjih meseci.

Izraelska vojska ne objavljuje broj sirijskih Druza koji služe u njenim redovima, nit broj onih koji su se prijavili.

Uprkos tome, Hajel Abu Džabal veruje da služenje Druza u izraelskoj vojsci „ne koristi ljudima sa Golana i njihovoj borbi“ i da Netanjahu „samo želi da produbi podele među različitim segmentima sirijskog društva“.

On i druge vođe Druza ostaju pri stavu da je „Golan arapski i sirijski“.

BBC je zatražio od sirijske vlade stav o povećanju broja zahteva za izraelsko državljanstvo, o problemima bezbednosti koje pominju stanovnici Golanske visoravni i pitao da li je pokrenula bilo kakvu komunikaciju sa njima.

Do objave teksta nije stigao odgovor.

Više od godinu dana od smrti sina, Lait Abu Saleh nam pokazuje njegovu sobu, u kojoj još uvek visi potpisani fudbalski dres Kristijana Ronalda.

Bio je dobar đak i „živeo je za to da se bavi sportom“, kaže on.

Čeka da vidi da li će njegov zahtev za državljanstvom biti odobren.

Kaže da doživljava to državljanstvo kao „pitanje lične slobode“.

„Mi pripadamo zemlji, a državljanstvo ne menja zemlju“, kaže on.

„Potreban nam je identitet. Živeli smo decenijama ne znajući da li smo Sirijci ili Izraelci, a generacije rođene posle okupacije kažu: ‘Ne mogu da živim ako nisam deo izraelske države.’“

Na rastanku kaže da je „za svaku majku i oca, bilo da su Druzi, hrišćani, muslimani ili šta god“, najvažnije da „odgoje decu da žive, a ne da umru“.

Dodatno izveštavanje: Muhamed Ibrahim

• Ćelije, mine i tajni dosijei: BBC unutar prostorija sirijskih obaveštajnih službi
• Nadam se da će Asad platiti, kaže majka tinejdžera čija smrt je potpirila sirijsku revoluciju 2011.
• Bašar al-Asad: Od oftalmologa u Londonu do autoritarnog predsednika Sirije
• Šta je Golanska visoravan i šta Izrael tamo radi
• Kako se strane zemlje mešaju u Siriji
• Uperili su nam puške u glavu: BBC tim privele izraelske snage u južnoj Siriji