Kamiondžije blokiraju granice na Balkanu: Crnogorski prevoznici odustali, ostali čekaju rešenje
Dok blokade pojedinih teretnih graničnih terminala na Balkanu ulaze u četvrti dan, pojedini prevoznici odustaju od ovog vida protesta.
Crnogorski vozači odlučili su da 29. januara, prekinu blokadu pošto su postigli dogovor sa vladom o zahtevima koji su se odnosili na njihov položaj u Crnoj Gori.
Njihove kolege iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije za sada nastavljaju protest zbog ograničenja dužine boravka u Šengen zoni.
Oni mogu da provedu najviše 90 dana unutar 180 u zemljama Šengena, za šta kažu da im nije dovoljno da bi mogli normalno da rade.
Zbog prekoračenja dužine boravka, prethodnih nedelja pojedinim vozačima bilo je naloženo da napuste zemlje Evropske unije (EU).
Pravilo o dužini boravka važilo je i ranijih godina, ali su vozači nalazili način da ga zaobiđu.
Međutim, to uskoro više neće biti moguće jer se od sredine aprila očekuje potpuno uvođenje novog elektronskog sistema prelaska granica.
Zbog blokada teretnih terminala, svakoga dana nastaje šteta koja se meri u desetinama miliona evra.
Vlada Srbija uključila se u rešavanje problema prevoznika predlažući načine da budu izuzeti od pravila 90/180 dana.
Gde su sve blokade i koja roba može da uđe?
Za sada nije poznato do kada će blokade trajati.
Neki od kamiondžija kažu „do ispunjenja zahteva“.
Prema saopštenju srpske policije od 26. januara, blokirani su granični prelazi ka Hrvatskoj, Mađarskoj Rumuniji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.
„Ovo se može smatrati totalnom blokadom“, rekao je Neđo Mandić, predsednik Udruženja prevoznika Srbije, 26. januara za RTS, prvog dana protesta.
„Mogu da prođu samo lekovi u uvozu, žive životinje, eventualno eksplozivi, oprema za dijalizu i ako neko još argumentovano dokaže da njegova roba treba da prođe, imamo krizni štab koji će o tome odlučiti“, dodao je Mandić.
U Severnoj Makedoniji blokirani su prelazi sa Bugarskom i Grčkom.
Crnogorski prevoznici prethodnih dana su parkirali kamione na proširenjima u blizini graničnih prelaza, tražeći pre svega bolje radne uslove i povrat poreza na dodatu vrednost (PDV), što su u velikoj meri i dobili posle pregovora sa vladom, prenele su crnogorske Vijesti.
„Točak transporta će ponovo da se okreće, a kada se okreće, korist ima privreda i svi građani“, poručio je Vesko Šljivančanin iz Udruženje prevoznika Crne Gore.
- Šta muči kamiondžije na Balkanu: ‘Tretiraju nas kao kriminalce’
- Život u ICE pritvoru: Svedočenje srpskog kamiondžije iz Amerike
- Kako na vozače kamiona sa Balkana utiče nova Trampova vizna politika
Kolika je šteta?
Zbog blokade granica i nemogućnosti da roba izađe iz zemlje, države Balkana imaju direktnu dnevnu štetu od 100 miliona evra, rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS), za Radio-televiziju Srbije.
„Direktna šteta za Srbiju svakog dana je 55 miliona evra“, dodao je.
Uz to, kompanije koje ne uspeju da izvezu robu na vreme, plaćaju penale, koji se kreću od 10.000 do 50.000 evra po danu, rekao je predsednik PKS.
Iz EU kažu da su pravila boravka unutar Šengena „jasna i poznata odranije“, kao i da postoji određena fleksibilnost u njihovoj primeni.
Odluku o tome hoće li se vršiti nasumične granične kontrole ili ne donose države članice na spoljnim granicama, a ne Evropska komisija, rekao je portparol „vlade EU“ Markus Lamert.
Stručnjaci su saglasni da što blokade budu duže trajale, to će posledice po Zapadni Balkan biti sve teže.
„Zbog ove situacije postoji i velika opasnost da se izgubi deo evropskog tržišta.
„Ako se poremete lanci snabdevanja i ako robu nije moguće ni uvesti ni izvesti možda dođe i do kolapsa privrede, zato što fabrike neće imati kako da izvezu“, rekao je Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju PKS, za RTS.
Ipak, očekuje se da Evropska komisija 28. januara objavi radnu verziju nove vizne strategije EU, koja bi trebalo da predvidi sistemsko rešenja za profesionalne vozače iz zemalja van Šengena u vidu specijalnih viza, rekao je Radovanović za Tanjug.
Pogledajte video o o blokadama granica i nezadovoljstvu prevoznika sa Balkana
Šta predlaže Vlada Srbije?
Dok se raspravlja da li su Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana mogle ranije da reaguju i traže rešenja mnogo pre blokada, iz Vlade Srbije je saopšteno da je šefu Delegacije EU u Srbiji Andreasu fon Bekeratu predat ‘non-pejper’ u kojem su navedena konkretna rešenja koja nudi Beograd i koja ne zahtevaju izmenu šengenskog graničnog kodeksa.
„Ovaj problem nije nov, datira još od 2014. godine, ali je sada eskalirao na način da naše profesionalne vozače privode, hapse, i deportuju“, rekla je Aleksandra Sofronijević, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Ona je 27. januara obišla vozače kamiona na graničnom prelazu Batrovci, između Srbije i Hrvatske, i poručila da „cela država stoji uz njene prevoznike“.
Tvrdi da su se vlasti u Srbiji još u junu 2025. obratili šefici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen u vezi sa ovim problemom.
„Prva kratkoročna mera za ublažavanje sadašnje situacije jeste da se promeni metodologija obračuna vremena provedenog u Šengen zoni.
„To znači da se ne računaju dani provedeni u Šengen zoni, već da se računaju minuti, sati, ako treba i sekunde kao i da se ne računa takozvana ‘pasivna vožnja’, a to je čekanje na granicama i spavanje u kamionima“, rekla je ona.
Kaže i da su se privredne komore Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije udružile i zajednički nastupaju pred Briselom.
„Svi imamo jedan cilj, a to je da se našim profesionalnim vozačima koji nisu ni kriminalci, ni turisti, ni migranti omogući da normalno obavljaju njihovu delatnost i na tome ćemo istrajavati“, poručila je.
Pogledajte fotografije sa nekoliko graničnih prelaza na Balkanu
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
