Džesi Džekson i operacija oslobađanja američkih vojnika iz Jugoslavije

Bio je maj 1999. godine, a narednik američke vojske Endru Ramirez bio je već mesec dana u zarobljeništvu u Saveznoj Republici Jugoslaviji (zajednici Srbije i Crne Gore), izdržavajući dane ispitivanja.

Samo nekoliko nedelja ranije, Ramirez i još dva vojnika bili su na rutinskoj patroli blizu makedonsko-jugoslovenske granice tokom rata na Kosovu kada su neočekivano naišli na pripadnike jugoslovenske vojske i predali se posle kratke pucnjave.

Bio sam u zatočeništu i nisam pojma da se iza kulisa sprovode napori kako bi ja i još dvojica američkih zatvorenika bili oslobođeni, rekao je u intervjuu za BBC.

Predvodnik tih napora, mimo želja Bele kuće, bio je sveštenik Džesi Džekson, koji je preminuo 17. februara 2026. u 84. godini.

U vreme kada je Ramirez zarobljen, članice vojno-političke alijanse NATO, predvođene SAD, tek su počele masovno vazdušno bombardovanje SR Jugoslavije, sa ciljem da se vlada tadašnjeg lidera Slobodana Miloševića primora na povlačenje sa Kosova.

Džekson, tada 57-godišnjak, već je imao istoriju onoga što su neki nazivali „privatnom diplomatijom“ usmerenom na pomoć Amerikancima u inostranstvu.

Učestvovao je u pregovorima o oslobađanju pilota američke mornarice 1984. godine koga su sirijske snage zarobile pošto je oboren u Libanu, potom oslobađanje 22 Amerikanca zarobljena na Kubi i oslobađanje američkih državljana koje je držala iračka vlada u pripremi za prvi Zalivski rat.

Ali početkom 1999. godine, administracija tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona bila je protiv ideje o Džeksonovom učešću u pregovorima o oslobađanju zarobljenih vojnika u Jugoslaviji, tiho ga upozorivši da će bombe nastaviti da padaju čak i ako on bude tamo.

U isto vreme, jugoslovenska vlada je pravila teren predstavniku Ilinoisa, a kasnije i guverneru te američke države, Rodu Blagojeviću, tada jedinom Amerikancu srpskog porekla u Kongresu.

„Stejt department mi nije dozvolio da idem. Bio sam samo mlađi kongresmen“, prisetio se Blagojević u intervjuu BBC-ju.

Ali na predlog političkog konsultanta Dejvida Akselroda, kasnije višeg savetnika bivšeg predsednika Baraka Obame, Blagojević se udružio sa Džeksonom.

Blagojević je kontaktirao Džeksona preko njegovog sina Džesija Mlađeg.

„Džekson nije želeo da ide (u Jugoslaviju) osim ako ne dobije garancije da će videti naše vojnike, a ja sam uspeo da to izdejstvujem.

„Upozoreni smo da ne idemo jer je opasno“, prisetio se Blagojević.

Krajem aprila, Džekson je, zajedno sa Blagojevićem i viševerskom delegacijom, odleteo u Beograd, gde se direktno sastao sa Miloševićem u nadi da će izdejstvuje oslobađanje trojice američkih vojnika.

„Morao sam da objasnim Miloševiću kakve su mu opcije i da ga uverim u to“, pričao je Džekson godinama kasnije za Asošiejted pres.

„Jedan od neuspeha rata je neuspeh diplomatije, komunikacije i poverenja“, dodao je.

Ramirez i druga dva vojnika, narednik Kristofer Stoun i specijalista Stiven Gonzales, nisu znali da neko pokušava da pregovara o njihovom oslobađanju.

„Bez ikakvog objašnjenja [Jugosloveni] su došli i odveli nas. Izveli su nas, sa lisicama na rukama i svim ostalim, u sobu.

„Video sam kamere CNN-a i nekih drugih novinskih agencija“, rekao je Ramirez.

„I tamo je bio sveštenik Džesi Džekson“, dodao je.

„Nismo imali nikakva saznanja, niti pojma šta se dešava.

„Kasnije sam mu se našalio da sam tada pomislio: ‘Pa, ovo nije normalno, čak su i sveštenika Džeksona zarobili!“.

• Ko je Rod Blagojević, pomilovani bivši američki guverner osuđen za korupciju
• Srbija, Amerika i 140 godina diplomatskih odnosa: „Kao i svaka veza koja traje toliko dugo, bilo je uspona i padova“
• Iza kulisa najveće razmene zatvorenika posle doba Hladnog rata

Iza kulisa, pregovori su bili napeti.

„Bila su to frenetična tri ili četiri dana“, kaže Blagojević.

„Milošević je prvobitno ponudio da oslobodi jednog ili dvojnicu vojnika.

„Džekson je bio nepokolebljiv. Rekao je da nećemo povesti samo jednog ili dvojicu, već sve ili nijednog.“

„Džesi Džekson je bio centralna figura“, dodao je bivši guverner Ilinoisa.

„Ja sam bio samo čovek koji je nosio kofere“, kaže Blagojević koji je povodom smrti Džeksona na mreži Iksu objavio fotografiju sa tih pregovora u Beogradu.

Na slici su Milošević, on, Džekson i još nekolicina ljudi kako stoje u krugu i drže se za ruke, kao neka vrsta kolektivne molitve.

• Američki državni sekretari i Balkan: Preko okeana, ali stalno pred očima
• „Moć je afrodizijak“: Ko je bio Henri Kisindžer
• Kad su pisci bili diplomate: Miloš Crnjanski između dva svetska rata

Jugoslovenske vlasti su popustile.

Vojnici su oslobođeni 1. maja i prešli su u susednu Hrvatsku sa Džeksonom i njegovom delegacijom 2. maja pre nego što su avionom prebačeni u američku bazu u Nemačkoj.

„[Džekson] je bio veoma samouveren“, seća se Ramirez njihovih prvih susreta.

„Rekao je da neće otići bez nas i da naše porodice u Sjedinjenim Državama navijaju za nas.

„Želeo je da nas uveri da budemo sigurni da ide kući sa nama.“

Oko godinu dana po oslobađanju, Ramirez je napustio vojsku i vratio se u rodnu Kaliforniju.

Ostao je u kontaktu sa Džeksonom, a jednom je otišao u Čikagu da ga upozna sa novorođenim sinom.

Povremeno ga je viđao na događajima širom Amerike.

Kada je čuo da je Džekson preminuo, kaže da mu se „srce slomilo“

„Učinio je nešto za nas, a nije morao to da uradi“, kaže Ramirez.

„Zaista verujem da je to uradio jer je video nekoga kome je bila potrebna pomoć i smatrao je da može da interveniše.

„Učinio je to za nas i za naše porodice. Zauvek smo mu zahvalni.“

• NATO bombardovanje Jugoslavije 1999: Koliko je poštovano međunarodno humanitarno pravo
• Vila u Užičkoj 15 u Beogradu: Tito, Milošević i NATO bombe
• Kako je pad „nevidljivog“ F-117A izgledao sa zemlje, a kako iz kabine aviona
• Prigušena svetla, zvuci aviona i plač beba: Porođaji tokom NATO bombardovanja
• NATO bombardovanje voza u Grdelici 1999: „I kuknjava, i vika, i plač, a voda nosi”