Stavovi Nišlija: Ne znaju koliko poreza plaćaju, ali većina veruje da se njihov novac troši bez kontrole

Građani Niša uglavnom nemaju jasnu predstavu o tome koliko kroz poreze izdvajaju državi niti kako funkcioniše raspodela javnog novca, dok istovremeno velika većina smatra da jug Srbije iz republičkog budžeta dobija manje nego što u njega uplaćuje, pokazuje istraživanje agencije Plum mark sprovedeno među stanovnicima. Rezultati ukazuju na istovremeno nepoznavanje poreskog sistema i snažno nepoverenje u način upravljanja javnim finansijama.

Istraživanje na uzorku od 518 ispitanika koje je radio Plummark i njihov direktor i istraživač Nikola Jovanović, što bi trebalo da reprezentuje uzorak populaciju koja broji više od 150.000 građana Niša, pokazuje da građani često precenjuju poreska opterećenja, ali i da ne razlikuju nadležnosti države i lokalne samouprave.

 Samo 41% ispitanika zna da je PDV na osnovne životne namirnice 10%, dok većina veruje da država kroz poreze uzima znatno veći deo ličnih prihoda nego što je to slučaj.

Iz Plum Mark agencije za istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja ocenjuju da problem nije samo u nedostatku informacija, već u posledicama koje takvo nerazumevanje proizvodi u političkom i društvenom životu.

Rezultati ovog istraživanja nedvosmisleno ukazuju da značajan deo građana ne poznaje visinu poreza koje svakodnevno plaća, niti tačno razume koje nivoe vlasti ti porezi finansiraju. To se posebno vidi kod odgovora na pitanja o stopama PDV-a za osnovne proizvode, ali i kod niskog procenta tačnih odgovora o visini poreza u ceni goriva. Iako građani formalno ocenjuju da imaju određeno znanje o budžetima, podaci pokazuju da je to znanje fragmentarno i često pogrešno – navode.

Tek oko trećine ispitanika zna da se PDV i akcize slivaju isključivo u republički budžet, dok značajan deo građana veruje da deo tog novca direktno pripada gradu.

Autori istraživanja kao ključni razlog slabog razumevanja poreskog sistema navode nedostatak sistemske edukacije o javnim finansijama.

Temama poput poreza, budžeta i načina finansiranja države građani se tokom školovanja retko i površno susreću, dok nakon obrazovanja gotovo da ne postoji kontinuisana građanska edukacija koja bi objasnila kako funkcioniše sistem u koji kroz rad i potrošnju svakodnevno uplaćuju novac.

Istovremeno, u javnom prostoru porezi se retko predstavljaju kao zajednički resurs građana, već se javne investicije često politički prikazuju kao rezultat odluka ili „davanja“ vlasti.

Takav narativ, upozoravaju iz Plum Mark agencije, doprinosi slabljenju svesti da građani finansiraju javni sektor, produbljuje nepoverenje i smanjuje spremnost ljudi da učestvuju u javnim raspravama i kontroli trošenja novca.

Kada građani nemaju priliku da nauče kako funkcionišu porezi i budžet, oni gube osećaj da su vlasnici javnog novca. U takvom okruženju javne investicije se lakše predstavljaju kao politički poklon, a ne kao rezultat sredstava koja građani sami izdvajaju. Neinformisanost tako postaje prostor za manipulaciju, dok se istovremeno produbljuje nepoverenje jer ljudi imaju utisak da se novac troši netransparentno, iako često ne razumeju same mehanizme odlučivanja – navodi se u izveštaju.

Gotovo 90% ispitanika smatra i da jug Srbije iz državne kase dobija manje nego što u nju doprinosi, što, prema autorima istraživanja, govori o snažno ukorenjenom osećaju regionalne neravnopravnosti.

Niska ocena za transparentnost trošenja novca

Kada je reč o načinu na koji se javni novac troši, rezultati pokazuju izraženo nepoverenje građana. Oko 70% ispitanika smatra da se budžetska sredstva troše netransparentno, dok transparentnost rada institucija dobija prosečnu ocenu nižu od dva.

Percepcija netransparentnosti ne proizlazi samo iz pojedinačnih slučajeva, već iz dugotrajnog osećaja isključenosti građana iz procesa odlučivanja. Ljudi ne vide jasnu vezu između novca koji izdvajaju i konkretnih odluka o njegovom trošenju, što kako se navodi se u analizi rezultata, dodatno produbljuje nepoverenje prema institucijama.

Ipak, građani očito percepciju značaja izvora formiraju ne na osnovu realnih učešća u budžetu, već verovatno prema tome koliko se o nekim nametima govori u javnosti ili koliko ih lično osećaju. Ograničeno znanje građana o tome koji prihodi finansiraju lokalni budžet može imati implikacije na očekivanja i stavove – npr. ako se veruje da PDV u značajnoj meri puni gradski budžet, građani mogu nepravedno smatrati gradsku vlast odgovornom za upravljanje novcem koji ona zapravo ne dobija direktno. Ovo ukazuje na potrebu za boljim informisanjem javnosti o fiskalnoj decentralizaciji i nadležnostima različitih nivoa vlasti – navode istraživači.

Istraživanje pokazuje i da 82% građana veruje da korupcija u velikoj meri utiče na raspodelu javnih sredstava, što dodatno utiče na pad poverenja u institucije i smanjuje spremnosti građana da učestvuju u javnim procesima.

Autori zaključuju da kombinacija neinformisanosti o poreskom sistemu i percepcije netransparentnog trošenja novca stvara začarani krug — građani imaju osećaj visokih davanja, ali bez jasnog uvida u tokove novca, pa poverenje u institucije nastavlja da opada.