„Protiv zid“ – Vlasina se ne vidi od novog bedema, građani traže obustavu radova, a iz „Srbijavoda“ kažu to je stručna procena

Stari bedem na reci Vlasini u centru Vlasotinca koji je bio kombinacija zelenila i kamena razrušen je i gradi se novi koji je u nekim delovima visoki betonski zid. Građani ističu da je sada zaklonjen pogled na reku, da je uništen krajolik i pitaju od kojih to poplava štiti zid kada je vodostaj Vlasine sve manji. Potpisuju peticiju i traže obustavu radova i izmenu projekta, a ukazuju i na netransparentnost celog procesa. Iz „Srbijavoda“ tvrde da je sve urađeno po zakonu, da se zid radi kako bi se stanovništvo zaštitilo od poplava, kao i da su „visina i dimenzije zaštitnih objekata definisane na osnovu detaljnih hidroloških i hidrauličkih proračuna“.

„Protiv zid“, „Spasimo grad“ i „Nećemo beton“ – natpisi su okačeni na kućama koje se nalaze na priobalju Vlasine, a koje su sada „opkoljene“ novim bedemom, pa umesto pogleda na reku imaju pogled na beton.

Vlasnici ovih parcela, kako kažu, bili su iznenađeni kada su krajem decembra videli da se stari bedem sklanja i gradi novi i to prilično visok. Sve ovo neprijatno je iznenadilo zapravo mnoge Vlasotinčane.

Iracionalno je da umesto dosadašnjeg zelenog, kamenom i zemljom dobro utvrđenog gornjeg bedema koji je duže od 30 godina više nego uspešno štitio potez i leve i desne obale Vlasine od izlivanja, dobijamo nakazni betonski potporni zid – ističe Petar Ilić iz grupe „Bitka za Vlasinu“.

Napominje da je reč o „devastaciji obale i građevinskom dilentatizmu“, kao i da je ceo proces bio netransparentan. Ističe da prvo nije bilo ni građevinske table, kao ni da na njoj nema broja građevinske dozvole, kao i da su opštinske vlasti bile u obavezi da obaveste građane o tako važnom projektu i objasne zbog čega se to radi.

O svrsishodnosti ovako ekstremnih i predimenzioniranih radova na izgradnji „odbrambenog zida od velikih voda“ dovoljno je reći da pored apsolutnog građevinskog diletantizma i estetskog grozomorstva, betonsko-kamena rugoba koja nam se svakog dana sve više nameće jedino kao brana do doskora najlepšeg priobalja u varoši, definitivno neće imati bilo kakav „odbrambeni“ udeo: jer reke Vlasine, jednostavno, svake godine ima sve manje i manje – napominje Petar Ilić.

Kaže i da je „Bitka za Vlasinu“ rešena da stopira projekat i da se sve vrati na prvobitno stanje.

Građani ističu da je ovo promenilo sliku Vlasotinca, ali na gore.

Zidovi sada zaklanjaju pogled na reku koja izgleda kao da je opkoljuju po kazni. Nikad nije bio manji vodostaj Vlasine, od poplave nema ni naznaka, a diže se bedem koji nema apsolutno nikakvu svrhu. Na tom mestu Vlasina nikada nije bila pretnja, tako da je nelogično ulagati toliki novac na nešto što nije neophodno. Ima toliko problema u Vlasotincu koji stoje i ne rešavaju se, a ovde se radi nešto za čim apsolutno nije bilo potrebe. Vlasina je na istorijskom minimumu, a mi gradimo bedem protiv poplava – kaže žiteljka Nina Dragićević.

Vlasnici parcela koje su tik uz obalu traže hitno obustavljanje radova.

Mi kao grupa vlasnika parcela koje se graniče sa obalom Vlasine podneli smo peticiju i zahtev Opštini da revidira način na koji se ovo izvodi i način na koji je ovo doneto. Naš stav je da je ovo uređenje korita Vlasine ugrožava ne samo vlasnike naših kuća i parcela, već i širi gradski i državni interes – kaže Vladimir Došenović.

Oformila se i neformalna grupa sa parolom „Vlasotinčani, spasimo grad protiv uništavanja obala reke“, a napravljen je i kratki dokumentarni film Betonska priroda – Vlasina iza zidina.

Oglasili su se i iz Pokreta „Kreni-Promeni“ iz kojeg ističu da se radovi na rekonstrukciji korita reke Vlasine i izgradnji obaloutvrde na desnoj obali odvijaju se uprkos izostanku ključne dokumentacije o proceni uticaja na životnu sredinu.

Iako investitori poseduju građevinske dozvole, obavezna javna rasprava i javna prezentacija projekta — kako je predviđeno zakonom — nisu održane. Na zvaničnom sajtu Opštine Vlasotince svi projekti se objavljuju javno, međutim, za projekat ove vrednosti i obima nema nijedne dostupne informacije – ističu iz pokreta.

Opština Vlasotince: Sve radi „Srbijavode“

Na pitanja upućena o ovom projektu iz Opštine Vlasotince kratko odgovaraju i „prebacuju loptu“ , kažu projekat radi JVP „Srbijavode“.

Ne odgovaraju zašto nije bilo javne rasprave, kao i gde je Studija procene uticaja na zaštitu životne sredine. Naime, poziv na javnu raspravu je objavljen 25. marta 2025. godine, ali bez dokumenta studije o kojoj se treba raspravljati.

Iz „Srbijavoda“ navode da je Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu pod nazivom „Zaštita šireg područja Vlasotinca od velikih voda Vlasine i Puškinske doline“ izradio Fakultet za primenjenu ekologiju FUTURA u februaru 2025. godine.

Postupak javnog uvida, javne prezentacije i javne rasprave sproveden je u skladu sa zakonom. Zainteresovana javnost je blagovremeno obaveštena pisanim putem, objavljivanjem javnog oglasa na zvaničnoj internet stranici Opština Vlasotince, kao i isticanjem obaveštenja na oglasnoj tabli opštine (25.03.2025. godine), o čemu postoji uredna dokumentacija. Javna rasprava je održana 24. aprila 2025. godine. Prema zapisniku, tokom javne rasprave nije bilo primedbi, sugestija niti mišljenja zainteresovanih građana – kažu iz „Srbijavoda“.

Kažu da je vrednost izvođenja radova 78.956.780,25 dinara (bez PDV-a), da je projektnu dokumentaciju izradio Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ i da radove izvodi HSV d.o.o. Vlasotince.

„Srbijavode“: Zid mora da ima veću visinu zbog niže obale

Na pitanje zašto je zaštitni zid te visine, iz „Srbijavoda“ za Južne vesti kažu da su visina i dimenzije zaštitnih objekata definisane na osnovu detaljnih hidroloških i hidrauličkih proračuna, koji uzimaju u obzir projektovane maksimalne proticaje i nivo zaštite koji je potrebno obezbediti.

Tačnije, za reku Vlasinu je definisan merodavni proticaj stogodišnje vode koji inznosi Q1%=700 m3/s, te su proračuni i dinmenzionisanje objekta urađeni za taj proticaj. Prema tehničkom rešenju, samo na levoj obali gde je planiran zid na deonici od stepeništa ispod kafea „Mlin“ pa nizvodno do mosta (kafe „River“) u dužini od 120m, korito reke neće biti vidljivo, jer zid mora da ima veću visinu zbog niže obale i nedovoljno prostora za podizanje nasipa adekvatne visine i tom delu – objašnjavaju iz ovog preduzeća.

Kažu i da je bilo neodhodno da se stari bedem ukloni, jer nije bio dovoljno siguran.

Prema stručnoj proceni, postojeći zaštitni objekti nisu obezbeđivali dovoljan stepen sigurnosti u odnosu na projektovane ekstremne vodostaje. Postojeći nasipi, ne obezbeđuju potrebnu zaštitu za merodavnu vodu, pri većim protocima (Q=480 m3/s) dolazi do izlivanja vode iz korita i plavljenja stambenog područja na levoj i desnoj obali. S tim u vezi, rekonstrukcija sistema odbrane od poplava, uključujući uklanjanje pojedinih postojećih konstrukcija gde je to bilo tehnički neophodno, predstavlja deo rešenja predviđenog odobrenom projektnom dokumentacijom, sa ciljem izgradnje funkcionalnijeg i bezbednijeg sistema zaštite – kažu iz „Srbijavode“.

Napomunju da je osnovni razlog za realizaciju ovog projekta unapređenje sistema zaštite od poplava i obezbeđivanje dugoročne sigurnosti šireg područja Vlasotinca od velikih voda reke Vlasine i pritoke Puškinske doline.

Analize hidroloških trendova ukazuju na porast ekstremnih vremenskih i hidroloških pojava, uključujući intenzivne padavine i povećanje maksimalnih proticaja. Upravo zbog toga bilo je neophodno unaprediti postojeći stepen zaštite i prilagoditi infrastrukturu novim klimatskim i hidrološkim uslovima, kako bi se obezbedila sigurnost građana, zaštita imovine i stabilnost lokalne infrastrukture – obrazlažu iz „Srbijavoda“.

Kažu da su, prema njihovim podacima, poslednje značajne poplave u Vlasotincu bile u novembru 2007. i novembru 2010. godine, usled nedovoljno izgrađenih i tehnički neadekvatnih zaštitnih nasipa u zoni Puškinske doline.

Sa druge strane, iz Opštine Vlasotince kažu da se poslednji put Vlasina izlivala 2021. godine, kada je stradao i vodozahvat.