[Urednički komentar]: 5 utisaka o niškom protestu – “nije gotovo, počinje tek”

Godinu dana od najvećeg protesta u istoriji Niša (1. mart 2025) održan je najveći protest od tog protesta. Osim utiska da smo svi brzo ostarili godinu dana, dajem javnosti na uvid pet svojih sublimiranih utisaka koji oslikavaju “Državu, to smo mi”, to jest skup od nedelje.

Utisak 1: Brojnost

Generalni utisak je da se nije očekivalo toliko ljudi i to je rečenica koju sam najviše puta čuo. Godina pojačane represije, ultimativne propagande i radikalne polarizacije dala je rezultate i zamutila poimanje stvarnosti – hiljadu puta šablonski ponovljena konstrukcija da su protesti propali i završeni – završena je prekjuče. Nisu. Protesti su se konsolidovali više nego režim. 

Objektivno, ovaj protest se može brojnošću uporediti sa dva pred “onaj istorijski 1. mart” – to su protesti 26. januara sa 15.000 ljudi i 2. februara kada je bilo 12.000. Godinu dana kasnije sličan broj je na ulici, očekivano nešto manji jer postoji zamor materijala i čekanje raspleta.

Ipak, broj ljudi koji je svojom voljom i bez koristi izašao na ulice u nedelju jeste impozantan. Podcrtavam, svojom voljom i bez koristi. 

Uzgred, hvala na pitanju, uvažavam i iskreno i drugačije mišljenje i slobodu njegovog izražavanja, ali “slabije” kada iza toga stoji dnevnica, funkcija, male ili velike pare, ili mala ili velika gorda volja za moć.

Utisak 2: Pluralizam zastava

Režim i deo opozicije duže vreme pokušava da razbije na početku uspostavljenu ideološko-simboličku raznolikost protesta i učesnika. Ta raznolikost je jedan veliki i presudni kvalitet najuspešnijih protesta u ovih 14 godina naprednjačkog režima. I ta raznolikost je najveća, a možda i jedina, šansa za obaranje režima koji ne bira ljude, sredstva i simbole da opstane. Zato u svojim redovima imaju sve fele.

Niški protest pokazao je da ih nije dotakla ni propaganda tabloida ni propaganda sumnjivih opozicionih naloga na X-u koji u stvari rade na razbijanju studentskog pokreta (jedni za potrebe Vučića, drugi za svoje partikularne interese).

Na niškom protestu, uz dominantne državne trobojke sa grbom, bilo je i zastava – Ferarija, Isusa (i to ona sada već čuvena na protesta – nerukotvoreni obraz Hristov koji neki pogrdno nazivaju “loknast”). Bilo je i zastava Tri pesnice, vizantijskih motiva, nemanjićkih grbova, Patrijarha Pavla, sretenjske iz 1804. i one iz 1835, zastave fakulteta, zastava Zemuna.

I nisu smetale jedna drugoj. Jer većina razume da ovo nije borba za ideološki partikularizam već za javni i patriotski interes opstanka države. Pa posle se ideološki prebrojte ko je liberal, ko socijalista, ko konzervativac.

Utisak 3: Bina

Pre godinu dana pročitan je Studentski edikt. Jedina kritika tom dokumentu bila je da je skup opštih mesta i nedovoljno originalan. Ali, taj dokument i svaki dokument koji pokušava da fundamentalno obnovi razoreno društvo i njegove institucije jeste dosadnjikav. Kao i ova prethodna rečenica koja na to podseća.

Ipak, suština jeste u uspostavljanju reda i pravde u Srbiji.

Ovogodišnja bina išla je na sigurno – retorički fokus na borbu protiv kriminala, korupcije, autoritarnog režima i nepravednosti sistema, uz simboličko iskazivanje ljubavi prema Srbiji, argumentu zauvek istrgnutom iz naprednog kvazi-patriotizma performativnog tipa koji jedno priča, drugo radi (vidi pod: Kosovo, Generalštab, odnos sa stranim liderima i strancima po belom svetu – Erdogan, Makron, šeici, hoklica i penkalo u Beloj kući, nekad Klintonovo tapšanje po ramenu).

Utisak 4: Skulptura

Dolazimo do najfamoznijeg detalja protesta – skulpture razapetog Vučića. 

Da, ja smatram da to jeste bilo neukusno.

I da jeste nepotreban penal režimu i naprednjačkoj propagandi. 

Neoriginalni egzibicionizam kome tu nije mesto. Autor neka organizuje svoju izložbu, a ne da ovo iznosi na studentski protest i tako indirektno pripisuje to studentima.

Ne slažem se sa naprednjačkim pozivom da autor krivično odgovara – ne, nije reč ni o kakvoj pretnji predsedniku, već o neuspešnoj umetničkoj kritici novodobijenog Vučićevog ordena i idolopoklonstva njemu.

A kada je reč o pitanjima blasfemije i umetničke slobode – mislim da bi iskreni vernik samo trebalo da prođe pored ovoga kao što se prolazi pored nečeg neukusnog i pomoliti se za zdravlje autora, a da će onaj koji ceni i poznaje istoriju umetnosti samo zaključiti – ovo nije lepo, ovo nije uspelo delo.

Da ne ulazimo u detalje i objašnjenja da je ovim efekat suprotan onim što se htelo postići, da lisice i onaj venac nisu prigodne, da je uspelost stilske figure na minimumu, da je krst simbol nevinog stradanja, da ako je Vučić trebalo biti razbojnik, prva asocijacija za razbojnika na krstu je pokajanje, tema je jednostavno promašena.

A tek taktički je skroz pogrešno i na pogrešnom mestu. Studenti bi trebalo da se i zvanično ograde iako je jasno da ovo nema veze s njima. Bar za opomenu drugim “solerima” u budućnosti. 

Treba, međutim, jasno i reći da autor po Ustavu ima pravo na ovakvu skulpturu i da nije prekršio nijedan zakon. 

Utisak 5: Iščekujući izbore

Onog 1. marta 2025. sa terase “Ambasadora” u jednom uživo uključenju ponovio sam svoju prognozu – sve će se ovo razrešiti na predsedničkim izborima 2027. Tvrdio sam da je to prva šansa za obaranje režima. Ljuti, nestrpljivi komentatori nisu imali lepe reči za takvu prognozu jer se činila predalekom. I dalje se nadam da nisam bio u pravu jer su Srbiji potrebni pošteni parlamentarni izbori što pre, za razrešenje ove velike krize koja je ušla u svaku poru društva, a i u umove i srca ljudi.

Režim se odlučio za igru čekanja i igru iznurivanja. Za represiju i lojalizaciju institucija. Za gušenje kritičkih i osnivanje svojih medija. Ali, da imaju većinu izbori bi davno bili raspisani.

Studentski pokret prošao je strahovitu godinu represije, ali je i dalje jedina šansa da se režim pobedi na izborima. 

Ko to ne vidi ili je politički nepismen ili je posednut sujetom ili mu odgovara uloga koju ima u ovakvom sistemu.

Do izbora, pored režimske artiljerije na ulicama i kanonade s opskurnih TV kanala informerovskog levijatana, studenti treba da izdrže i napade opozicionih botova na društvenim mrežama i soljenje pameti dela beogradsko-krugodvojkaške klike koja ne razume celinu i punoću Srbije i odgovornost sazrelog i jedinstvenog istorijskog momentuma.

Nek im je Bog u pomoć.

I nek se sve završi po pravdi.