Hamnei poručio da će ‘Ormuski moreuz ostati zatvoren’, brodovi u plamenu na Bliskom istoku

NAJVAŽNIJE:

• 28. februar – Početak američko-izraelskih napada na Iran. U prvom napadu, ubijen je dosadašnji vrhovni verski vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei. Iran od tada uzvraća, gađajući Izrael, ali i susedne zemlje: Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein, Katar, Saudijsku Arabiju, Irak i Oman. Na meti iranskih raketa i dronova su najviše američke vojne baze u regionu, kao i rafinerije i postrojenja za desalinizaciju vode.
• 28. februar – Pogođena je škola u Iranu, kada je ubijeno 168 ljudi, uglavnom dece. BBC tim za utvrđivanje činjenica zaključio je da je Amerika kriva za napad, jer je škola pogođena raketom ‘tomahavk’ koju ne poseduju ni Izrael ni Iran. Više o tome pročitajte OVDE.
• Početak marta – Izrael je pokrenuo napade i na Liban, tvrdeći da gađa položaje vojno-političke grupe Hezbolah.
• 7. i 8. mart – Izraelske snage pogodile su veliku rafineriju u Teheranu, izazvavši veliko zagađenje vazduha i pojavu crne kiše. Više o tome pročitajte OVDE.
• 8. mart – Modžtaba Hamnei, sin Alija Hamneija, imenovan je za novog vrhovnog vođu Irana. Ko je Modžtaba Hamnei pročitajte u posebnom tekstu.
• 9. mart – Prvi put od početka rusko-ukrajinskog rata 2022. godine, cena nafte po barelu premašila je 100 dolara na svetskom tržištu, a u jednom trenutku bila je 120 dolara.
• 10. mart – Posle oštre pretnje američkog predsednika Donalda Trampa Iranu da ne remeti plovidbu Ormuskim moreuzom, cena nafte je pala ispod 100 dolara.
• 10. i 11. mart – Iran je planirao da minira Ormuski moreuz, uski prolaz značajan za prevoz nafte pomorskim putem, ali je američka vojna komanda iznela tvrdnju da je potopila 16 iranskih brodova koji su imali zadatak da postave mine.
• 11. mart – Iranski zvaničnici potvrdili su da je i Modžtaba Hamnei ranjen, ali lakše, i da je na „sigurnoj lokaciji“.
• 11. i 12. mart – U Ormuskom moreuzu, prolazu širokom tek 34 kilometara, kao i drugim pomorskim putevima u regionu besne sukobi – najmanje 13 trgovačkih brodova je pogođeno od 28. februara.
• 11. mart – Međunarodna agencija za energetiku pustila je „najveće količine nafte u istoriji“ – 400 miliona barela – u nameri da ‘smiri’ tržište.
• 11. mart – Španija je objavila da povlači ambasadora iz Izraela, samo nekoliko dana posle odbijanja podrške te zemlje američko-izraelskoj vojnoj akciji protiv Irana.
• 11. mart – Iran neće igrati na predstojećem Svetskom fudbalskom prvenstvu, čiji je jedan od domaćina Amerika, saopštile su vlasti u Teheranu.
• Od početka američko-izraelskih vazdušnih napada na Iran poginulo je više od 1.300 ljudi, prema iranskim izvorima.
• U Libanu je broj poginulih porastao na više od 680. Tačan broj žrtava u Izraelu za sada nije poznat.
• Američki vojni zvaničnici rekli su Kongresu da je prva nedelja rata sa Iranom koštala SAD oko 11,3 milijardi dolara (oko 9, 8 milijardi evra)

Tanker u plamenu posle udara u Zalivu

Iran treba da nastavi da koristi „blokiranje Ormuskog moreuza“, rekao je novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei u prvom obraćanju od kad je imenovan na mesto oca, kojeg su ubile američko-izraelske snage u prvim danima rata sa Iranom.

U pisanoj izjavi koju je pročitao novinar na državnoj televiziji, Hamnei je poručio da Teheran vodi politiku „prijateljstva“ sa susednim zemljama, ali im je savetovao da zatvore američke baze, koje će, kako kaže, Iran nastaviti da cilja.

Hamnei je poručio da Iran neće oklevati da „osveti krv ubijenih Iranaca“, posebno u slučaju Minaba, gde je u američkom napadu u blizini škole poginulo 168 ljudi, među njima oko 110 dece.

Na glavnim pomorskim putevima na Bliskom istoku sve je više trgovačkih brodova u plamenu, dok cena nafte skače.

Ukupno 13 brodova je napadnuto u i oko Persijskog zaliva, Ormuskog moreuza i Omanskog zaliva između 28. februara i 11. marta, izvestila je Ujedinjena pomorska trgovinska služba (UKMTO).

Iran je najavio da će zatvoriti Ormuski moreuz, jednu od najznačajnijih pomorskih ruta za prevoz nafte, da bi američki predsednik Donald Tramo poručio vlastima u Teheranu da to ne čine, inače će se suočiti sa „vatrom i ognjem“.

Kroz ovaj moreuz, širok oko 34 kilometra, prolazi gotovo petina svetske ponude nafte, što ga čini ključnim i visokorizičnim uskim grlom za globalna tržišta.

Dan posle Trampove pretnje, američka vojna komanda iznela je tvrdnju da je potopljeno 16 iranskih brodova koji su imali zadatatak da miniraju Ormuski moreuz.

Iako je Međunarodna agencija za energetiku 11. marta pustila iz rezervi rekordne količine nafte u istoriji – 400 miliona barela – dan kasnije je na svetskim tržištima ponovo zabeležen rast cene ovog energenta.

U četvrtak, 12. marta cena nafte dostigla je 100 dolara.

Teheran „neće dozvoliti da litar nafte“ prođe kroz Ormuski moreuz do SAD, Izraela i njihovih partnera, rekao je portparol teheranskog štaba vojne komande Ebrahim Zolfakari.

„Spremite se da barel nafte bude na 200 dolara jer cena nafte zavisi od regionalne bezbednosti koju ste destabilizovali“, dodao je.

Tramp ima drugačiju poruku: „Cena nafte će pasti više nego što bilo ko može da pretpostavi“.

Dok traju sukobi u Ormuskom moreuzu, Persijskom i Omanskom zalivu, Izrael je nastavio da gađa Iran, ali i Liban, a Iran i njegov libanski saveznik Hezbolah šalju rakete i dronove na zemlje u regionu.

Izrael je objavio u četvrtak da je napao „kompleks za razvoj nuklearnog oružja“ tokom napada „proteklih dana u Teheranu“.

„Režim je koristio kompleks ‘Talegan’ za unapređenje kritičnih kapaciteta za razvoj nuklearnog oružja“, tvrdi IDF.

Iran je od početka demantovao da razvija nuklearno oružje.

‘Američki obaveštajci ne vide znake sloma režima u Iranu’: Rojters

Posle skoro dve nedelje inzentivnog američko-izraelskog bombardovanja, američke obaveštajne službe veruju da je iransko rukovodstvo uglavnom ostalo netaknuto i da nije u neposrednoj opasnosti od sloma, izveštava Rojters, pozivajući se na neimenovane izvore.

Prema izvorima britanske agencije, u mnogim obaveštajnim izveštajima navedena je „temeljna analiza koja ukazuje da režim nije u opasnosti od kolapsa“.

„[Režim] održava kontrolu nad iranskim stanovništvom“, izjavio je jedan izvor.

Usred rastućeg političkog pritiska zbog rasta cena nafte, američki predsednik Donald Tramp je ove nedelje rekao da će „vrlo brzo“ okončati najveću američku vojnu operaciju od 2003. godine.

Međutim, pronalaženje prihvatljivog kraja rata mogao bi da bude težak izazov ako iranski radikalni lideri ostanu čvrsto ukorenjeni na vlasti, komentariše Rojters.

• Iran ne može vojno da pobedi Ameriku, ali evo kako njegove vođe planiraju da opstanu
• ‘Odsečete jednu glavu, izraste nova’: Kako su vladari Irana stvorili sistem koji ih održava na vlasti
• Tramp poziva na ustanak u Iranu, zanemarujući lekciju iz Iraka 1991: BBC urednik

‘Modžtaba Hamnei je ranjen’: zvaničnik

Novi vrhovni vođa Irana Modžtaba Hamnei lakše je ranjen, rekao je iranski zvaničnik Rojtersu 11. marta.

Zvaničnik nije dao detalje o tome kada je ranjen niti zašto nije dao nikakvu javnu izjavu javnosti otkako je 8. marta imenovan za novog vođu.

Prethodno je sin iranskog predsednika Masuda Pezeškijana rekao da je Hamnei „živ“ da je „na bezbednom“.

Jusef Pezeškijan je na kanalu aplikacije Telegram napisao da je „čuo izveštaje“ da je vrhovni vođa ranjen.

„Pitao sam nekoliko prijatelja koji imaju relevantne kontakte i oni su mi rekli: ‘Milošću Božjom, on je bezbedan, živ je’“, objavio je Pezeškijan.

Državna televizija je 56-godišnjeg Hamneija nazvala „ranjenim veteranom ramazanskog rata“, ali nije konkretno navela kakve je povrede zadobio, preneo je Gardijan.

Pozivajući se na neimenovane iranske i izraelske zvaničnike, Njujork tajms je objavio da je Modžtaba Hamnei ranjen prvog dana izraelsko-američkih napada na Teheran 28. februara.

U tom napadu je ubijen njegov otac, dosadašnji vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei.

Modžtaba Hamnei je svestan i nalazi se na dobro zaštićenoj lokaciji sa ograničenom komunikacijom, rekli su za Njujork tajms trojica iranskih zvaničnika.

Dva izraelska vojna zvaničnika rekla su da su dobila informacije o ranjavanju Modžtabe Hamneija i pre njegovog imenovanja za novog iranskog lidera.

Jedna od naznaka o Hamneijevom stanju su pominjanja na državnoj televiziji i državnoj novinskoj agenciji IRNA, koji ga nazivaju „ranjenim ratnim veteranom“, dodaje američki medij.

Međutim, okolnosti povreda i njihova težina ostaju nejasne.

Pogledajte video o Modžtabi Hamneiju

‘Iran trpi teške gubitke’, tvrde Amerikanci

Američki državni sekretar za odbranu Pit Hegset izjavio je 10. marta da snage SAD i Izraela nastavljaju „veoma efikasne“ napade na Iran zbog čega Teheran koristi sve manje raketa i dronova.

„Iran je usamljen i suočava se sa teškim gubicima“, tvrdi Hegset.

Iz Irana uzvraćaju da se ne plaše „bezvrednih pretnji“, a Trampu poručuju: „Budite oprezni, da ne budete eliminisani“.

Od početka rata 28. februara, poginulo je više od 1.300 ljudi u Iranu, među kojima i 206 dece i žena, tvrde u Teheranu.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je cilj američko-izraelskih vazdušnih napada „oslobađanje iranskog naroda tiranije trenutnog režima“, ali da je „na kraju krajeva, to na Irancima“.

„Nema sumnje da dosadašnjim akcijama lomimo kosti, a i dalje smo aktivni“, objavio je na društvenoj mreži Iksu.

Međutim, Abas Aragči, iranski ministar spoljnih poslova, negira da su izraelsko-američke snage ostvarile bilo kakve ciljeve.

„Ne mislim da imaju neki realan cilj u svojoj glavi“, rekao je u intervjuu PBS-u.

• ‘Noć se pretvorila u dan’: Iranci za BBC o napadima na naftna skladišta
• Vazdušni udari izazivaju crnu kišu i do sada ‘nezabeleženo’ zagađenje u Teheranu, kažu naučnici
• BBC Verifaj: Američka raketa pogodila vojnu bazu u blizini škole u Iranu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta čeka svet ukoliko Iran zatvori Ormuski moreuz
• Da li je američko-izraelski rat sa Iranom legalan
• ‘Taktika u Iranu liči na Kosovo 1999’: Bivši savetnik Donalda Ramsfelda za BBC
• Život između dve ‘ljute vatre’: Svedočenja sa Bliskog istoka
• ‘Pripremamo se’: Zašto bi trupe na terenu u Iranu mogle biti kurdske
• BBC sa kurdskim borkinjama tajnog ženskog bataljona