Srbija centar Niš: Slučaj Novaković ogolio sistem koji zakone podređuje tesnoj većini

Povodom situacije u Skupštini Grada Niša i najavljene ostavke na njenom čelu, iako po Zakonu prestaje zbog zatvorske kazne, iz Gradskog odbora stranke Srbija centar, ocenjuju da je zadržavanje pravosnažno osuđenog Igora Novakovića na funkciji predsednika, poruka da je opstanak na vlasti po svaku cenu važniji od zakona. Iz ove stranke poručuju da je ovakvo postupanje, bilo motivisano tesnom većinom od svega jednog odbornika.

Iako je za novog predsednika Skupštine sada predložen Darko Nikolić, iz Srbija centra podsećaju da je Novaković učestvovao u radu i odlučivanju na sednici 17. marta, čime je direktno dovedena u pitanje zakonitost svih donetih odluka. 

Zakon o lokalnim izborima, naglašavaju, jasno propisuje da licu osuđenom na kaznu zatvora dužu od šest meseci mandat prestaje odmah.

Postavlja se logično pitanje: ako pravosnažna presuda izrečena predsedniku najvišeg zakonodavnog tela grada “nema veze sa vlašću”, da li to gradska vlast i javno, bez ustručavanja, negira vezu sa zakonom – pitaju iz stranke.

Ističu da Novaković nije izolovan incident, već deo kontinuiteta u kojem nosioci vlasti u Nišu pokazuju da im bolje polazi za rukom zaobilaženje propisa nego njihova primena. 

Kao primer navode članove bivšeg Štaba za vanredne situacije koji su, uprkos potvrđenom nedozvoljenom postupanju i milionskim štetama po budžet, zadržali direktorske i savetničke funkcije u zdravstvu i javnim preduzećima.

Ako ti ljudi nemaju veze sa vlašću, ko ih je postavljao, birao i omogućio im da odlučuju u ime građana? U interesu Nišlija je neophodno što pre jasno utvrditi političku odgovornost za izbor krajnje problematičnih kadrova. Oni nisu izolovani incidenti, već obrazac ustanovljen sa najviših pozicija aktuelne vlasti u Srbiji. Otuda i odgovornost nije samo na optuženim ili osuđenim pojedincima već na sistemu koji počiva na ljudima bez skrupula. A takav sistem je neophodno menjati – saopštavaju.

Zaključuju da se proces „inficiranja Srbije beznađem“ može zaustaviti samo ponovnim podizanjem zakona na pijedestal, uz jasan zahtev da „kadrovi s bukagijama moraju da odu u prošlost“.