Kavčić u Nišu: Skupi udžbenici nisu obavezni i nastavnici ne smeju da diskriminišu decu koja ih nemaju

Dok roditelji u Srbiji i dalje izdvajaju ogromne sume za udžbenike, profesor Alek Kavčić na tribini u Nišu poručuje da ti troškovi nisu opravdani i da postoje višestruko jeftinije, pa čak i besplatne alternative, ali da se uprkos tome mnogi i dalje osećaju primorano da kupuju skupe komplete koje nameće sistem. On kaže da se udžbenici Fondacije “Kavčić” danas koriste u više od 100 opština u Srbiji, čime su, ističe, opovrgnute tvrdnje da je reč o nekvalitetnim, “fotokopiranim” izdanjima.

Fondacija “Alek Kavčić” već godinama pokušava da promeni način na koji se u Srbiji nabavljaju i koriste udžbenici, nudeći besplatne digitalne i višestruko jeftinije štampane verzije, ali uprkos tome – otpor i dalje postoji.

Kavčić na tribini u Nišu, koja je održana u prostorijama Opštine Medijana, ističe da od ukupne cene skupih udžbenika u Srbiji tek 15% čine troškovi proizvodnje. Kuda i “u čiji džep” ide ostalih 85% – pitanje je.

Neko tu uzima ogromne pare, a roditelji i đaci na to pristaju, svi mi na to pristajemo. Ja znam da neko ima pravo da kaže da udžbenik košta, recimo, 2.000 dinara, ali ne znam zašto mi pristajemo na to da to platimo toliko – navodi Kavčić.

Otpor, kaže, postoji kod izdavača, koji štite profit jer prodaju od četiri do pet puta skuplje udžbenike, ali i kod dela roditelja koji su pod pritiskom da “moraju” deci da obezbede skupe komplete.

Neko vam kaže da morate da kupite knjigu. Zašto vi onda verujete tom nekom da morate da kupite knjigu? Ako kažete da nećete neki udžbenik i da hoćete neki drugi, može se desiti da vam neko kinji dete. S druge strane, kakvu lekciju dobijaju naša deca ako se roditelji povinuju i ne umeju da kažu neću? Obaveza nastavnika je da predaje đacima bez diskriminacije, imali oni udžbenik ili ne i koji god udžbenik imali. Nastavnik je dužan da prenese znanje svakom đaku. To kaže i zakon. Nigde u zakonu ne piše da je roditelj dužan da kupi udžbenik, niti postoji kazna predviđena za đake, nastavnike i škole koji ne koriste izabrane udžbenike. Tu se, međutim, vraćamo na bolećivost roditelja – da li će neko da kinji njihovo dete – objašnjava Kavčić.

Ipak, u više od 100 opština u Srbiji koriste se udžbenici Fondacije “Kavčić”, koji su na internetu besplatni, dok u štampanoj formi koštaju samo onoliko koliko košta štampanje.

Uspeli smo da opovrgnemo glasine da su to fotokopije, crno-beli udžbenici, spiralni povezi itd. U nekim opštinama cele opštine su prešle na naše udžbenike. Imamo neke predsednike opština koji hoće da rade u interesu svojih birača i da deci daju besplatne udžbenike za sve razrede. Gledaju cene i vide da će, ako izaberu naše udžbenike, za isti novac za koji su ranije, recimo, samo prvacima kupovali udžbenike, moći da ih kupe za sve osnovce – ističe Kavčić.

Jedno od pitanja koje je otvoreno na tribini jeste pitanje udžbenika “na popunjavanje”, odnosno trend da se sve više udžbenika, a ne samo radnih svezaka, popunjava olovkom.

Kavčić kaže da to ide u prilog, takođe, izdavačima, jer su takvi udžbenici posle neupotrebljivi, a ukazuje i na primere nekih razvijenih zemalja, gde škole dobijaju budžete za udžbenike i od toga ih kupuju deci.

Neki udžbenici na zapadu se napišu tako da mogu da traju dva razreda. Škola ga kupi i da detetu da ga koristi za dva razreda. Mi smo se ovde odrekli svake racionalizacije po pitanju udžbenika. To se sređuje sa pozicije vlasti, ne sa pozicije fondacije. Morate imati ljude na vlasti koji žele to da srede – poručuje Kavčić.

Smatra da je “najgori” period u prosveti Srbije period kada je ministar bio Mladen Šarčević i to iz dva razloga – jer je učinjeno da direktore svih osnovnih i srednjih škola postavlja ministar i jer je rečeno da više nema zapošljavanja u prosveti.

Nemoguće je da ministar poznaje svakog direktora ponaosob. Kako ih on postavlja? Po nekoj partijskoj podobnosti. Što se tiče tog zapošljavanja nastavnika, 40% naših nastavnika radi na ugovoru. Dakle, četiri od deset. Oni su robovi i moraju da slušaju slepo tog direktora kojeg je postavio ministar da bi i sledeće godine bili na ugovoru. To postaju ljudi koje ćete uterivati u autobus, dati im sendvič i slati na miting. Mi od nastavnog kadra, fakultetski obrazovanih ljudi, pravimo roblje, ponižavamo ih. To je igra sa ljudskim životima. Oni više nemaju lične slobode. Rade za platu, a ne mogu da dignu kredit za stan. Užasna egzistencija naših sudržavljana – priča Kavčić.

Problem u prosveti na koji ukazuje jeste i to što se, prema njegovim rečima, nastavnici u ogromnoj meri bave administrativnim poslovima, a manje vremena imaju da se posvete kvalitetu nastave.

O upadu UKP-a u Rektorat i aktuelnoj političkoj situaciji

Osvrnuo se Kavčić na tribini i aktuelnoj situaciji u Rektoratu u Beogradu, gde je danas upao UKP. Smatra da univerziteti moraju ostati nezavisni i da se tu ne sme pristajati ni na kakav kompromis.

Učeni profesori ne smeju biti glasila nekog kralja ili vladara, već univerziteti moraju biti mesta gde se iz prve ruke znanje prenosi od naučnika nekoj sledećoj generaciji. Mi danas u ovoj zemlji doživljavamo da sve to ide unazad, kao da se točak okreće unazad. Ovde hoće da od univerziteta naprave više škole. Na tom smo trenutno putu – ističe Kavčić.

Studentski protesti koji u Srbiji traju poslednjih skoro godinu i po dana, prema njegovim rečima, isti su kao oni iz 1968. godine – ekonomski.

Studenti koji su 1968. protestovali mahom su se rodili nakon Drugog svetskog rata. Oni ne znaju za rat, znaju samo za sistem u kome su se rodili, sistem diktature proletarijata, gde su ljudi s puškama došli iz rata i upravljaju državom, a nemaju struku. Ti studenti su rekli da takav ekonomski sistem ne ide i da ta diktatura neznalica ne može da dovede do prosperiteta. To nam isto kažu studenti 2025. Pogledajte koincidenciju. Studenti 2025. su rođeni mahom nakon Petog oktobra – zaključuje Kavčić.

“Zid je šupalj”, dodaje i veruje da će on biti probijen na izborima.