Hobi koji je postao strast – penzioner iz Prokuplja pravi unikate od drveta i prirodnih materijala

Raško Tošković 67-godišnji penzioner i bivši radnik MUP-a iz okoline Prokuplja, slobodno vreme pretvorio je u stvaralaštvo, izrađuje unikatne rukotvorine koje privlače pažnju širom Srbije i van nje. U njegovoj skromnoj radionici nastaju drvene kućice raznih oblika i namena, ali i flaše ukrašene etno motivima, u koje, kako kaže, unosi duh tradicije i priču o Toplici kroz svaki detalj.

Nakon radnog veka provedenog u uniformi, Raško se vratio svojoj prvoj ljubavi iz detinjstva, drvetu i očuvanju tradicije.

Kaže da ga je želja za stvaranjem vukla decenijama, ali je tek odlazak u penziju otvorio vrata radionice u kojoj danas nastaju prava mala remek-dela.

Uvek me je vukla želja da radim sa drvetom, ali ranije nije bilo vremena. Kad sam otišao u penziju, rekao sam sebi – sad ili nikad – započinje priču Tošković, dok u rukama drži još nedovršenu kućicu.

Njegovi počeci nisu bili laki. Bez mentora i bez prethodnog iskustva, sve je, kaže, učio sam i na svojim greškama.

Početak je bio težak jer nisam imao učitelja, niko mi nije pokazao zanat. Sam sam probao, grešio, i priznajem, više materijala sam bacio dok nisam usavršio tehnologiju nego što sam napravio. Danas je mnogo lakše, ali tada je trebalo strpljenja – uz osmeh se priseća Raško svojih prvih koraka.

I baš to strpljenje danas je njegov zaštitni znak. Svaka njegova rukotvorina nastaje kroz više faza i zahteva dane rada.

Na primer kod izrade uskršnjih kućica najpre se pravi osnovna konstrukcija, zatim se u unutrašnjost postavlja ikona i posebno postolje za jaje, a tek onda dolazi završna faza i izrada krova kao i spoljašnje dekoracije.

Sve radim ručno, polako, bez žurbe. Jedna kućica traži nekoliko dana – objašnjava samouki majstor iz Prokuplja.

Njegove inovacije su brojne, a svakai njegov rad je unikat, inspirisan motivima koji slave život i vaskrsnuće.

Materijali koje koristi su isključivo prirodni, drvo koje se suši prirodnim putem, bez hemijske obrade, alat je jednostavan od testerice, turpije i trine do lepka za drvo.

Volim prirodne materijale. Drvo ima dušu, samo treba znati kako da ga oblikuješ – kaže Tošković.

Njegove kućice često nose i simboliku – verske motive, male ikone, ali i elemente tradicionalne arhitekture. Upravo u tome vidi njihovu posebnost.

Osim predmeta od drveta, Raško ne retko svoj talenat iskazuje i kombinovanjem stakla i drveta.
Inspiraciju pronalazi u različitim motivima – od prirodnih lepota Srbije, poput Đavolje varoši, i pravoslavnih hramova, do portreta ljudi i ljubavnih motiva.

Svaki komad drveta koji ugradi u flašu ili kućicu potiče iz prirode koja ga okružuje, čime krug stvaranja ostaje zatvoren i čist.

Dok njegovi vršnjaci slobodno vreme provode uz televiziju ili u šetnji, on u svojoj radionici, okružen mirisom prirode, stvara uspomene koje će decenijama krasiti domove Prokupčana ali i ljudi širom sveta.

Poručuje da nikada nije kasno da se čovek vrati sebi i onome što ga istinski ispunjava.