Autor DC stripova uneo srpske motive u Gotam i doveo Betmena na druženje s niškim đacima

Kraj radne nedelje niški osnovci i srednjoškolci proveli su družeći se u Narodnom pozorištu u Nišu sa strip junacima iz serijala Betmen, a sa njima razgovarao strip crtač i autor u DC-u Stevan Subić. Slobodarski duh, neodustajanje od pravde i inteligencija predstavljaju ono što Betmena decenijama održava vitalnim, kaže Subić. Ističe da u njegovim stripovima Gotam ima obeležja srpskih gradova, dok je njegov Betmen određen srpskom kulturom i etstetikom.

Subić je odgovarao na pitanja niških đaka, delio im savete i razmenjivao mišljenja sa njima, a posebno oduševljenje dece izazvalo je pojavljivanje strip junaka iz čuvene franšize na sceni i u publici.

Đaci su se fotografisali sa njima, a u publici je bilo i starijih pasioniranih ljubitelja devete umetnosti.

Niš je jedan od centara stripova u Srbiji. Čitalačku populaciju u Srbiji čine oni najmlađi, dok u kolekcionarskoj populaciji dominiraju ljudi u srednjim godinama i stariji. Meni je najbitnije da vidim mlade, jer je to nova publika koja stasava. Ja nisam mlad, ali sam i dalje najmlađi etablirani autor na Balkanu, što je loše, jer to znači da strip na Balkanu odumire i da mlade ne zanima previše da se time bave. Ima devojaka i momaka koji sjajno crtaju i pišu, ali ne bave se stripom. Voleo bih da ovakvim događajima privučemo pažnju talentovanim mladim ljudima i podstaknemo ih da se bave time – ističe Subić.

U njegovim stripovima, deo Gotama građen je po toponimima iz Srbije, odnosno iz gradova u Srbiji, a Subićev Betmen, prema njegovim rečima, određen je srpskom estetikom, kulturom i umetnošću.

Postoje tu još neke naše estetske odrednice, naši lokaliteti i šume. Betmen je dugo tu i menjao se, prošao je sve i svašta. Kao i svi mi, on nema neke supermoći. Njegova moć je njegovo nasledstvo, koje nije malo. Njegova inteligencija, borba za slobodu, odluka da bira dobro naspram zla drži ga vitalnim posle toliko decenija. Crtači se menjaju, epohe se menjaju, ali taj slobodarski duh i njegovo neodustajanje od slobode i pravde čine ga trajnim – navodi Subić.

Napominje da Srbija ima dugu tradiciju stripa, koja počinje od kraja 19. veka, ali da se mora više raditi na podsticanju mladih da se bave time da ta tradicija ne bi bila prekinuta.

Srpski strip je jedan od najuticajnijih u Evropi, a usudio bih se da kažem – i u svetu. Majstore stripa imamo u Nišu, Subotici, Beogradu… Scena je bogata, ljudi ne odustaju i jako se razlikuju međusobno, što je prednost. U Francuskoj, recimo, autori jako liče jedni na druge, imaju nacionalni stil, Italijani, Amerikanci, Belgijanci, takođe – kaže Subić.

Promocija Betmena u Narodnom pozorištu održana je u sklopu Međunarodnog festivala stripa Nifest, koji organizuje Niški kulturni centar i koji traje još sutra.