Računi za struju i komunalije, vrtići, javni prevoz – na šta se Nišlije žale lokalnom Ombudsmanu

Visoki računi za struju, upis u vrtić, javni prevoz, mobing na poslu, bezbednost i postupanje službenika Gradske uprave – neki su od problema i oblasti na koje su se građani prošle godine najviše žalili lokalnom Ombudsmanu, pokazuje izveštaj za 2025. godinu. Ukupno je bilo 1.536 pritužbi, a Nišlije su se žalile na Centar za socijalni rad, Objedinjenu naplatu, JKP Naissus, JKP Medianu, Pčelicu i druge organe.

Izveštaj gradskog Ombudsmana naći će se pred odbornicima na narednoj sednici Skupštine Niša, koja je zakazana za sredu, 10. jun.

Prema tom izveštaju, građani su se u velikoj meri žalili na to da imaju probleme pri upisu deteta u vrtić ili školu, kao i probleme u ostvarivanju prava na regres troškova boravka u vrtiću.

Jedan roditelj se, navodi Ombudsman, žalio da su ga u Pčelici prilikom zaključivanja ugovora o boravku deteta uslovljavali da prvo potpiše da neće tražiti premeštaj deteta iz jednog vrtića u drugi u toj ustanovi.

Ombudsman je istakao da ovakva praksa predstavlja ograničenje prava korisnika usluga na način koji nije predviđen relevantnim propisima, te da je potrebno obezbediti da se ugovorni odnosi usklade sa načelima zakonitosti, jednakosti i najboljeg interesa deteta – piše u izveštaju.

Direktorka Pčelice je, kako je istaknuto, prihvatila te argumente i ukinula spornu praksu.

Nišlija je prošle godine Ombudsmanu prijavio i da se u njegovom komšiluku nalazi neuslovno domaćinstvo sa sedmoro maloletne dece i roditeljima koji se opijaju, kao i da niški Centar za socijalni rad na to ne reaguje, iako je i njima prijavljivao problem.

Nakon toga, kako je navedeno u izveštaju, iz Centra za socijalni rad su obišli lokaciju i pokrenuli postupak po službenoj dužnosti, da utvrde da li treba preduzeti određene mere.

Osobe sa invaliditetom, sa druge strane, Ombudsmanu su se uglavnom žalile na probleme prilikom ostvarivanja prava na uslugu ličnog pratioca.

Ombudsmabnu se obratio veći broj roditelja koji su još u decembru 2024. podneli Centru za socijalni rad zahteve za ostvarivanje prava na uslugu ličnog pratioca za svoju decu, uz dostavljanje kompletne dokumentacije. Međutim, do avgusta 2025, odnosno do momenta obraćanja Ombudsmanu, nisu dobili nikakvo obaveštenje niti odluku nadležnog organa. Roditelji su posebno istakli da ispunjavaju sve zakonske uslove za ostvarivanje ovog prava, ali su izrazili sumnju da je nedovoljan obim novca u budžetu Niša za tu namenu. Imajući u vidu da je pravo na obrazovanje Ustavom zagarantovano, kao i da je reč o deci koja, usled svog zdravstvenog stanja i potreba, bez podrške ličnog pratioca ne mogu da ravnopravno učestvuju u obrazovnom procesu, Ombudsman je po hitnom postupku inicirao komunikaciju sa nadležnima i obavestio gradonačelnika – piše u izveštaju.

Na prvoj narednoj sednici Skupštine Niša, dodaje se dalje, obavljen je rebalans budžeta i problem je rešen.

Osim toga, osobe sa invaliditetom u Nišu često se žale i na nedostatak adekvatnih rampi.

Građani se žalili i na gradske uprave, javna preduzeća i opštine

Kada je reč o odnosu Gradske uprave prema građanima, žalbe su se najčešće odnosile na nedostavljanje odluka i odgovora u zakonskom roku, nedostatak jasnih i blagovremenih informacija, nepotpuno postupanje, probleme u komunikaciji, kao i na teško razumljive administrativne procedure.

Slične probleme građani prijavljuju Ombudsmanu i u vezi sa radom javnih preduzeća – probleme u komunikaciji, probleme sa naplatom usluga i probleme u vezi sa bezbednošću građana.

Nišlija se žalio na nedobijanje informacija o svom dugovanju od Objedinjene naplate. Uputio im je, naime, zahtev za pojašnjenje strukture i osnova duga, ali iz tog javnog preduzeća mu nisu odgovorili. Nije mu bilo jasno na osnovu čega potražuju 6.400 dinara – piše u izveštaju.

Žalili su se građani i na neprimereno ponašanje vozača u autobusima javnog prevoza, na nereagovanje Vodovoda prilikom kvarova i curenja pijaće vode, kao i na čopore pasa na Bulevaru Nemanjića.

Što se tiče gradskih opština, pritužbi je bilo na račun Palilule i Crvenog Krsta – nedovoljna ažurnost, nepostupanje po podnetim zahtevima, ćutanje administracije, kao i loša socijalna zaštita i komunalne usluge

Građani su se zaštitnici građana obraćali i zbog neasfaltiranih ulica, problema sa vodosnabdevanjem, odbijanjem zahteva za socijalnu pomoć i slično.

Najviše njih se obratilo telefonom (720), zatim lično, dolaskom u kancelariju (708), mejlom (88) i putem društvenih mreža (20).

Zaštitnica građana u Nišu je Katarina Mitrovski.