Izbori na Kosovu: Povratak u februar 2025.

Politički Gvordijev čvor na Kosovu, po svemu sudeći, neće rešiti ni treći parlamentarni izbori za manje od 16 meseci.

Stranka Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, premijera u tehničkom mandatu, osvojila je većinu glasova na vanrednim izborima 7. juna, ali je procentualno dobila manje nego krajem decembra prošle godine, pokazuju preliminarni podaci glavnog organa za sprovođenje glasanja.

Kurtijeva stranka je osvojila oko 43,5 odsto glasova (više od 273.000 glasova), što znači da nema potrebnu ili dovoljnu većinu u Skupštini Kosova koja ima 120 mesta, pokazuju preliminarni podaci Centralne izborne komisije (CIK).

Od stranaka opozicije, najviše glasova osvojila je Demokratska partija Kosova (PDK), na čijem je čelu bio Hašim Tači kome se sudi u Hagu za ratne zločine, sa oko 22 odsto (oko 135.000 glasova), pokazuju preliminarni podaci.

Demokratski savez Kosova (LDK), čiji je osnivač bio Ibrahim Rugova, osvojio je oko 18 odsto glasova (oko 113.000), a Alijansa za budućnost Kosova (AAK), još jednog bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova Ramuša Haradinaja, ima oko 7,3 odsto glasova (oko 46.000 glasova).

Prištinska Koha ditore primećuje da je samo podrška Kurtijevom Samopredeljenju u opadanju u odnosu na izbore 28. decembra prošle godine.

Ipak, uprkos manjem broju glasova nego pre sedam meseci, ispred sedišta Samopredeljenja u Prištini počelo je slavlje njegovih pristalica, javlja Koha ditore.

Slične procente objavila je i nezavisna posmatračka organizacija Demokratska akcija.

Kandidatkinja LDK za poslanicu, Doarsa Kica-Dželili, reagovala je posle objavljivanja preliminarnih rezultata izbora.

„Dao je 200 miliona evra, izgubio je 200.000 glasova! Kosovo, moja Republika“, napisala je, aludirajući na Aljbina Kurtija, prenosi Koha ditore

Srpska lista, jedna od tri stranke srpske zajednice koja je učestvovala na izborima, i koja ima podršku vlasti u Beogradu, osvojila je oko 4,5 odsto glasova, podaci su CIK-a.

Stranke nacionalnih manjina imaju zagarantovanih 20 mesta u Skupštini Kosova, a od toga srpskoj zajednici pripada 10 poslaničkih mandata.

Na prethodnim izborima krajem decembra 2025, stranka Samoopredeljenje je osvojila većinu, Kurti je izabran za premijera (njegov treći uzastopni mandat), ali… tu nije bio kraj formiranju organa vlasti.

Zbog izbornog sistema, predsednik Kosova se ne bira direktno već u skupštini, u kojoj Kurtijevo Samoopredeljenje ima većinu, ali pokazalo se nedovoljnu za izbor šefa države koji nema prevelika ovlašćenja.

Zbog zastoja i institucionalne krize, odluka je bila – novi parlamentarni izbori.

Tako su 7. juna oko dva miliona ljudi sa pravom glasa na Kosovu ponovo bili na biralištima.

Na Kosovu, koje je proglasilo nezavisnost 2008, što Srbija ne priznaje, ovo su bili četvrti izbori u poslednjih 16 meseci, računajući i dva kruga lokalnih izbora.

Ako ovi rezultati budu konačni, to znači da se kosovska politička scena vratila u februar 2025. godine kada je i počela institucionalna kriza.

Kurtijevo Samoopredeljenje je na izborima u februaru 2025. dobilo 42,3 odsto glasova, u decembru 51 odsto glasova, a sada oko 43,5 odsto.

Demokratska partija Kosova trenutno ima 21,5 odsto. U decembru 2025. je imala 20,09 odsto, a u februaru te godine 20,95 odsto.

Demokratski savez Kosova na izborima održanim 7. juna, prema trenutnom prebrojavanju, ima 17,97 odsto, dok je u decembru imao 13,57 odsto.

U februaru 2025. DSK je imao imao je 18,27 odsto.

Alijansa za budućnost Kosova ima 7,23 odsto, dok je u februaru imala 7,06 odsto.

Haradinajeva stranka je u decembru bila u opasnosti da ne pređe censzus – 5,66 odsto glasova.

Do sada se brojanje izbora od 7. juna odnosi samo na biračka mesta na Kosovu.

Glasovi dijaspore i uslovni glasovi tek treba da budu prebrojani.

Posle februara 2025. godine, skupština nije uspela da izabere vladu i Kosovo je u decembru izašlo na nove izbore.

Posle decembra, Kosovo nije uspelo da izabere predsednika.

Manji odziv birača nego u decembru

Glasala su ukupno 715.632 glasača, odnosno 36,33 odsto od ukupnog broja upisanih birača, saopštio je glavni kosovski izborni organ po zatvaranju biračkih mesta.

Ukupno je bilo upisano oko dva miliona birača.

Izlaznost na ovim izborima je bila niža za 7,65 odsto u odnosu na parlamentarne izbore 28. decembra prošle godine kada je glasalo 897.388 ljudi, rekao je Krešnik Radonjići, predsednik Centralne izborne komisije.

Odziv je bio najveći u srpskim sredinama, a najniža izlaznost zabeležena je u Đakovici i Prizrenu.

Kurti i Osmani: Od saveznika do rivala

Minulih godinu i po dana koje su ‘pojeli skakavci’, političke prilike na Kosovu obeležili su sukobom bivših saveznika, premijera Kurtija i dosadašnje predsednice Vjose Osmani, zastoj u razgovorima sa Srbijom, prepreke na putu ka Evropskoj uniji (EU) i odluka američke administracije da zamrzne strateški dijalog sa Prištinom.

Osmani je ranije imala podršku Kurtija kada je 2021. izabrana za predsednicu u kosovskom parlamentu.

Danas su politički suparnici.

Kada je mandat Vjose Osmani istekao početkom ove godine, Kurti je nije podržao za drugi mandat.

Kurti je predložio kandidate iz njegove stranke Vetëvendosje (Samoopredeljenje), ali opozicija nije dala podršku tim kandidatima.

Prevremeni parlamentarni izbori, treći u manje od 16 meseci, raspisani su pošto Skupština Kosova u aprilu drugi put nije uspela da izabere novog predsednika Kosova.

Osmani je učestvovala na parlamentarnim izborima kao kandidatkinja njene bivše stranke – Demokratskog saveza Kosova (LDK).

Kurtijeva stranka pobedila je na nekoliko izbora od 2021, a na poslednjim, 28. decembra dobila je 51 odsto glasova, odnosno oko 30 procenata više od najbližeg suparnika, Demokratske stranke Kosova (PDK).

• Kosovo uoči novih izbora: Četiri stvari koje treba da znate
• Izabrana nova Vlada Kosova, Kurti ponovo premijer, u kabinetu i jedan Srbin
• Izbori na Kosovu: ‘Politički zemljotres’, kriza opozicije i Kurtijev (verovatni) treći mandat

Izbori u brojkama

• Pravo glasa ima 1.959.962 birača
• Broj ljudi sa pravom glasa na biračkim mestima na Kosovu je 1.959.962, dok je broj birača registrovanih za glasanje van Kosova 132.212
• U inostranstvu se glasalo na ukupno 47 biračkih mesta – u 30 diplomatskih predstavništava, od čega 17 ambasada i 13 konzulata
• Na izborima učestvuju 22 stranke i koalicije, odnosno liste, među kojima i predstavnici nacionalnih manjina
• Među njima su i tri srpske: Srpska lista, partija Za slobodu, pravdu i opstanak i Kosovski savez
• Stranke nacionalnih manjina imaju zagarantovanih 20 od ukupno 120 mesta u Skupštini Kosova. Od toga, srpska zajednica ima zagarantovanih 10 poslaničkih mesta

Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

• Lokalni izbori na Kosovu: Ključne stvari koje treba da znate
• Kosovo: Šta menjaju zakoni o strancima i o vozilima
• Bolton za BBC: Evropa nije podržala razmenu teritorija Srbije i Kosova
• Prvostepene presude za Banjsku: Doživotne kazne za dvojicu optuženih, trećem 30 godina zatvora
• Tužilaštvo u Hagu traži 45 godina zatvora za Tačija, on tvrdi: ‘Nevin sam’
• Kako je martovsko nasilje 2004. promenilo život i politiku na Kosovu