Opasne igre i izazovi na društvenim mrežama u Srbiji: Kako sačuvati decu

Oponašanje video snimaka ili fotografija koje gledamo na ekranima mobilnih telefona i tableta sve više postaju prizori iz stvarnog života.

A među njima ima i rizičnih poduhvata, u kojima su u glavnoj ulozi deca.

Dušan Dekić se vraćao kući 7. juna popodne kada je primetio da sa vrha njegove 15-spratnice na Novom Beogradu padaju papirne rolne.

Pomislio je da deca sa prozora nekog od viših stanova prave uobičajne gluposti.

Nije prošlo mnogo kada ga je pozvao uznemireni komšija.

„Rekao mi je: ‘Vidim decu na krovu zgrade kako drže telefone i snimaju se“, govori Dekić.

Oboiica su požurili da ih spuste i pozvali su policiju.

„Dok smo čekali policiju, pokazali su nam snimke na društvenoj mreži TikTok na kojima se deca noću penju na našu zgradu, stoje na ivici i penju se na konstrukciju na kojoj je reklama“, kaže Dekić za BBC na srpskom.

BBC na srpskom na TikToku nije mogao da pronađe pomenuti sadržaj, ali jeste video na kojem se navodno stariji dečak penje na konstrukciju jednog od četiri viseća mosta u Beogradu u kasne sate.

BBC nije potvrdio autentičnost tog snimka.

Nije poznato gde je tačno nastao, a ni kada.

Iz policije do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili šta su utvrdili u slučaju na Novom Beogradu, niti koliko su do sada imali prijava da se deca penju na visoke objekte i izlažu riziku.

Na društvenim mrežama se sredinom maja pojavio snimak na kojem grupa dece hoda po krovu napuštene fabrike u Srbiji, a segment tog video zapisa prenela je i Radio-televizija Srbije (RTS).

• Zašto deca rade smrtonosne TikTok izazove
• Kako da deca budu sigurna u digitalnom svetu
• Šta je digitalna demencija i može li se sprečiti

‘Više volim da sam svoja’

Deca danas ulaze u digitalni svet znatno ranije.

Istraživanja pokazuju da oko 86 odsto dece u Srbiji uzrasta od 12 do 14 godina ima profile na nekoj društvenoj platformi.

Ljubica Kljajić, ima 11 i po godina i ima profile na Jutjubu, TikToku i Snepčetu.

Kaže da je slična situacija i sa njenim vršnjacima, sa kojima na velikom odmoru komentariše šta su videli na digitalnim platformama.

Dešavalo se da je sa drugaricama pokušavala da oponaša plesne koreografije koje su prethodno videle na nekom snimku.

Ponekad su to i snimale.

„Ako nešto nije mnogo vulgarno onda mi je u redu, ali ne treba da bude preterano“, kaže ona za BBC na srpskom.

Bilo je i situacija kada je želela da nauči nešto što su njene drugarice već videle na mrežama i pokušavale da usvoje.

„Ali to je retko, više volim da sam svoja“, dodaje kratko.

Jedan od razloga zašto deca oponašaju ono što vide na društvenim profilima jeste da ih prihvate vršnjaci, ukazuje dečija psihološkinja Meri Stojković.

„Prate trendove da bi bili omiljeni i zanimljivi u društvu i da bi mogli da se hvale kako su odigrali video igru ili su uspeli da urade nešto zanimljivo.

Razgovor i poverenje

Poslednjih godina sve više država uvodi zabranu mobilnih telefona u školama.

Iako u Srbiji ima takvih incijativa, digitalne uređaje đaci i dalje zvanično mogu da imaju u učionicama.

Aplikacijama i sistemima koje pametni telefoni i tableti imaju, roditelji mogu da kontrolišu koliko vremena deca provode uz ekran i kakvom su sadržaju izloženi.

Psihološkinja Stojković, koja godinama radi sa decom, veruje da svaki roditelj treba da ima uvid u to šta mu dete prati na internetu.

„Možda manje kada imaju 17 ili 18 godina, ali i tada treba.

„U manjim uzrastima svakako“, govori ona.

Kada primete da im deca imitiraju problematične poteze važno je, kako kaže, da sa njima o tome razgovaraju.

Kako?

„Zavisi od uzrasta, ali mnogi krenu da kritikuju ili kažnjavaju, a to je greška.

„Treba da uspostave odnos poverenja i da se prilikom razgovora spuste na njihovoj nivo razmišljanja, da deluju savetodavno, a da im se naređuje“, ukazuje ona.

Valjalo bi i da im se ukaže i objasni da određene virtuelne stvari ne mogu i ne treba da budu deo realnosti, jer su opasne.

„Oni uglavnom nisu svesni kakve pogubne posledice to može da ima po njihov razvoj, pa na kraju i život“, kaže psihološkinja za BBC na srpskom.

Dete formiraju obrasci ponašanja koje usvoji u porodici, dodaje.

Ali problem je što zbog načina života u kojem su mnogi roditelji prinuđeni da rade i po nekoliko poslova, u toku dana ne ostane mnogo vremena za razgovor.

„Manje su kod kuće, a deke i bake čuvaju decu.

„Roditelji nemaju toliko vremena da nadziru i deca su prepuštena društvenim mrežama“, kaže ona.

Početkom maja dečak je propao kroz krov zgrade bivše fabrike IMT (Industrija mašina i traktora) na Novom Beogradu.

Na društvenim mrežama se pojavio snimak na kojem je grupa dece na krovu fabrike i trenutak kada jedno od njih pada kroz konstrukciju, prenela je Radio televizija Srbije (RTS), podelivši i deo snimka.

BBC nije potvrdio autentičnost tog snimka.

Dečak je posle propadanja pao na niži nivo objekta, a zbog nepristupačnog terena intervenisalo je šest vatrogasaca sa jednim vozilom, koji su ga izvukli i predali ekipi Hitne pomoći.

Ljudi iz obližnjih zgrada ispričali su tada da su primetili kako deca ulaze u prostor napuštene fabrike, objavio je RTS.

Na krov zgrade, u kojoj porodica Dekić živi, izlazi se kroz otvor koji bi trebalo da bude prekriven teškim staklenim poklopcem.

„Kad smo se popeli, videli smo da su oni taj stakleni poklopac, težak bar deset kila, ne samo pomerili, nego i skinuli sa šarki.

„Vratili smo ga i stavili katanac“, kaže Dekić.

Njegova supruga je podelila informaciju u komšijskim vajber grupama i na Fejsbuk profilu, pozvavši na stanare da zaključaju krovove.

Propisi nalažu da bi na krovove zgrada trebalo da se penju samo radnici obučeni za posao na visini, dok bi ključevi zajedničkih prostorije, među kojima je i krov, trebalo da su u samoj stambenoj zajednici, pisao je RTS.

Smrtonosni izazovi su postali popularni i smrt najmanje 20 dece je povezano sa njima u periodu od maja 2021. do novembara 2022, podaci su američkog nedeljnog časopisa Blumberg Biznisvik.

Pogledajte video: Kako da deca budu bezvedna na internetu

Kao roditelje troje dece, Dušana i njegovu suprugu Anu je veoma uplašilo ono što su videli.

„Mene kao roditelja najviše brine dečija povodljivost – da će moje dete neko da zadirkuje da uradi nešto opasno za toliku glupost, kao što je neki lajk na društvenim mrežama“, kaže Dekić.

„Jedino rešenje koje mi imamo je sport, jer deca koja se bave sportom dele golove, koševe, fotografije sa poznatim sportistima.

„Ne možemo protiv digitalnog doba, ali možda možemo da iskontrolišemo sadržaj i to samo ako im se ponudi nešto smislenije“, dodaje.

Roditelji mogu da ograniče pristup internetu dok su van škole, ali šta im je činiti kada im dete saopšti da je nešto sporno videlo u školi sa drugarima?

„Roditelji tada nemaju uvid i opet na scenu stupa razgovor.

„Ako uoče neke promene u ponašanju deteta, a vide da ne mogu da mu pristupe ili da pronađu kompris, uvek se treba obratiti stručnjaku“, zaključuje psihološkinja Stojiljković.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta bi deca radila kada bi društvene mreže bile zabranjene u Srbiji
• Četiri saveta kako da razgovarate sa decom o ponašanju na internetu
• Opasni izazov sa dečijom odećom u Kini
• Naučnik uzburkao strasti – deca će biti gluplja od vas ako stalno bulje u ekrane
• Australija na putu da zabrani društvene mreže mlađima od 16 godina – kako to planira
• Mogu li deca da budu bezbedna na internetu ako roditelji znaju manje od njih