Sedam načina da jedete zdravije

Možda toga niste svesni, ali možete osetiti ukus ušima.

Samo pomislite na cvrčanje bifteka ili pucketanje limenke bezalkoholnog pića – da li vam već izazivaju trnce u ustima?

A šta kažete na muziku koju ste čuli poslednji put kada ste jeli u restoranu?

Da li ste primetili kako je to uticalo na vaše uživanje u hrani?

„Svi mislimo da osećamo ukus u ustima.

„Deluje da zaista dolazi samo odatle, ali angažovana su sva čula“, kaže Čarls Spens, psiholog prehrambenih nauka na Univerzitetu Oksford u Velikoj Britaniji.

U stvari, pre nego što išta okusimo, naš mozak pravi pretpostavke o hrani, na osnovu toga kako izgleda, zvuči, oseća se ili miriše.

Mi toga nismo svesni, bez obzira koliko se često dešava.

Međutim, poplava informacija iz naših očiju, ušiju, prstiju i nosa igra ključnu ulogu ne samo u tome koliko uživamo u hrani, već i u tome koliko na kraju pojedemo.

Ljudi su daleko od toga da jedu svesno, senzorni signali mogu lako uticati na naše izbore.

Ali istraživanja pokazuju da ovo možemo iskoristiti da „hakujemo“ čula i da se zdravije hranimo.

Razgovarala sam sa istraživačima da bih saznala kako.

Čuvate se sjajne ambalaže

Kada kupujemo, naše oči igraju ogromnu ulogu u izborima koje pravimo.

Boja ambalaže, logo brenda, pa čak i koliko je ambalaža sjajna, pripremaju naš mozak za ono što možemo očekivati od hrane unutra.

A kada je hrana vizuelno naglašena, privlačnija nam je.

Jedna studija je otkrila da su učesnici češće birali fotografije zdrave hrane kada su boje bile pojačane, čak i kada je nezdrava opcija bila odmah pored.

Ovo se poklapa sa konceptom poznatim kao „pristrasnost istaknutosti“, što znači da je naša pažnja usmerena na stavke koje najviše privlače pažnju.

Takođe procenjujemo zdravstvena svojstva hrane u zavisnosti od boje ambalaže, kaže Betina Pikeras-Fišman, vanredna profesorka marketinga i ponašanja potrošača na Univerzitetu Vageningen u Holandiji.

Smeđi, zeleni i beli proizvodi se obično smatraju zdravijim, dok se crveni, žuti i ljubičasti, ili čak „sjajni“ više povezuju sa ukusnim sastojcima, objašnjava.

Jedan od načina da se suprotstavimo ovoj predrasudi kod kuće, kaže Spens, jeste da se keks i druge slatke poslastice koje dolaze u ambalaži jarkih boja čuvaju u neprozirnoj tegli.

Ovo vam može pomoći da se zaštitite od šarene ambalaže koja bi mogla da pokrene vašu želju za nezdravom, neplaniranom užinom.

Izbegavajte iskušenje na kasi

Obratite pažnju na to gde se namirnice nalaze na policama – svi imamo tendenciju da koristimo prečice i volimo proizvode koji su nam u blizini ili direktno u liniji pogleda.

Ovo je poznato kao „princip najmanjeg napora“ i trgovci mogu da ga iskoriste da utiču na hranu koju kupujemo.

Supermarketi postavljaju primamljive proizvode blizu kasa, a skuplje proizvode u visinu očiju, što nas može navesti da kupimo i konzumiramo proizvode koje nismo nameravali.

Postoje novi napori za rešenje ovog problema.

Engleska je, na primer, zabranila hranu sa visokim sadržajem masti, soli i šećera (HFSS) blizu kasa, mnoge evropske zemlje su uvele etikete koje obaveštavaju potrošače o svojstvima hrane.

Ovo može pomoći potrošačima da donose svesnije izbore.

Na primer, kada se nezdrave grickalice poput slatkiša uklone sa kasa, time je i iskušenje impulsivne kupovine nestalo.

Druga istraživanja su pokazala da voće blizu kase podstiče potrošače da kupuju više.

Sledeći put kada budete obavljali nedeljnu kupovinu, bacite pogled na zavučene police, možda nađete nešto zdravije za vas.

Jedite iz težih činija

Ne utiču samo naše oči i uši na doživljaj hrane.

Način na koji se služi takođe je važan.

Kada dobijemo desert na belim okruglim tanjirima, često je prvi impuls da su slađi u poređenju sa potpuno istom hranom koja se služi na crnom četvorouglastom tanjiru.

Sličan efekat prave i oblici pakovanja, jer ljudi više vole zaobljenu od ambalaže koja ima uglove.

„Ukus je zapravo multisenzorni konstrukt uma, a ne jednostavna senzorna percepcija u ustima“, kaže Spens.

Težina činije iz koje jedemo može uticati na to koliko se osećamo sito posle obroka.

Jedna studija je otkrila da su potrošači verovali da će biti sitiji kada jedu iz teže posude, čak i pre nego što su probali hranu – iako istraživači nisu testirali koliko su se učesnici zapravo osećali sito.

Druga istraživanja su pokazala da ako verujemo da je hrana ukusna, osećamo sitima.

„Ako ljudi pojedu samo jednu kašiku proizvoda, čula ih odmah varaju da veruju da sitiji“, kaže Pikeras-Fišman.

A ako je pribor za jelo teži, to takođe utiče na percepciju ukusnije hrane, navodi studija.

Ulepšajte tanjir

Način na koji je hrana stavljena na naš tanjir takođe utiče na to koliko očekujemo da ćemo uživati u obroku i može hranu sa nižim sadržajem kalorija učiniti privlačnijom.

U jednoj studiji, istraživači su aranžirali salatu kao sliku Kandinskog.

To je navelo učesnike da ocene hranu ukusnijom i plate više.

Spens predlaže dodavanje šarenog lišća i povrća na tanjir, što će zauzvrat povećati privlačnost i percipciju svežine jela.

Slušajte laganiju muziku

„Zvučni začin“ je koncept koji pokazuje kako zvuk utiče na to šta jedemo.

Sporija muzika, na primer, može nas naterati da jedemo sporije i da tako unosimo manje kalorija.

Čak može oblikovati ukus hrane – muzika višeg tona povezana je sa slatkoćom, dok niži ton naglašava gorčinu, čak čineći slatku hranu poput karamele gorčom.

Ovi uvidi su naveli neke kompanije da puštaju određenu muziku koja ide uz hranu koju proizvode ili služe.

Televizija i mobilni telefoni nas ometaju dok jedemo, i njihovo izbegavanje može smanjiti unos kalorija.

Slušanje zvukova prirode takođe nas može podstaći da pravimo bolji izbor hrane.

Ista veličina porcija, različita vrednost kalorija

Igranje sa strukturom naše hrane može dramatično smanjiti koliko kalorija unosimo.

Jedan od načina je da imamo iste veličine porcija, ali da je energetska vrednost naše hrane manja.

Istraživanja su dosledno pokazala da imamo tendenciju da jedemo istu količinu hrane bez obzira na kalorije.

„Ako smanjite energetsku vrednost i dalje ćete imati zadovoljavajuće porcije, ali ćete jesti manje kalorija“, kaže Barbara Rols, profesorka nutricionističkih nauka na Državnom univerzitetu Pensilvanije.

Ona je otkrila da su se pojedinci osećali podjednako siti kada je energetska vrednost obroka bila smanjena za čak 25 odsto dodavanjem pasiranog povrća, poput karfiola ili spanaća u obroke.

Pošto su obim i ukus ostali isti, učesnici nisu primetili promenu i osećali su se podjednako siti, uprkos tome što su jeli manje kalorija.

Pazite na slatkiše

Spens kaže da je važno razumeti da spoljašnji signali redovno zaobilaze naš osećaj sitosti.

„Retko jedemo jer smo očajnički gladni“, kaže on.

Obično nas stimuliše ono što vidimo, čujemo i mirišemo.

Razmotrite, na primer, efekat „stomaka za slatkiše“.

Istraživači su nedavno otkrili da nas samo gledanje slatkiša može naterati da ih želimo i kada smo siti.

Uzevši sve u obzir, jasno je da možemo da zdravije biramo hranu tako što ćemo pažljivo pratiti sva naša čula.

Idem da spremim večeru i pustiću nežnu, sporu muziku dok jedem.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Koliko je šećer stvarno loš po naše zdravlje
• Šta se dešava vašem mozgu kad iz ishrane izbacite šećer
• Emocionalno prejedanje: „Začaran krug pun krivice”
• Da li hrana za dušu stvarno ima moć da nas uteši
• Osećaj gladi ume da prevari: Kolike treba da vam budu porcije
• Mit o snazi volje i zašto je nekim ljudima teže da izgube višak kilograma