Srbija i MOL potpisali ugovor, osiguran rad rafinerije u Pančevu: ministarka

Srbija i mađarska MOL Grupa potpisali su Ugovor između akcionara, kojim su definisani odnosi Beograda kao manjinskog i te kompanije, kao mogućeg budućeg vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS).

Da bi ugovor stupio na snagu potrebno je da MOL postigne konačni sporazum sa ruskim Gaspromnjeftom, vlasnikom više od 56 odsto akcija NIS-a, kao i da Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAK) odobri posao.

„Zaštita energetske sigurnosti Srbije, stabilno snabdevanje građana i privrede, nastavak rada rafinerije u Pančevu i očuvanje poslovanja svih povezanih kompanija, uključujući Petrohemiju, su osigurani ovim ugvorom“, objavila je srpska ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović na Instagramu.

Sporazum donosi i „veći uticaj države u procesu donošenja ključnih odluka i dodatne mehanizme zaštite naših nacionalnih interesa“, dodala je.

Prema novom ugovoru, Srbija će postati vlasnik dodatnih pet odsto akcija u NIS-u, a rafinerija u Pančevu će još najmanje deset godina raditi u kapacitetu u kojem je radila četiri godine pre uvođenja američkih sankcija, prenosi Radio-televizija Srbije (RTS).

MOL će „učiniti sve što može da NIS bude jači i profitabilniji“, kazao je Žolt Hernadi, višedecenijski direktor mađarske firme.

„Međutim, važno je naglasiti da ovaj sporazum još uvek ne označava kraj procesa prodaje.

„I dalje je potrebno postići dogovor sa prodavcem, kao i odobrenje Sjedinjenih Američkih Država.

„Optimista sam jer bi nam to omogućilo da dodatno ojačamo sigurnost snabdevanja za ceo region i ostvarimo viši nivo saradnje među energetskim kompanijama u Centralnoj i Istočnoj Evropi“, dodao je Hernadi.

Gaspromnjeft i ruski fond Intelidžens trenutno imaju 56,15 odsto udela u vlasništvu NIS-a, Srbija 29,87 odsto, a ostalo mali akcionari.

Đedović Handanović je 11. juna objavila da je dogovor Srbije i MOL-a postignut, tvrdeći tada da će rafinerija u Pančevu u slučaju prodaje nastaviti da radi „kao i do sada, sa najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima kao u poslednje četiri godine pre uvođenja američkih sankcija“.

Dodala je i da će predstavnici Srbije u Odboru direktora NIS-a imati „generalno veća ovlašćenja nego do sada u donošenju, ali i blokiranju eventualno nepovoljnih odluka“ za državu.

„Takav uticaj država Srbija nije imala od 2008. godine, kada je NIS privatizovan“, kaže ministarka.

Kompanija MOL potvrdila je dan kasnije da su „uspešno zaključeni“ pregovori sa srpskom Vladom.

Sporazum je potpisan četiri dana kasnije, u danu kada posebna licenca OFAK-a za rad NIS-a ističe.

U sredu, 10. juna, NIS je objavio da je podneo novi zahtev Kancelariji za kontrolu inostrane imovine američkom Ministarstvu finansija (OFAC) za izdavanje posebne licence koja bi joj omogućila nesmetano funkcionisanje i posle 16. juna.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je u utorak uoči odluke u Vašingtonu da je „dobio dojavu“ da će biti produžena za još 15 dana.

Tom licencom omogućeno je održavanje poslovanja, ugovora i drugih sporazuma koji obuvataju NIS ili njegova operativna zavisna društva, između ostalog i rafinerijsku preradu, uvoz sirove nafte, obavljanje transakcija neophodnih za sigurnost snabdevanja i tehničko održavanje, kao i finansijska poravnanja.

Do sada je bilo nekoliko datuma označenih kao „Dan D“ ili dan odluke za sudbinu NIS-a, koji je od oktobra prošle godine pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva.

Iz MOL-a kažu da su pregovori „značajno napredovali“, a da dodatno produženje licence omogućava finalizaciju transakcione dokumentacije.

Američko Ministarstvo finansija (OFAC) nekoliko puta je pomeralo rokove za završetak pregovora – 22. maj, pa 6. jun, da bi MOL pre nekoliko dana zatražio dodatnih 30 dana za završetak pregovora o kupovini ruskog udela.

MOL je 19. januara saopštio da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa kompanijom Gaspromnjeft o kupovini udela od 56,15 odsto u srpskoj kompaniji.

Grupa je u pregovorima i sa nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata – ADNOK-om o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara, saopšteno je u januaru.

Proces je složen i ne treba očekivati rešenje u narednih desetak dana, ali je dovoljno da OFAK vidi proboj u pregovorima, rekao je stručnjak za energetiku Željko Marković za RTS posle najnovijeg odlaganja.

To što je OFAK sada dao još 10, a ne traženih 30 dana odlaganja za završetak procesa, Marković tumači kao želju Amerikanaca da pojačaju pritisak na pregovarače.

Iako je ranije delovalo izvesno da će MOL otkupiti većinski udeo u NIS-u, srpski zvaničnici nisu bili optimistični.

„Glavna prepreka nije samo cena“, rekao je Atila Holoda, direktor konsultantske firme Aurora Energy, sa sedištem u Budimpešti, za BBC na srpskom.

Najvažnije pitanje je kako doći do „sporazuma koji je usklađen sa američkim sankcijama, prihvatljiv za srpsku vladu, ekonomski razuman za MOL, i politički održiv za ruske prodavce“, objašnjava.

„Ova kombinacija čini pregovore izuzetno osetljivim i teškim“, dodaje.

O čemu pregovaraju MOL i država Srbija?

Vlada Srbije ranije je saopštila da nije zadovoljna ponudom mađarske naftne kompanije o uslovima za preuzimanje.

Glavni kamen spoticanja je budući rad rafinerije u Pančevu, rekla je ranije ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.

Amerika je u oktobru 2025. uvela dugo najavljivane sankcije NIS-u, a nekoliko puta do sada je pomeran rok do kog bi srpska kompanija, od koje zavisi celokupna srpska privreda, trebalo da se „reši“ ruskog vlasništva.

Sankcije NIS-u deo su širih mera usmerenih na ruski energetski sektor zbog rata u Ukrajini.

• Manastir u pančevačkoj rafineriji: ‘Do ograde jedan svet, iza ograde drugi’
• Zašto je za Srbiju i Balkan važna rafinerija u Pančevu
• Američke sankcije NIS-u: Oslobađa li se Srbija energetskog ‘stiska’ Rusije

Pored MOL-a, kao zainteresovani kupac pojavila se i malo poznata srpska firma KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO, u vlasništvu biznismena Ranka Mimovića, koja je ponudila 2,3 milijarde dolara za 56 odsto vlasništva u NIS-u.

To je milijardu više od MOL-a, a Rusi su to načelno prihvatili, rekao je.

Gaspromnjeft se „aktivno priprema za prodaju svog udela u NIS-u kompaniji MOL i da ne pregovara ni sa kim drugim“, prenela je agencija Tass.

Bogoljub Karić, srpski privrednik, političar i predsednik Udruženja preduzetnika i industrijalaca, takođe je uputio inicijativu NIS-u, kao i predsednicima Srbije i Rusije Aleksandru Vučiću i Vladimiru Putinu o kupovini akcija kompanije.

Međutim, nije saopšteno da li se obratio Gaspromnjeftu, kao prodavcu, niti OFAK-u koji bi to morao da odobri.

• Bogoljub Karić o kupovini NIS-a za BBC: ‘Želimo da sačuvamo naša dobra’
• Ranko Mimović za BBC: ‘Ne planiramo gašenje rafinerije u Pančevu’
• Šest razloga zašto će svetska kriza trajati duže od rata na Bliskom istoku
• Šta hrvatsko iskustvo govori o kompaniji MOL, mogućem novom vlasniku NIS-a

(Ne)Produžavanje licence – šta to znači?

OFAK je izdao dve licence za NIS – jedna se odnosi na pregovore o prodaji, a druga je operativna licenca za rad, koja važi do 16. juna.

Ove dve dozvole tesno su povezane, kazao je Lukić.

Ukoliko bi licenca za pregovore prestala da važi, mogla bi da bude dovedena u pitanje i operativna dozvola za rad NIS-a, rekao je profesor za RTS.

Ako OFAK ne bi produžio licencu za pregovore, to ne bi automatski značilo da je MOL-ova kupovina ruskog udela propala, rekao je Holoda ranije za BBC na srpskom.

„Ipak, to bi bio ozbiljan negativni signal i mogao bi da poveća pravnu, finansijsku i operativnu nesigurnost NIS-a“, dodaje mađarski energetski stručnjak koji je skoro dve decenije radio na menadžerskim pozicijama u MOL-u.

Budućnost naftne kompanije „ne zavisi samo od komercijalnih pregovora, već i od usklađenosti sa sankcijama, pristupa finansiranju, logistike snabdevanja sirovom naftom i sposobnosti da posluje bez stvaranja pravnih rizika za svoje partnere“, ukazao je.

Kada su uvedene američke sankcije u oktobru, rafinerija u Pančevu, od koje zavisi cela Srbija, ostala je bez dotoka sirove nafte dok je nedeljama u vazduhu visila neizvesnost o energetskoj bezbednosti zemlje.

Mađarski stručnjak ne isključuje mogućnost pregovora u „novom obliku ili prelazna rešenja“.

„U strateški važnim slučajevima poput ovog, ukoliko postoji politička volja, strane često pokušavaju da pronađu alternativne strukture, dodatne garancije ili kasnije ponovno otvare pregovora.

„Međutim, bez produženja OFAK licence, proces bi postao znatno komplikovaniji i rizičniji“, zaključuje.

MOL i rafinerija u Pančevu

Iskorišćavanje i prerada nafte u rafinerijama je osnova energetske sigurnosti i redovnog snabdevanja svih potrošača jedne zemlje, pa samim tim i Srbije, rekao je ranije Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije (PKS), za BBC na srpskom.

Rafinerija u Pančevu i NIS kao sistem takođe donose veliki deo prihoda budžeta, objasnio je počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

„Mađarska strana u stanju je da ovo tržište zadovolji kapacitetima rafinerije u Budimpešti.

„Čini mi se da tu sad postoje određene opasnosti i sve više mislim da to neće biti siguran posao u budućnosti“, rekao je Atanacković za Insajder.

Problemi sa MOL-om poklopili su se sa smenom vlasti u Mađarskoj, gde je izbore izgubio dugogodišnji Vučićev saveznik Viktor Orban.

Vučić, međutim, tvrdi da to nema uticaja na pregovore.

„Da li je zakomplikovala neke druge odnose ne znam. Odnose sa Srbijom ne.

„Čuo sam se sa Peterom Mađarom (novim mađarskim premijerom) i odnosi su korektni“, rekao je Vučić ranije za RTS.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Sankcije NIS-u: Kako će uticati na mene
• Koje srpske firme su pod EU sankcijama zbog Rusije
• Vučić o ponudi srpske kompanije da kupi ruski udeo u NIS-u: ‘Ko je taj? Ne može’
• Pregovori oko kupovine NIS-a se nastavljaju, MOL za BBC
• Zašto je za Srbiju i Balkan važna rafinerija u Pančevu
• MOL: Most i brana između Rusije i Evrope