Pregovori Amerike i Irana počinju u Švajcarskoj, dok Teheran tvrdi da je Ormuski moreuz ponovo zatvoren
Direktni pregovori između SAD i Irana trebalo bi da počnu u Švajcarskoj, uprkos saopštenju iranske vojske da je Ormuski moreuz ponovo zatvoren zbog izraelskih napada na južni Liban.
Kao razlog za zatvaranje, Iran navodi i kršenje dogovora sa SAD o prekidu vatre.
Međutim, američka vojska je saopštila da „saobraćaj nastavlja da teče“ u moreuzu.
Američki potpredsednik Džej Di Vens stigao je u Švajcarsku u nedelju rano ujutru.
Očekuje se da nova runda pregovora počne kasnije tokom dana.
Početkom nedelje, predsednici SAD i Irana potpisali su početni sporazum sa ciljem da se okonča rat, uključujući i sukobe u Libanu, koji bi odmah stupio na snagu.
Podrazumeva obavezu nastavka daljih razgovora kako bi se konačni dogovor postigao u narednih 60 dana.
Prethodno, Izrael i Hezbolah, militantna grupa iz Libana koju podržava Iran, razmenili su optužbe za kršenje novog primirja.
U Švajcarskoj su već Džared Kušner, zet Donalda Trampa, i izaslanik Stiv Vitkof već u Švajcarskoj, koji se„bave nekim tehničkim elementima ovih pregovora“, rekao je Vens.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei rekao je da će njihova delegacija na pregovorima u Švajcarskoj zahtevati „da druga strana ispuni svoje obaveze“.
Analiza Džon Donison, BBC dopisnik iz Jerusalima
Sporazum između Irana i Sjedinjenih Država je od nastanka na vrlo krhkim nogama.
Već postoje znaci da se raspada.
Delimično ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi 20 odsto svetske nafte, bilo je glavno dostignuće Memoranduma o razumevanju i ključni prioritet za Sjedinjene Države koje nastoje da izbegnu globalnu ekonomsku krizu.
Sada, posle samo nekoliko dana, iranska vojska saopštava da je ponovo zatvoren, a Iran navodi „neumoljiva i kontinuirana“ kršenja primirja u Libanu kao i da Izrael nastavlja da okupira veliki deo juga zemlje.
Sve oči će sada biti uprte u predsednika Trampa kako bi se videlo kakav pritisak može da se izvrši na njegovog saveznika, Izrael, kako bi ga primorao da obuzda vojnu operaciju u Libanu.
Ovo je nastavak nedelje nezapamćenih kritika Bele kuće upućenih Izraelu zbog akcija u južnom Libanu, optužujući izraelsku vojsku za prekomernu upotrebu sile.
Iako je u sporazumu navedeno i da borbe treba da se okončaju u Libanu, ministarstvo zdravlja te zemlje saopštilo je da je u izraelskim napadima na jugu preko noći poginulo najmanje 47 ljudi.
Izraelska vojska je saopštila da je gađala 80 ciljeva grupe Hezbolah i da su desetine pripadnika ubijene, ali i da su četiri izraelska vojnika stradala.
Ubrzo posle napada, Izraelske odbrambene snage (IDF) su potvrdile dogovor o prekidu vatre između libanskog Hezbolaha i Izraela.
„Nalazimo se u prekidu vatre. IDF je spreman da nastavi borbu ako bude potrebno“, saopštila je portparolka IDF-a, brigadni general Efi Defrin.
Delegacije Amerike i Irana sastaju se u švajcarskom planinskom odmaralištu Burgenštok, uz posredovanje Pakistana.
Švajcarski vojni i policijski zvaničnici patrolirali su luksuznim hotelom koji se nalazi visoko na planini sa pogledom na jezero Lucern, a za novinare je postavljen medijski centar.
Očekuje se da pregovaraju o sprovođenju sporazuma i otvore dugoročna pitanja, poput iranskog nuklearnog programa.
Sporazum, koji se sastoji od 14 tačaka, podrazumeva ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, zahtev da Iran nikada neće imati nuklearno oružje, plan od 260 milijardi evra za iransku „rekonstrukciju“ i ukidanje „svih vrsta američkih sankcija“ Iranu.
Takođe obavezuje obe strane da postignu konačni dogovor u „maksimalnom“ roku od 60 dana, koji se može produžiti uz obostrani pristanak.
Iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei rekao je da je odobrio sporazum sa SAD uprkos „drugačijem stavu“, tvrdeći da je Tramp „iz očaja koristio sve vrste poluga“ da ga postigne.
Rekao je da, iako će biti „ličnih pregovora u budućnosti“ između Teherana i Vašingtona, to „ne bi značilo prihvatanje neprijateljskog stava“.
Predsednik Tramp je rekao da očekuje da će prekid vatre stupiti na snagu „na svim frontovima“, pa i između Izraela i Hezbolaha u Libanu, što je takođe navedeno u tekstu sporazuma.
Međutim, i Izrael i Hezbolah su izvodili međusobne napade otkako je sporazum objavljen.
Libanska državna novinska agencija opisala je bombardovanje u noći između 18. i 19. juna kao jedno od najintenzivnijih u ratu, a ministarstvo zdravlja je izvestilo o najmanje 18 poginulih, 33 povređenih i nekoliko pogođenih zgrada.
Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su ciljale infrastrukturu i pojedince povezane sa Hezbolahom.
Reagujući na smrt četvorice vojnika IDF-a u petak, izraelski krajnje desničarski ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir rekao je da „ceo Liban mora da gori“.
„Uz dužno poštovanje prema Amerikancima, Izrael mora jasno staviti do znanja celom svetu da krv naših sinova i bezbednost naših građana nisu predmet pregovaranja“, napisao je na Iksu.
Vens je javno kritikovao stav nekih članova kabineta izraelskog premijera Benjamina Netanjahua prema, među kojima je i Ben-Gvir, rekavši novinarima da bi Izrael trebalo da se „probudi i uvidi stvarnost“.
Pogledajte video: Oštre kritike Trampa na račun izraelskog premijera
Liban je uvučen u američko-izraelski sukob sa Iranom, pošto je Hezbolah je lansirao rakete na Izrael kao odmazdu za napad u kojem je ubijen vrhovni vođa u Teheranu.
Izrael je odgovorio bombardovanja širom Libana i kopnenom invazijom na značajan deo juga zemlje, sa ciljem da potisne borce Hezbolaha sa njegove severne granice.
Od tada, libanske zdravstvene vlasti kažu da je više od 3.900 ljudi ubijeno u izraelskim napadima, među kojima je 366 žena i 247 dece.
Nije jasno da li je i koliko boraca Hezbolaha među žrtvama.
Izraelske vlasti kažu da je najmanje 30 vojnika i četiri civila ubijeno sa obe strane granice u istom periodu.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
