Avantura orla Feliksa: Krijumčari tražili otkup, a on se uz pomoć vojske vratio iz Libana u Srbiju
Tek što je naučio da leti, Feliks, orao krstaš, doživeo je avanturu dostojnu holivudskog akcionog blokbastera.
Umesto da kruži iznad Evrope, stigao je do Bliskog istoka, gde su ga uhvatili krijumčari, koji su zatražili otkup za njega.
Zahvaljujući Društvu za zaštitu i proučavanje ptica i srodnoj organizaciji iz Libana, Feliks je spasen i poslednjih nekoliko meseci nalazio se u blizini Bejruta, odakle se 22. juna vratio vojnim avionom u Srbiju.
„Sve avio-kompanije su odbile da prevoze pticu.
„Obratili smo se Vojsci Srbije, koja ima vojnu misiju u Libanu, i načelnik Generalštaba Milan Mojsilović prihvatio je naš apel za pomoć.
„Sleteo je na vojni aerodrom u Batajnici“, kaže za BBC Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica.
Prevezen je u Prihvatilište za strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste u okviru Zoološkog vrta Palić u Subotici, gde će boraviti dok se ne steknu uslovi da ponovo bude pušten na slobodu, objavili su iz Društva.
Feliks pripada ugroženoj vrsti.
Društvo za zaštitu ptica deceniju unazad radi na oporavku populacije orla krstaša u Srbiji.
Tokom 2017. godine postojao je samo jedan par ovih ptica, a sada ima 19 parova.
Odleteo u pogrešnom pravcu
Mladi Feliks bio je prošle godine prvi krstaš koji je poleteo sa teritorije Bačke u poslednjih 70 godina, kaže Stojiljković.
Društvo za zaštitu ptica stavilo je Feliksu i još jednom mladom orlu satelitski odašiljač u julu 2025. dok je još bio u gnezdu.
Ispostavilo se da je ova spravica bila ključna da se ptica spase par meseci kasnije.
„Mladi krstaši, u prvih pet-šest godina života, uglavnom kruže iznad srednje Evrope“, objašnjava Stojiljković.
Ne zna šta se Feliksu desilo, ali on je krenuo preko Severne Makedonije, Grčke, Turske.
„Uplašili smo se kad smo videli da ide južno, jer je taj selidbeni koridor preko Bliskog istoka i severa Afrike veoma opasan zbog raširenog krijumčarenja“, objašnjava Stojiljković.
Feliks je prestao da šalje signal početkom decembra i tada mu Društvo gubi svaki trag, sve dok im se nije javila srodna organizacija – Libanska asocijacija za migratorne ptice.
Otkup za Feliksa
Zahvaljujući libanskoj organizaciji, srpsko Društvo za zaštitu ptica saznalo je da je Feliks uhvaćen početkom decembra, skinut mu je odašiljač i prodat je švercerima u Siriji.
Stojiljković objašnjava da je na Bliskom istoku šverc ptica veoma razvijen i da se one hvataju i gone na različite načine – od postavljanja zamki do pucanja u njih.
„Ponekad ptici zašiju oči da ne može da leti previsoko.
„Hrane je i održavaju u životu, da bi im ta ptica njenim čudnim letom poslužila kao mamac za druge ptice, koje potom hvataju“, govori.
Krijumčari nisu direktno stupili u kontakt sa srpskim društvom, već su Stojiljković i kolege saznali preko libanske organizacije da se za Feliksa traži otkup.
„Čak se uz njega nudili jednu belu kanju, koja je takođe međunarodno ugrožena vrsta.
„Mi smo odbili da platimo otkup i da učestvujemo u međunarodnom kriminalu“, kaže Stojiljković.
Feliksa je na kraju spasila libanska organizacija, a Stojiljković kaže da ne zna detalje na koji način je to učinjeno.
Orao se od tada nalazio u njihovom prihvatilištu.
Nije postojala mogućnost da Feliksa tamo prosto puste, „jer ako ga puste, neko će ga opet uhvatiti“.
Jedina opcija bila je da se vrati u Srbiju.
Feliksov povratak u Srbiju očekivao se u martu, ali je zbog rata na Bliskom istoku on morao da bude odložen.
Šta čeka Feliksa?
Po povratku Feliksa čeka oporavak u zoološkom vrtu, a potom i povratak u prirodu.
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode trebalo bi da ga preveze u prihvatilište za zaštićene i strogo zaštićene vrste u Zoološkom vrtu Palić, objašnjava Stojiljković.
„Tamo će biti dok se ne urade svi veterinarski pregledi i dok stručni tim ne odluči kako će biti vraćen u prirodu“, kaže.
On se nada da neće biti potrebe da Feliks prolazi proces podivljavanja – što je način da se ptice koje su duže vreme bile u zatočeništvu vrate u prirodu.
„On je bio u dosta dobroj fizičkoj kondiciji i odrastao je normalno u prirodi sa roditeljima, tako da je naučio sve što treba.“
Šta nam znači jedna ptica?
Društvo za zaštitu ptica organizovalo je dve akcije u kojima su zamolili ljubitelje prirode da pomognu donacijama.
Pored skupljanja za Feliksov boravak u prihvatilištu u Libanu, i povratak u Srbiju, koji je prvobitno planiram komercijalni letom, novac im je bio potreban i za kupovinu dva hektara šume u Vojvodini – Slavujevog luga.
To su učinili kako bi osigurali da se drveće na ovom prostoru ne poseče, a ptice izgube dom.
Ljudi su se brzo odazvali, posebno preko društvenih mreža, što i „jeste i nije iznenadilo“ Uroša Stojiljkovića.
„Bilo je čudno u Feliksovom slučaju, jer je to ptica koju većina nas nije videla.
„Ali orao krstaš je postao poznati simbol oporavka“, kaže.
Iza uspeha akcija vidi pokušaj ljudi „da se spase sve što se spasti može, jer kolektivno imamo gorka iskustva“.
„Stalno se osećamo nemoćno, trpimo poraz i onda kada dobiju priliku, ljudima je važno da učestvuju i pomognu da se nešto sačuva.“
Pogledajte video Slavujev lug – kada ljubitelji ptica kupe šumu
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
