Ekološki bunt iz zapadne Srbije završio u DC stripu – kako je pisac iz Niša doveo Superdevojku u Srbiju

Američka izdavačka kuća DC Comics objavila je globalnu antologiju Supergirl: The World u kojoj je jedna od priča inspirisana ekološkim protestima u dolini Jadra, a scenario za ovaj zvanični superherojski strip potpisuje pisac i novinar iz Niša Uroš Dimitrijević. Spajajući stvarnu činjenicu da hemijski sastav ovdašnjeg minerala jadarita gotovo u reč odgovara fiktivnoj formuli zelenog kriptonita, autori su stvorili društveno-angažovano delo u kojem se Superdevojka pridružuje meštanima na barikadama u borbi protiv korporacije Leksa Lutora.

Sve je počelo saopštenjem svetskih naučnika koji su nakon otkrića jadarita 2006. godine primetili da novopronađeni srpski mineral deli identične hemijske elemente sa fiktivnom rudom koja oduzima moći Supermenu. 

Dvadeset godina kasnije, ta bizarna naučna podudarnost poslužila je kao temelj za međunarodni projekat u kojem učestvuju strip autori iz 15 zemalja, sa zadatkom da Superdevojku smeste u specifične, lokalne kontekste.

Epizoda pod nazivom Sunce tuđeg neba, koju je niški novinar, pisac i sada strip scenarsta Uroš Dimitrijević uradio u saradnji sa svetski priznatim crtačem Stevanom Subićem, prebacila je fokus svetske strip javnosti na jednu od najosetljivijih ekoloških i političkih tema u Srbiji.

Proces odobrenja ovakvog scenarija u sedištu jednog od najvećih svetskih izdavača podrazumevao je detaljno objašnjavanje lokalnih prilika, ali je ključni adut za prolazak ideje kod američkih urednika bila upravo analogija sa kriptonitom.

U samom scenariju ima puno fusnota, sitnih objašnjenja za različite reference, od spomenika na Kosmaju, do samog naziva priče i Šantićevih stihova. Među tim fusnotama su i one o otkrivanju jadarita i neverovatne sličnosti njegove hemijske formule sa kriptonitom. Mislim da im je ta ideja pronalaska ‘pravog’ kriptonita u Srbiji bila dosta atraktivna, kao nešto što bi rezonovalo dobro sa domaćim i inostranim čitaocima. Zamisao DC urednika koji rade na ovim ‘Svet’ antologijama jeste da priča mora da opravda zbog čega je smeštena u određenu zemlju, a nalazište kriptonita svakako opravdava dolazak Leksa Lutora u naše krajeve, a potom i Superdevojke – započinje Dimitrijević.

Pravila američkog superherojskog stripa zahtevaju prisustvo globalno prepoznatljivog negativca, što je u ovom slučaju rešeno uvođenjem Leksa Lutora, ali su domaći autori insistirali na tome da centralna tema ostane autentični bunt i otpor lokalnog stanovništva. 

Kako je u pitanju zbirka kratkih priča, nismo imali previše prostora, ali smo se trudili, zapravo dali sve od sebe, da se upravo taj bunt vidi i oseti na stranicama, kada god je to moguće. Baš zato imamo demonstrante koji se suprotstavljaju daleko moćnijim i opremljenijim agentima, majku i ćerku koje se ne libe da odgovore negativcu poput Leksa Lutora. Uostalom, najbolji primeri američkog superherojskog stripa su zapravo angažovana dela, X-Meni su inspirisani ličnostima poput Martina Lutera Kinga, Malkolm X-a i pokretom za ljudska prava, Nadzirači su kritika paranoje ekstremne desnice, Niksonove administracije, straha od nuklearnog sukoba itd – kaže niški pisac.

Vizuelizacija celog konteksta, barikada i specifične atmosfere srpskog sela u kratkoj formi zahtevala je precizno kadriranje, pri čemu je Subić, kako objašnjava Dimitrijević, uspeo da unese i prepoznatljive lokalne simbole koji su kod inostranih čitalaca izazvali specifične asocijacije.

Stevan Subić je veliki profesionalac i radio je sa scenaristima poput Toma Kinga i Pola Dejnoa, tako da je rad sa njim bilo pre svega zadvoljstvo. Ja sam imao predloge za kadrove, koje je Stevan najčešće ispoštovao, a kada nije, onda je ponudio bolje vizuelno rešenje, što strava. On je uspeo da na tim stranicama smesti sve to, i barikade, i akciju, i spomenik na Kosmaju, koji izgleda toliko dobro i naučnofantastično da su neki čitaoci iz drugih zemalja isprva pomislili da je u pitanju Supermenova Tvrđava samoće, a da priča ipak diše i da ništa ne bude zbijeno – nastavlja Uroš.

Pored vizuelnih rešenja, metafora ekološke katastrofe uočljiva je i u samom izboru belog kriptonita koji u zvaničnoj DC mitologiji ima specifična svojstva, što je izazvalo različite, ali pozitivne reakcije kod publike u zavisnosti od delova sveta iz kojih dolaze.

Beli kriptonit se našao kao zgodno rešenje za priču. Odlučio sam se za njega pre svega zato što je jadarit bele boje, i rešio da srpskom kriptonitu podarim sposobnosti oduzimanja moći Superdevojci, tako što bi joj svaki kontakt s njim oduzeo po jednu moć. Sa druge strane, prema zvaničnom DC Univerzumu, beli kriptonit ubija floru, što se uklapalo sa tim kako bi iskopavanje jadarita uticalo na životnu sredinu u Srbiji. Što se tiče reakcija čitalaca, pošto ima autora iz 14 zemalja, bukvalno zavisi iz kog dela sveta dolazite i kakvi su vam afiniteti. Pored srpske publike, našom pričom su najviše oduševljeni čitaoci iz Turske, o tome me je obavestio turski izdavač DC-a, JBC Comics – kaže Uroš Dimitrijević.

Kroz naslov epizode i samu strukturu radnje, autori šalju poruku da rešenje problema ne leži u pasivnom čekanju pomoći ili dolasku fiktivnih spasilaca. 

Prikazivanjem meštana koji samostalno organizuju proteste i uvođenjem novog, autohtonog junaka pod imenom Jad-er, strip jasno naglašava da pokretačka snaga ostaju u rukama ljudi koji su spremni da brane sopstvenu životnu sredinu.

Strip je dostupan u niškoj striparnici Južni Darkwood i knjižari Čarobne knjige.

Inače, za roman Daske Uroš Dimitrijević je dobitnik Književne nagrade „Politikinog zabavnika“ za najbolje književno delo namenjeno mladima u 2023. godini, dok je njegov prvenac Siroti mali ratovi tri godine ranije bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu.