„Zaštitili su pogrešnu baru” – šta se desilo sa staništem dugonogog mrmoljka i izgradnjom solarne elektrane

Nakon što su ekološka udruženja i naučnici upozorili da je zbog izgradnje solarne elektrane uklonjena vegetacija i time ugroženo stanište velikog dugonogog mrmoljka kraj Dimitrovgrada, a iz kompanije „Brebex“ saopštili da su baru gde je ova zaštićena životinja izuzeli iz projekta, dr Maja Ajduković sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” tvrdi da je zaštićena pogrešna bara.

Tokom prethodne zime, kompanija Brebex raskrčila je oko 240 hektara zemljišta, uglavnom niskog rastinja, u okolini sela Brebevnica kraj Dimitrovgrada, da bi na proleće organizacije Polekol i Jerma saopštile da je time narušeno stanište i ugrožen opstanak Burešovog dugonogog velikog mrmoljka – strogo zaštićene vrste u Republici Srbiji.

Iz kompanije Brebex su naveli da „jedino stanište” i mesto razmnožavanja mrmoljka na lokaciji projekta jeste izuzeto iz projekta i da je mrmoljak time zaštićen, nakon urađene detaljne, stručne studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koja se može naći na njihovom sajtu.

Sa druge strane, Zavod za zaštitu prirode Srbije izdao je sopstveno saopštenje u kojem navodi da je dato „pozitivno mišljenje za translokaciju”, odnosno preseljenje jedinki koje su ugrožene izgradnjom elektrane Brebex.

„Zaštitili su pogrešnu baru”, objašnjava za portal Klima101 dr Maja Ajduković, koja se već godinama bavi proučavanjem velikih mrmoljaka iz Duboke bare.

Druga bara, koja se u dokumentaciji naziva i Lipinsko jezero, nije nikakvo jezero već pojilište za stoku i tršćak koji brzo presuši. Ona je ta koja je izuzeta iz projekta, dodaje dr Ajduković.

Sa druge strane, obližnja Duboka bara, koja je jedno od samo dva staništa Burešovog dugonogog velikog mrmoljka u Srbiji, uopšte se i ne spominje u studiji uticaja koju je objavila kompanija Brebex. 

Duboka bara danas jeste tehnički okružena žutom trakom, ali je celokupna okolna vegetacija uklonjena, što po rečima dr Ajduković direktno ugrožava opstanak ne samo mrmoljka, već i drugih vodozemaca i vrsta koje žive u ovoj bari. 

Kopneni deo ovog staništa sa vegetacijom u radijusu od najmanje 500 metara oko bare je izuzetno značajan za opstanak vodozemaca, pošto tu provode svoj terestrični deo života i hibernaciju – ističe dr Ajduković.

Iz Udruženja Polekol smatraju da je propust napravio Zavod za zaštitu prirode prilikom izdavanja uslova zaštite.

Zavod je morao znati za ovo stanište i izuzeti ga iz obuhvata plana, kako je pravilno učinio sa tri staništa strogo zaštićenih orhideja – objašnjava Strahinja Macić, pravnik iz Polekola.

Zavod za zaštitu prirode je oštro demantovao navode o svom previdu u ovom slučaju.

Zavod za zaštitu prirode Srbije u trenutku izdavanja navedenih rešenja nije imao saznanja da je predmetna populacija strogo zaštićene divlje vrste Triturus ivanbureschi na lokalitetu Duboka bara… od posebnog konverzacionog značaja i generalno velikog značaja za biodiverzitet Republike Srbije jer se u zahtevima i izveštajima institucije, koja se bavi istraživanjem ove populacije, nigde to ne navodi – stoji u saopštenju.

Međutim, kako navodi dr Maja Ajduković, istraživači sa IBISS-a od 2021. godine sprovode istraživanja na ovom lokalitetu – na osnovu ovih istraživanja objavljen je čitav niz naučnih radova u međunarodnim naučnim časopisima. U jednom od njih, praćen je razvoj preko 600 jedinki mrmoljaka na ovom lokalitetu.

Ona ističe da je translokacija najgora opcija za same životinje, „pošto je kod njih izraženo tzv. zavičajno ponašanje – vraćaju se uvek u istu baru u kojoj su rođeni radi parenja.” 

Ali napominje i da je to jedino rešenje, ako ne budu vratili stanište u barem delimično pređašnje stanje.