‘Persepolis’, priča koja odgaja buntovnice

Dugo me je posmatrala sa polica knjižara i biblioteka, godinama bila na listi za čitanje, ali je nikada nisam uzeo u ruke.

Nekako se uvek nešto isprečilo ispred Persepolisa, grafičkog romana koji je čest gost lista onih koji su „promenili percepciju o stripovima“, ali i najboljih knjiga 21. veka.

A onda je 4. juna, u 56. godini, preminula Marđan Satrapi, autorka Persepolisa, kasnije i istoimenog animiranog filma iz 2007, nominovanog za Oskara.

I odlučio sam da ga pročitam.

Kasno, znam.

Otišao sam do najbliže knjižare, kupio autobiografsku priču Satrapi o detinjstvu, odrastanju i životu pre i posle revolucije u Iranu 1979. godine, kada je sa vlasti zbačena monarhija, a zemlja dobila prefiks Islamska republika.

Bila je gotova za dva-tri dana.

I odmah mi je bilo jasno zbog čega ima i taj status i milionske tiraže.

„Verno je dočarala dečji osećaj da si dovoljno odrastao da budeš svedok istorije, ali još premlad da bi u njoj mogao aktivno da učestvuješ“, kaže Nima Nagibi, profesorka engleske književnosti na Toronto metropolitan Univerzitetu, autorka naučnog rada Istok i Zapad u Persepolisu, za BBC na srpskom.

Jer to je i priča o buntovnoj devojčici, Islamskoj revoluciji, ratu Iraka i Irana, veri, represiji, slobodi, pubertetu, pravima žena, obrazovanju, knjigama, imigraciji i generalno komplikovanom i slojevitom Bliskom istoku.

Istovremeno duhovita, intimna, potresna i informativna.

„Sećam se da sam plakala kada sam prvi put gledala film“, kaže Tara Agdašlu, iranska rediteljka i aktivistkinja za prava žena, za BBC na srpskom.

„Kasnije sam dugo imala gomilu primeraka grafičkog romana i poklanjala ih ljudima.

„Ako bih otišla na dejt sa nekim ko nije iz Irana, a sa kim sam želela da nastavim da se viđam, rekla bih: ‘Moraš da pročitaš ovo ako želiš da nastavimo da pričamo’“, dodaje uz osmeh.

O maramama, služavki i buntu

„Ovo sam ja kada sam imala 10 godina“, rečenica je kojom Satrapi počinje strip, iznad crteža devojčice u crnoj marami.

Godinu dana posle Islamske revolucije, nošenje marame u njenoj školi je postalo obavezno, ali ona i njene drugarice to nisu volele.

„Nismo znale razlog“, piše Satrapi.

Išla je u dvojezičnu francusku školu u Teheranu, glavnom gradu Irana, koja je ubrzo zatvorena, a devojčice razdvojene od dečaka.

Polako upoznajemo i nju i njenu porodicu i njenu zemlju, pre i posle revolucije.

„Od 1979. se o ovoj staroj civilizaciji uglavnom govori u vezi sa fundamentalizmom, fanatizmom i terorizmom, a kao Iranka koja je više od polovine života provela u Iranu, znam da je ta slika daleko od istine“, piše Satrapi u predgovoru.

„Zato mi je pisanje Persepolisa bilo toliko važno.“

• Superdevojka stigla u Srbiju
• O stripovima sa Dalekog istoka: kako su mange osvojile Srbiju, a posebno mlade
• Vidimo se u snovima: Priča o Sendmenu, „strip azbuci“ koja je promenila svet

Odrastala je u imućnoj teheranskoj porodici.

Kao dete primećuje da njen otac vozi kadilaka, da je žena koja je često u njihovoj kući zapravo služavka, sa čime ne zna kako da se nosi, a potom saznaje da joj je pradeda bio šah, to jest kralj, a deda premijer.

Bila je okružena knjigama i roditeljima koji učestvuju u svim dnevnopoličkim dešavanjima i redovno idu na sve proteste.

Nekada su vodili i nju.

„Nisam baš znala šta da mislim o marami… Moja vera je bila jaka, ali moji roditelji i ja bili smo vrlo moderni i napredni“, piše Satrapi u Persepolisu, nazvanom po drevnom glavnom gradu Persijskog carstva, čije su ruševine i danas jedan od najvažnijih arheoloških spomenika Irana.

Originalno objavljen na francuskom, roman nikada nije dobio zvaničnu verziju na farsiju.

Ali ova priča, naglašava Nagibi, autorka više knjiga i radova o Irankama i književnosti, prevazilazi „zapadnu naraciju o individualizmu i ličnoj slobodi“.

Dok prolazi kroz istoriju Irana, opisuje život i ljude posle Islamske revolucije, Persepolis istovremeno kritikuje Zapad i imperijalizam.

„Dok na Bliskom istoku bude nafte, nećemo živeti u miru“, kaže otac maloj Marđan.

Zbog rata i teškog života pod novim režimom, ona u jednom trenutku odlazi upravo na Zapad, ali se tamo ne uklapa baš najbolje.

Teško živi i depresivna je.

„U iranskom društvu, kao i u drugim tradicionalnim kulturama, ne priča se javno o porodičnim problemima, ličnim traumama, poteškoćama… Drži se sve u sebi i pred svetom se praviš hrabar“, kaže Agdašlu.

„Samim tim što se otvorila i ispričala priču o njenom životu, Satrapi je pokazala bunt.“

Iranke su, naglašava, uvek bile autonomne i buntovne žene.

Znači, Persepolis je knjiga koja odgaja male buntovnice?

„Da, apsolutno“, odgovara.

Iranska revolucija

• Narodni ustanak u Iranu koji je u februaru 1979. doveo do svrgavanja monarhije i uspostavljanja Islamske Republike Iran
• Učestvovali su pripadnici različitih društvenih i političkih grupa, od sekularne levice do verske desnice – i veliki broj mladih – ujedinjeni u želji da okončaju autokratsku vlast šaha i ograniče uticaj Zapada na zemlju, piše Britanika
• Tokom protesta protiv šaha ubijen je veliki broj demonstranata
• Različite opozicione struje ujedinjuju se pod šiitskim islamom, koji su smatrali objedinjujućim elementom iranskog identiteta i kulture, kao i pod vođstvom Ruholaha Homeinija, uglednog islamskog učenjaka i kritičara šahovog režima
• Posle revolucije, vrhovni autoritet u zemlji postaje verski vođa – Homeini
• Novoosnaženo sveštenstvo potiskuje levičarske, intelektualne i umerene saveznike, a konzervativna struja stiče veću kontrolu, nadzire poštovanje islamskih pravila oblačenja i ponašanja i kažnjava sve „neprijatelje revolucije“. Njihovo nasilje i brutalnost često su prevazilazili represiju iz perioda šahove vlasti, dodaje Britanika
• Vlast je činila sve kako bi potisnula zapadni kulturni uticaj, a suočeni sa progonom i nasiljem mnogi pripadnici obrazovane elite napuštaju zemlju
• Ruholaha Homeinija 1989. nasleđuje Ali Hamnei, ubijen 2026. u napadu Sjedinjenih Američkih Država

• Putovanje avionom koji je pokrenuo iransku revoluciju
• BBC u Teheranu: Proslava iranske revolucije u senci nezadovoljstva i otpora
• Ko je Reza Pahlavi, izgnani sin poslednjeg iranskog kralja

O Iranu i ljubavi

„Iran je kao ljubav tvog života“, opisuje Agdašlu.

„Ali nekada moraš ili da raskineš i napustiš ga ili da ostaneš i patiš.“

Ona je otišla u Kanadu, gde se suočila sa mnogo „iznenađenja i šokova“.

„Kako su tamo na Iran gledali ljudi koji misle da ga poznaju i kakav je bio Iran u kom sam odrasla, dve su potpuno drugačije zemlje“, navodi.

„I dok te svet stalno podseća na sve opasnosti i brutalnosti Irana, pa i demonizuje ljude tamo, Satrapi je Persepolisom rušila predrasude.“

Zbog toga ga često opisuju delom koje „spaja zapadni i iranski svet“.

Demistifikuje iransko društvo, njegov odnos sa revolucijom i pokazuje „koliko je slojevito iskustvo biti Iranac ili Iranka“, smatra Agdašlu.

Istovremeno pokazuje da tamo žive neki obični ljudi, koji vole ili ne vole neke obične stvari i kako „jedna žena oseća, posmatra i uči stvari o njenom identitetu“.

Zbog toga je Persepolis „i umetničko delo i sociološki prikaz“, naglašava.

„U uvodu engleskog prevoda, Satrapi izričito navodi da joj je cilj bio da humanizuje Irance u očima zapadne publike“, objašnjava Nagibi.

„Tvrdi da je jedan od motiva za pisanje knjige bio upravo želja da se kompleksna kultura i narod koji su u medijima, naročito posle terorističkog napada 11. septembra u Njujorku, često bili predstavljani kao teroristi i verski fanatici – prikažu drugačije“

U to vreme se, kako kaže, pojavio niz memoara Iranki iz dijaspore, koje su mahom bile deca ili tinejdžerke tokom revoucije 1979. godine.

Ali Persepolis je jedini ispričan u formi stripa.

I to nacrtan jednostavnim, a prilično upečatljivim crtežom.

I ona je, kako kaže, sa velikim nestrpljenjem čekala da strip bude objavljen.

„Doslovno sam ga progutala za nekoliko sati“, kaže Nagibi.

„Poput mlade Marđi, sećam se napetosti na ulicama i razočaranja što sam bila previše mlada da na neki stvaran način učestvujem u demonstracijama.

„Nisam u potpunosti razumela šta se dešava, ali sam znala da prisustvujem nečemu istorijski značajnom.“

O Persepolisu danas

Po odlasku iz Irana, Satrapi je živela u Francuskoj, čije je državljanstvo dobila.

Orden francuske Legije časti je 2025. odbila zbog „licemerja voljene usvojene zemlje“ prema njenoj matičnoj državi.

Sve vreme je podržavala proteste za slobodu i prava žena u Iranu, i zbog Persepolisa bila na meti iranskog režima.

„Nazivali su me lažovom i špijunkom. Naučila sam da se ne plašim“, izjavila je.

„Nije da ne osećate strah, osećate ga, ali onda odlučite da li vam je stalo do njega ili ne. Nisam neustrašiva, ali u mojoj zemlji deca od 17 godina su streljana, dok ja živim više od pola veka“.

Dve i po decenije kasnije, njen Persepolis je i dalje kontroverzna tema.

I u Iranu, ali i u SAD, gde je bilo više pokušaja da ga izbace iz školskog programa zbog osetljivih i eksplicitnih tema, ilustracija i jezika.

„Persepolis kao knjiga predstavlja izazov desničarskom diskursu u SAD, ne samo zato što humanizuje populaciju koju američka administracija često prikazuje kao pretnju, već i zato što nudi sažetu i pristupačnu lekciju iz istorije američkog imperijalnog uplitanja u unutrašnje poslove Irana“, kaže Nagibi.

„Upoznavanje američkog čitaoca sa tim pruža istorijsko razumevanje i kontekst rastućeg antizapadnog raspoloženja u Iranu 1970-ih godina“.

Satrapi je preminula 4. juna 2026. godine.

Na sahranu su mnogi ljudi doneli njihove primerke Persepolisa.

„Uvek je govorila šta misli i zaista joj je bilo stalo do Iranki i Iranaca uopšte, bez obzira na to što dugo nije mogla da se vrati u zemlju“, kaže Agdašlu, koje je zbog aktivizma takođe na meti iranskih vlasti.

A Persepolis se i dalje čita.

Makar i sa zakašnjenjem, kao neki.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zamrznuta iranska sredstva: Gde je novac i zašto je važan za Teheran
• Trampu treba da se ovaj rat okonča, ali Iran odbija da se povuče: BBC urednik
• ‘Želimo da pobedimo, ali preziremo Islamsku Republiku’ – dilema iranskih fudbalskih navijača
• ‘Možda poslednji put čujete moj glas’: Raste broj pogubljenja u Iranu od početka rata
• Autoritarni režimi umiru postepeno, zatim naglo, ali Iran još nije stigao dotle: BBC urednik
• Američko-izraelski sukob sa Iranom: Jedan rat, dve tvrdnje o pobedi