Zatvorske kazne za italijanske zvaničnike zbog rušenja mosta u Đenovi kada je poginulo 43 ljudi
Bivši šef italijanskog operatera autoputeva osuđen je na 12 godina zatvora zbog urušavanja mosta Morandi u Đenovi u avgustu 2018. godine, u kojoj je poginulo 43 ljudi.
Tužioci su tražili veću zatvorsku kaznu za Đovanija Kastelučija, bivšeg izvršnog direktora kompanije Autostrade per l’Italia (Aspi).
Kasteluči, koji već služi šestogodišnju zatvorsku kaznu zbog saobraćajne nesreće 2013. godine, jedan je od 57 optuženih.
Terete se, između ostalog, za višestruko ubistvo iz nehata i mnoga druga krivična dela.
Jedan od rukovodilaca u kompaniji za autoputeve, Mikele Donferi Miteli, osuđen je na 11 godina zatvora, a njegov kolega Paolo Berti na pet i po godina zatvora.
Emanuel Dijaz, čiji je brat Henri poginuo u urušavanju mosta, rekao je za italijansku televiziju da je „veoma zadovoljan“ presudom, dok je Egle Poseti, kojoj su sestra i deca nastradali, rekla da je kazna od 12 godina Kastelučiju „prihvatljiva“.
Tog 14. avgusta 2018. godine, Klaudija Poseti (47) krenula je na odmor sa suprugom Andreom, za kojeg se nedavno udala, i dvoje dece, uzrasta 12 i 16 godina.
Porodica je automobilom putovala ka italijanskoj rivijeri kada se most Morandi u Đenovi iznenada srušio.
Njihov automobil bio je među onima koji su se survali sa vijadukta na železničku prugu ispod.
Most se srušio tokom letnje oluje, u jeku turističke sezone, pri čemu su automobili i kamioni pali sa mosta na tlo ispod.
Urušavanje je pokrenulo višegodišnju istragu kako je bilo moguće da most, izgrađen 1960-ih i deo je važne saobraćajne veze Đenove sa francuskom granicom, dospe u stanje koje je dovelo do njegovog pada.
Ukupno, tužioci su tražili za 57 optuženih 400 godina zatvora zbog neodržavanja vijadukta, koji je izgradio Rikardo Morandi 1967. godine.
Svi optuženi su negirali da su učinili bilo šta pogrešno.
Ključno pitanje u slučaju urušavanja mosta Morandi jeste zbog čega je zapravo pao.
Pogledajte video o tragediji u Đenovi
Tužilaštvo tvrdi da je održavanje mosta godinama odlagano, uprkos tome što su upozorenja o problemima bila zanemarena, dok su prihodi nastavili da pristižu.
Odbrana, međutim, tvrdi da je pravi uzrok nesreće bila konstrukciona greška na konkretnom kablu koji je popustio i da nijedan sistem održavanja ne bi mogao da spreči tragediju, jer je taj deo bio obložen betonom.
Neke manje optužbe, poput falsifikovanja dokumenata, već su zastarele prema italijanskim zakonima o zastarelosti.
Suđenje traje gotovo četiri godine i do sada je održano 284 ročišta.
Frančesko Pinto, bivši zamenik glavnog tužioca koji je radio na slučaju, ocenio je da dužina postupka pokazuje dublje probleme italijanskog pravosudnog sistema.
On smatra da bi žalbeni postupak i konačna odluka Vrhovnog suda mogli da potraju još oko dve i po godine.
Đovani Paolo Ačini, advokat koji zastupa Đovanija Kastelučija, bivšeg izvršnog direktora kompanije Atlantia, za dužinu postupka krivi dugotrajne tehničke istrage koje je tužilaštvo sprovelo pre početka suđenja.
Veliki deo tih analiza morao je ponovo da bude razmatran kada je proces otpočeo, dodao je.
Kasteluči već služi šestogodišnju kaznu zatvora zbog druge smrtonosne nesreće na vijaduktu na jugu Italije, u kojoj je 2013. godine poginulo 40 ljudi.
Tragedija je pokrenula i širu debatu o stanju italijanske infrastrukture, posebno o dotrajalim objektima i problemima u njihovom održavanju.
Pogledajte: Ostaci starog mosta Morandi porušeni su u kontrolisanim eksplozijama u junu 2019. godine.
Egle Poseti, koja predstavlja i odbor porodica žrtava, kaže da se ona i drugi članovi porodica nadaju da će odgovornost za tragediju konačno biti utvrđena.
„Godinama su nam advokati govorili da za ono što se dogodilo niko nije kriv, da je to bila samo nesreća.
„Ali ova odluka mogla bi da ima veliki simbolički značaj. Utvrđivanje odgovornosti moglo bi da nam donese makar neki mir i osećaj pravde“, rekla je ona.
Uoči izricanja presude, kompanija Autostrade per l’Italia prvi put se javno izvinila zbog tragedije.
Izvinjenje je objavljeno u otvorenom pismu izvršnog direktora Ariga Đane, koje su prenela dva italijanska lista.
Đana, koji je na čelo kompanije došao prošle godine, napisao je da se dugo pitao zašto se kompanija u vreme tragedije nikada nije izvinila porodicama žrtava.
Bila je to „dodatna, neshvatljiva rana“ za zajednicu koja je već bila u šoku, napisao je.
On je istakao da današnja kompanija posluje pod drugačijim vlasništvom i upravom i da je, iako ne može da poništi bol porodica, moralna obaveza da sada pokuša da ispravi ono što je moguće.
Aspi i Spea više nisu optuženi u krivičnom postupku, pošto su postigli nagodbu o isplati oko 30 miliona evra odštete.
Ostaci starog vijadukta uklonjeni su početkom 2019. godine kontrolisanim rušenjem u dve eksplozije.
Novi most, koji je projektovao Renzo Pijano, arhitekta rođen u Đenovi, otvoren je samo 18 meseci kasnije, u avgustu 2020. godine.
Poznat kao most Đenova San Đorđo, sa belim stubovima nalik jedrima, treba da podseća na pomorsku istoriju grada.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prijavite se na njuzleter
Svake subote šaljemo nekoliko priča. Bez spina. Bez propagande. Bez spama. Samo istina.
