120 godina od podizanja "Ruske crkve" u aleksinačkom selu - nadležni najavili kompletnu rekonstrukciju
U aleksinačkom selu Gornji Adrovac je na mestu stradanja ruskog grofa Nikolaja Rajevskog, koji je poginuo u boju sa Turcima 1876. godine, pre 120 godina podignuta crkva Svete Trojice, građanima poznatija kao "Ruska crkva", a iz Eparhije niške su najavili da će fasada i krov u toku ove godine biti kompletno rekonstruisani, kao i da će urediti portu. Predviđena je i izgradnja kulturno-memorijalnog centra u dvorištu crkve, gde će posetioci moći da se podsete na herojsko stradanje srpskih i ruskih vojnika tokom oslobođenja.
Na mestu gde je stradao grof Rajevski, inspiracija Tolstoju za čuvenog Vronskog iz "Ane Karenjine" i jedan od najistaknutijih u zajedničkoj borbi srpskog i ruskog naroda za oslobođenje od Turaka, u znak sećanja podignut je hram 1903. godine, ali je 120 godina kasnije on u jako lošem stanju i neophodna je obnova.
Planirana obnova krova i fasade, ali i izgradnja kulturnog centra u porti; foto: Eparhija niška
Da se to očekuje tokom ove godine najavio je Episkop niški Arsenije, koji je posetio crkvu Svete Trojice u selu Gornji Adrovac kod Aleksinca.
U toku protekle godine uradili smo pripremne radove, projekat i predmer za početak radova na obnovi ovoga hrama i uz pomoć sredstava koje je obezbedila Vlada republike Srbije mi ćemo, nadamo se vrlo brzo, početi sa radovima na rekonstrukciji ovog hrama. U ovoj prvoj fazi radova predviđena je kompletna sanacija krova, fasade hrama i naravno parterno uređenje. Nadamo se u nekoj skorijoj budućnosti da u potpunosti uradimo i rekonstrukciju i sanaciju i unutrašnjosti hrama - istakao je Arsenije.
Planirana obnova krova i fasade, ali i izgradnja kulturnog centra u porti; foto: Eparhija niška Istakao je i da je osim uređenja crkve planirano i podizanje kulturnog centra u porti, koji će takođe biti posvećen Nikolaju Rajevskom, ali i svim ruskim i srpskim borcima koji su poginuli u srpsko-turskom ratu 1876. godine, ratu za oslobođenje Srbije od turskog ropstva.
Nadamo se da ćemo uz pomoć Vlade Republike Srbije, Opštine Aleksinac, ali i svih dobrih ljudi, da uspemo da završimo, kako rekonstrukciju hrama, tako i izgradnju ovog kulturno-memorijalnog, mesta gde će svi posetioci moći da se podsete na herojsko stradanje svih srpskih i ruskih vojnika u čuvenom ratu - dodao je.
U pratnji episkopa tokom posete hrama bili su i profesor niškog Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u penziji Miroljub Samardaković, građevinski inženjer iz Niša Zoran Raičić, kao i Mile Veljković iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu, koji je pojasnio da su tokom prošle godine izradili predmer i predračun opisa radova za sanaciju celog eksterijera crkve - krovnog pokrivača, fasade, prozora i neposrednog uređenja oko crkve. Istakao je da su to delovi koji su najviše ugroženi i koji su najviše stradali tokom godina.
Planirana obnova krova i fasade, ali i izgradnja kulturnog centra u porti; foto: Eparhija niška
Glavna karakteristika ove crkve i jedinstvena je po tome u Srbiji je njena fasada obložena keramičkim pločicama, koje su u dva valera, dve boje, složene u obliku krstova po fasadi. Ovi radovi nisu tako složeni, ali je problem doći do izvorne i originalne keramike. Tu keramiku proizvodi jedna od firmi u Mađarskoj i to će nam malo usporiti radove, malo poskupeti, ali crkvi ćemo vratiti potpuno izgled kakav je imala u vremenu gradnje. Očuvaćemo tu simbiozu, taj spoj između dva bratska naroda, srpskog i ruskog, za sva vremena, kroz rekonstrukciju ove crkve - istakao je Veljković.
Iz Eparhije niške ističu da su u pratnji Njegovog preosveštenstva bili i protojerej Dejan Arsić, sekretar EUO Eparhije niške, protojerej Bratislav Vukićević, arhijerejski namesnik aleksinački, jerej Aleksandar Lukić, nadležni paroh, kao i predsednik opštine Aleksinac Dalibor Radičević koji je najavio da će crkvi vratiti stari sjaj.
Planirana obnova krova i fasade, ali i izgradnja kulturnog centra u porti; foto: Eparhija niška
Komentari
Poslednji komentari
Dragoljub J.
19:54 // 19. 3. 2023.
Nemojte vi, pravoverni i celomudreni, molim vas, da branite crkvu od mene. Kršten sam u manastiru dok su još vaši stari paradirali sa crvenim knjižicama po komitetima i skojevima. Ja vam samo kažem da po našim svetinjama uskoro neće imati ko da se krsti, moli i ispoveda, jer se biološki zatiremo, nestajemo. Odite na prvu liturgiju negde pa zakukajte vriskom kad prebrojite sve vernike.
Dragoljub J.
23:34 // 16. 3. 2023.
Umorni i razočarani, danas doneli bebu iz niškog porodilišta: potrebna KOMPLETNA REKONSTRUKCIJA ljudi i opreme, uslova i ishrane, kompletna restauracija MORALA i etike zdravstvenih radnika. U porodilištu se rađaju anđeli! Naše seoske škole izumiru, a ni toalete nemaju. Teramo ono malo preostale dece na čučavac kao u 19. veku. Porodilišta braćo, a ne zvona. Narod crkve gradi, Bogu se ne moli...
Svasta
11:56 // 17. 3. 2023.
@Dragoljub
Svi tako prolaze.. Kada sam ovde godinama pisao o tome ti si cutao. Nije ti bila zanimljiva tema. Onda kada se desi onda covek vidi sta treba. Da se pravili protesti pre 2 godine da li bi izasao? Pa ne bi. Ali kada dogori do d., onda se covek seti da nesto fali.
To sto ne poznajes kulturu i sta je ova crkva i koliko vredi savetovao bih ti da je obidjes. Sramota da nikada nisi bio.
Наравно да треба,
12:07 // 18. 3. 2023.
Драгољубе. Љутња која се чита у вашем писању, сувишна је. Другачији однос према култури, писму, језику, моралу, довео би до другачијег и бољег односа и према породилишту и целокупном друштвеном животу. Међусобно је све то условљено и повезано. На крају, треба ипак да будете срећни и захвални, јер вам је, како кажете, у кућу стигао нови живот.
ЦСКА
12:28 // 18. 3. 2023.
И звона, браћо, и породилишта!
Sremica
18:44 // 16. 3. 2023.
Ovo sveto mesto treba uvrstiti u turisticku ponudu Srbije, jer bi ukoliko se dobro promovise bilo primamljivo za mnoge turiste iz zemlje i sveta, narocito iz Rusije.Takodje bi bilo pozeljno da udje u program djackih ekskurzija, jer se radi o liku iz Tolstojevih dela neprolaznih vrednosti.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.