Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:36, 24. 11. 2015.

| Društvo

Aleksinačke kafane pisale istoriju

Autor:Nikola MarkovićIzvor:Južne vesti
kafana aleksinac
Aleksinac je od davnina imao duh mehane; foto: “Trgovina i ugostiteljstvo u Aleksincu 1911-1944” Zoran Stevanović

Za stolovima kafana u Aleksincu mogu se još čuti priče o tome kako su se u nekadašnjim krčmama i bifeima, kojih je sredinom 19. veka u ovoj varošici bilo čak 36, uz čašu vina ili rakije kovali ustanički planovi i pomerale državne granice.

kafana-aleksinac4 u zadimljenim krčmama što mirišu na domaću rakiju, vino i ukrčkani podvarak nekad su se sklapali ozbiljni poslovi; foto: JVNaime, kada je Aleksinac konačno oslobođen od Turaka, bio je to najjužniji grad u obrenovićevskoj Srbiji. Prema pričama istoričara, kao i samih Aleksinčana, upravo u zadimljenim krčmama osim susretanja ustanika, sklapali su se ozbiljni poslovi i određivale ljudske sudbine.

Aleksinac je bio strateški značajan u vreme ustanaka sve dok ga nakon oslobođenja Niša 1876. nisu mnogi zaboravili. Danas postoje podaci da je kroz grad prolazilo nebrojeno ljudi, trgovaca i zanatlija, pa je baš zato i bio pogodno tle za veliki broj mehana – kaže direktor Zavičajnog muzeja Aleksandar Nikezić.

muzej Zbog načina gradnje pretpostavlja se da je i sadašnja zgrada Muzeja bila nekad kafana; foto: JVPretpostavka da je i sama zgrada aleksinačkog Zavičajnog muzeja nekada bila kafana, što je utemeljeno na osnovu nesvakidašnjeg izgleda kuće “doksatare”. Doksat, odnosno terasa, i dva dimnjaka na kući svedoče u prilog ovoj tvrdnji pojedinih arhitekata.

U knjizi “Trgovina i ugostiteljstvo u Aleksincu 1911-1944” Zoran Stevanović navodi da je i u početnim decenijama dvadesetog veka ovaj grad na jugu Srbije brojao više od dvadeset kafana. Mehane su tada bile sastavni deo kuća. Gostionica “Kod Vase Vuletića”, krčma “Kod Proke”, “Ćurčijska mehana”, bife “Kod Olge” samo su neke od kafana iz međuratnih godina.

Grad čije se ime u istorijskim izvorima pominje još daleke 1516. godine, u svojim kalrdmama čuva mnogo više istorije nego što se to na prvi pogled može pretpostaviti.

 


toma Krštenica govori da je Toma rođen u Aleksincu; foto: Aleksinačke novostiLegendarni kafanski pevač rođen u Aleksincu

Iako mnogi smatraju da je kralj kafanske muzike na prostorima bivše Jugoslavije, legendarni Toma Zdravković rođen u Pečenjevcu, u njegovoj krštenici upisan je Aleksinac. Posle nekoliko meseci njegova porodica se preselila južnije. Stariji meštani Aleksinca kažu da ih je Toma, nažalost, zaboravio već kada je prvi put osetio čari prestonice.

Toma se nije često pojavljivao u ovom gradu iako je kafanski život tih godina u Aleksincu bio i više nego bogat. Mi mu ne zameramo jer znamo da ko pređe Bubanj potok, ne vraća se bez velikog razloga tamo gde se samo rodio. Ipak, ponosni smo što je on Aleksinčanin - jednoglasni su sagovornici iz jedne od aleksinačkih kafana.


kafana-aleksinac3 Nekada su zanatlije i noćile u kafanama; foto: JVZanatlije bili najveći boemi

Zoran Joksimović, muzičar, a sada i vlasnik jedne od kafana, seća se vremena kada su gradsku istoriju pisale “Sedmica”, "Dva drugara” i “Zlatni gong”, dok je prava gospodska i intelektualna oaza bio Dom JNA. Svirajući posvuda, Zoran je na svojevrstan način obeležio kafanski život i upoznao mnogo ljudi.

U to vreme najveći boemi bile su zanatlije. Dešavalo se da u kafanama bdiju do zore, pa čak tu i prespavaju. Retko se desilo da dođe do incidenata. Njih, da me izvineš, prave jajare, a pravi boemi uživaju u piću i strasti zbog čega mnogih od njih više i nema - setno se priseća Zoran.

kafana-aleksinac Zbog značajnog strateškog položaja Aleksinac je nekada imao mnogo kafana; foto: JVIako je kao muzičar obišao je sve značajnije kafane u Srbiji smatra da se nigde nije tako srodio sa kafanom kao u svom gradu.

Nekada je u Aleksincu restoran hotela “Balkan” bio pojam dobre kafane. Tamo sam svirao od februara 1978. Jedna od prvih privatnih kafana bila je “Tiha noć” koja i danas postoji, ali u znatno drugačijem maniru - objašnjava on.

Danas je njegova kafana spoj uspomena, tradicije ali i modernih tendencija. Često tu gostuju glumci, ambasadori, političari, inspektori, pa ga, kako on kaže, sve to seća na neka lepa stara vremena kada su svi poznavali kafanski kodeks.

kafana-aleksinac5 Kako pričaju Aleksinčani, i dalje postoje brojne anegdote o čuvenom kasapinu Miji Vuzli. “Mijine metamorfoze” zadivile bi i najveće pijance, pesnike i umetnike. Preko dana bio je samo običan mesar, dok bi večeri provodio u odelu, slušajući i pevušeći isključivo španske, italijanske i francuske romanse i šansone.

“Zlatno ćoše”, “Srpska kafana” i “Palilulac” neka su od imena mesta u kojima se i danas ispisuju stranice kafanskog života. Ova mesta sećaju na davna vremena, ali i daju nadu da će se među ljudima ponovo probuditi empatija za tuđu sudbinu. Aleksinac je svetao primer da duša mehane ne poznaje granicu koja se zove prolaznost, i da je vreme, za nju, samo broj ispijenih čaša.

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Aleksinca.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Aleksinac u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Aleksinac, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Aleksinca i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.