Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

20:30, 24. 12. 2015.

| Društvo

Antička banja u klisuri Svrljiškog Timoka

Autor:Aleksandar KostićIzvor:Južne vesti
Banjica-Nisevac-KOSTA.jpg
Ceo potez oko istoimenog izvora naziva se Banjica gde se meštani i dalje kupaju; foto: A.K.

U kanjonu Svrljiškog Timoka, u njegovom najlepšem delu između Niševca i Palilule, krije se jedna od najpoznatijih antičkih banja, omiljena među Rimljanima koji su tu gradili letnjikovce, i kasnije među Turcima, koji su i celu oblast nazvali Svrljiška Banja.

Smeštena u središnjem delu jedne od najslikovitijih klisura Srbije, samo desetak kilometara od Svrljiga, u banjičko-palilulskom proširenju, Banjica je još u periodu između 1. i 2. veka važila sa svojom toplom mineralnom vodom za omiljeno izletište i lečilište, a na njenom prostoru pronađen je i počasni natpis na bloku od krečnjaka posvećen nekom od careva s početka 3. veka, ali za koji danas nije poznato gde se nalazi. 2 Banjica se nalazi u sredinjem delu klisure Svrljiškog Timoka; foto: A.K.

Na mestu gde se reka Belica, koja kroz visoke stene pravi mali kanjon i prelepe "kotlove“, uliva u Svrljiški Timok, napravljena je mala brana, pa se meštani, ali i brojni gosti iz Svrljiga i okoline, i danas tu kupaju. To mesto su stariji nazivali i "Antin vir“, dok se ceo potez od ušća vode iz vrela i Belice u Timok danas zove Banjica.

Od Rimljana koji su, da bi branili ovu antičku banju i obližnje selo Varoš, na ostacima ranijeg tračkog, podigli utvrđenje-grad na nepristupačnim liticima, Banjica svoj najznačajniji period doživljava za vreme vladavine Turaka. 3 Meštani i posetioci iz okoline i danas uživaju u lepotama Banjice; foto: A.K.

U godinama između 1488. i 1489. Svrljig se pominje kao, za ondašnje prilike, veće mesto sa 1.729 domaćinstava na utvrđenju i naseljima sa obe strane u današnjem Niševcu, Paliluli i selu Varoš, pa ne samo da postaje značajno administrativno sedište Otomanske imperije, već i poznato banjsko lečilište, fokusirano upravo na Banjicu.

U knjizi Svrljiška oblast u praistoriji, antici i srednjem veku autori navode da je poznato banjsko lečilište posvedočeno pomenom „Isfrlik Benasi“ (Svrljiška Banja) 1565. godine. Tada se banjsko sedište razvilo sa južne strane utvrđenja, gde je, navode autori, ujedno bio i prelaz preko Timoka.

Banjica je bila nadaleko poznata u to doba, pa su Turci, naročito oni imućniji iz doline Timoka i iz Niša ovde imali prelepe vikendice, bogato ukrašene, i po celo leto provodili bi kupajući se, uživajući i vozeći se čamcima Timokom.

Autor knjige Varoš, Svrljig-grad i podgrađe Vitomir Đorđević opisuje da su bogati Turci iz Isferlika (tadašnjeg Svrljiga) nekada na Banjici priređivali svoje zabave za uživanje. 4 Pogled na Banjicu sa antičkog Svrljig-grada; foto: FB "Niševačka klisura"

Oni bi na tom mestu pregradili Timok, pa bi se u toplim letnjim noćima punim mesečine, uz tihe zvuke zurli i dairea, čamcima vozili po malom srebrnastom jezeru, baš kao da su na svom velikom i dalekom Bosforu – opisuje Đorđević.

O kakvim se letnjikovcima bogatih Turaka radilo, danas možemo samo zamišljati, ali usled demineralizacije same Banjice od prvih decenija 18. veka, prekida se i razvoj naselja, a Turci tada počinju da koriste sokobanjska vrela. Banjska naseobina, navode autori knjige Svrljiška oblast u praistoriji, antici i srednjem veku, počinje da gubi na značaju i započinje razvoj većeg mesta na današnjem prostoru sela Varoš.

Ipak, kako navodi Nenad Ranđelović, geograf iz Niševca, Banjica je i do danas u nešto manjem obimu zadržala svoje mineralno svojstvo.

Vrelo Banjica je zapravo kraško vrelo koje je karakteristična pojava za kraške terene i najčešće se ovakva vrela nalaze u podnožju planinskih odseka ili po dnu duboko usečenih kanjonskih dolina – kaže Ranđelović.

On navodi da samo vrelo u Niševcu i danas ima veliku izdašnost i konstantnu temperature vode, kao i da na ovom prostoru postoji još nekoliko sličnih i izdašnih vrela.


5 Kotlove je najbolje obići u proleće ili jesen; foto: FB "Niševačka klisura"Kotlovi u zidinama antičkog Svrljig-grada

Kanjon reke Belice koju čine 3 manje pritoke predstavlja pravu oazu među divljim stenama na kojima leži drevni Svrljig-grad.

Kroz visoke stene ova reka useca mali, ali impresivan kanjon dug svega oko 50 metara, ali koji čine specifični kotlovi, odnosno oblici koji su vekovima unazad nastali vrtložnim kretanjem vode.

6 Jedan od kotlova dubok je 4, a širok oko 10 metara; foto: FB "Niševačka klisura"Kroz ovaj kanjon najbolje je proći u vreme višeg vodostaja, s proleća i jeseni, kada je u tom trenutku sam kanjon poseduje kristalno čistu vodu u kojoj se posetioci željni avanture kupaju i koriste je za piće.

Ovaj specifični kanjon sa rekom Belicom čini desetak kotlova, od kojih je jedan dubok čak 4 metra, a širok oko 10 metara.

Kanjon je svoju čistoću i lepotu zadržao pre svega zahvaljujući svojoj nepristupačnosti, a sami meštani uvek su raspoložni da znatiželjne posetioce provedu u svojevrsnu avanturu kroz ovaj kanjon i kotlove.

7 Banjica u srcu Svrljiške klisure; foto: A.K.

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Svrljiga.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Svrljig u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Svrljig, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Svrljiga i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Čiča

    00:02 // 8. 5. 2016.

    U tom otrovu se vise ne kupaju ni zmije. Dok neko ne bude odgovarao. Kupanje je moguce do sredine juna. Po tom se ovo od kiseline i hipermangana pretvara u pakao. I nema zivog sveta u reci. Pozdrav

  • milos

    01:17 // 7. 5. 2016.

    lenji ste da saznate...ostanite glupi kad to sami zelite..ko vam kriv..

  • xyz

    13:54 // 25. 12. 2015.

    Mislim da je ovo lokacija

    https://goo.gl/maps/2Grp9Hb3bFw

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.